Da li bi Ahtisarijev plan "plan plus" mogao biti konačno rešenje kosovskog pitanja?

"Uveren sam da ćemo ove godine dobiti ponudu oko KiM koju nećemo moći da prihvatimo, ni da odbijemo", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, ali i uplitanju svetskih sila u rešavnaje kosovskog problema.

- Ultimatum će biti Ahtisarijev plan "plus plus" u zamenu za garancije za EU - rekao je on za tv Prvu i naglasio da on na ultimatume nikad nije prihvatao kao i da će nastojati da pronađe najbolje rešenje i truditi se da ne ugrozi mir i stabilnost.

Preporučujemo

"Ahtisarijev plan plus", koji je ranije bio u igri, predviđao je najširu moguću autonomiju za Srbe na severu KiM, veću od one predviđene prvim Ahtisarijevim planom. Takođe, sever KiM bi dobio status autonomnog regiona, entiteta u okviru „nezavisne države Kosovo“, čime bi i prihodi od poreza i carina sa severa išli srpskim opštinama.

Može li taj novi-stari plan doneti rešenje višegodišnjih pregovora?

Šta predviđa Ahtisarijev plan iz 2007. godine, a šta "plus plus" koji pominje predsednik?

Iako još nije precizirano šta bi "novi plus" doneo i kakav bi to plan bio, u javnosti je počela da se pominje kombinacija dva prethodna dogovora.

Ahtisarijev plan, koji je finski diplomata plasirao 2007. godine, posle neuspelih pregovora dve strane, predviđao je nadziranu nezavisnost Kosova-Foto: Wikipedia/World Economic Forum

Ahtisarijev plan, koji je finski diplomata plasirao 2007. godine, posle neuspelih pregovora dve strane, predviđao je nadziranu nezavisnost Kosova. Priština ga je prihvatila kao osnov svog ustava, proglasila nezavisnost, ali nije uvažila, niti poštuje njegove delove koji se tiču prava srpske manjine.

On je predviđao gašenje institucija lokalne samouprave Srbije na severu Kosova, a zdravstvene i obrazovne insitucije Srbije bi mogle da nastave da funkcionišu na severu Kosova uz odobrenje Prištine, a da finansiranje ide preko centralne banke Kosova.

Ahtisarijev plan "plus", o kojem je kasnije počelo da se špekuliše, predstavljao je prilagođeni prvobitni plan, koji bi, prema pisanju medija, predviđao najširu moguću autonomiju za sever Kosova i Metohije, veću od one predviđene Ahtisarijevim planom. Sever bi dobio status autonomnog regiona, entiteta u okviru nezavisne države Kosovo u sadašnjim "granicama".

Prihodi od poreza i carina sa severa išli bi opštinama na severu Kosova. Crkve i manastiri imali bi eksteritorijalni status, a štile bi ih posebne jedinice kosovske policije, kao kulturnu i istorijsku baštinu.

Zvanična Priština je najpre prihvatila Ahtisarijev plan kao osnov svog ustava, proglasila nezavisnost, ali nije uvažila, niti poštuje njegove delove koji se tiču prava srpske manjine-FOTO TANJUG/ FILIP KRAINCANIC

Ahtisari "plus plus" bi mogao da znači sve to, ali - uz garancije da će biti poštovan poseban status za Srbe, te garancije članstva Srbije u EU, ako prihvati ponudu.

Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude multietničko, demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona. Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje.

Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran.

SAD i EU žele da pripišu sebi uspeh rešavanja kosovskog pitanja

Predsednik Srbije će, kako je i sam najavio, 2. i 3. marta boraviti u Vašingtonu, gde će govoriti na skupu Svetskog jevrejskog kongresa, a nekoliko dana kasnije boraviće u Berlinu, gde će se sresti sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Da bi na tim sastancima moglo da bude reči i o pitanju KiM, saglasni su stručnjaci koji tvrde da i SAD i Evropa žele da pripišu sebi uspeh rešavanja kosovskog pitanja.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov-Foto:mc.rs

- Tramp želi da problem Kosova "uknjiži" kao uspeh, s druge strane svedoci smo da Evropa želi da kosovski problem u svoje okrilje - izjavio je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

Međutim, on je izrazio sumnju da će kosovski problem biti rešen ove godine.

- Nesinhronizacija unutar američkih političkih igrača, kao i između SAD i Evrope, ne garantuje rešenje kosovskog problema ove godine. Svedoci smo da se mnoge stvari u politici rešavaju iza zatvorenih vrata, pa tako sigurno i po pitanju Kosova sigurno se dosta toga pregovora iza zavese. Vučićev put u Vašington je bitan, tamo će sigurno dosta toga biti raspravljano po potanju Kosova - objasnio nam je on.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun poručio je da Srbija ne želi da prihvati varijantu u kojoj će biti stavljena u situaciju svršenog čina i smatra da o konačnom rešenju za KiM treba da se izjasne građani Srbije.

- Predsednik Vučić je objasnio šta bi mogao da bude predlog Zapada za rešavanje kosovskog problema. Rekao je da bi osnova mogla da bude Ahtisarijev plan, koji je odbačen, a na čijim osnovama je formirana takozvana nezavisna država Kosovo. Na taj plan bi bile dodate garancije da će Srbija ući u EU i poseban status srpskom narodu - rekao je on za Tanjug i objasnio da bi to značilo da Kosovo ostaje u aktuelnim administrativnim linijama, i da se suštinski ništa ne bi promenilo, te da je to nešto što bi moglo da se očekuje kao predlog zapada.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun-Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Pitanje je, ističe, kako će se odvijati razgovore ako dođe do nastavka dijaloga i šta će sve biti na stolu.

Drecun ukazuje da ne vidi šta bi značile čvrste garancije za članstvo EU.

- Valjda se podrazumeva da su garancije za članstvo ako ispunimo uslove, otvorimo i zatvorimo poglavlja. Ne znam kakve bi druge garancije mogle postojati. Što se tiče garancija za srpski narod vidimo i da se i ovaj položaj koji je definisam u ustavu Kosova ne poštuje i da su Srbi građani drugog reda - rekao je on.

Istakao je da, ako se razgovori završe na takav način, očekivanja svih su da treba pitati građane Srbije da se izjasne o eventualnom konačnom rešenju za KiM.

(Telegraf.rs)