Neusaglašeni stavovi svetskih sila u vezi sa pitanjem KiM: Kojoj strani će se Srbija prikloniti?

Pitanje Kosova i Metohije nije završeno, međunarodne okolnosti su se promenile, a među svetskim silama ne postoji jedinstvo stavova. Ovako bismo mogli u nekoliko reči da opišemo trenutnu situaciju u vezi sa kosovskim problemom. Teorija o svojevrsnoj borbi za preuzimanje primata u regionu i rešavanje kosovskog pitanja dobila je neku vrstu potvrde posle izjava svetskih zvaničnika poslednjih nekoliko dana.

Najpre je Metju Palmer, zvaničnik Stejt departmenta rekao da bi uzajamno priznanje bilo idealno rešenje, da bi specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel demantovao da postoji mogućnost razmene teritorija i poručio da nema brzog rešenja, kao i da se on zalaže za dogovor dve strane. To je, procenjuju analitičari, pokazalo da na relaciji Stejt department - Donald Tramp ne postoji usaglašenost po pitanju Kosova i Metohije.

Paralelno sa ovim dešavanjima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je jedna moćna evropska država tražila od Prištine da uvede takse na robu iz centralne Srbije, a iako nije želeo da otkrije na koju zemlju misli, u javnosti se pojavila informacija da je reč o Nemačkoj. S druge strane, Francuska, sa Emanuelom Makronom na čelu, šalje ohrabrujuće poruke Srbiji, a od Aljbina Kurtija, premijera tzv. nezavisnog Kosova, zahteva da hitno ukine takse.

Kako tvrde stručnjaci, ovo se uklapa sa tvrdim stavom zvaničnog Berlina po pitanju KiM, Makronovom nastojanju da Francusku nametne kao lidera, u odnosu na Nemačku i sukobu Stejt departmenta i ambicije Donalda Trampa da američku diplomatiju stavi pod sopstvenu kontrolu i on imenuje ljude koji će direktno njemu odgovarati.

Gde se onda Srbija nalazi na ovom raskršću i kojoj strani bi trebalo da se prikloni?

Predstavnik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer u intervjuu za briselski portal "Euobserver" izjavio je da je na Beogradu i Prištini da uspostave parametre za dijalog, navodeći da bi uzajamno priznanje bio idealan ishod pregovaračkog procesa.

- Želeli bismo da uzajamno priznavanje Kosova i Srbije bude ishod pregovaračkog procesa -  kazao je Palmer.

Međutim, specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel reagovao je posle objavljivanja ovog intervjua, rekao da je u pitanju "lažna vest", demantovao da postoji mogućnost razmene teritorija i poručio da nema brzog rešenja, kao i da se on zalaže za dogovor dve strane.

Fake news. And you never called or wrote to ask. I am for what the parties agree to - I’m focused on economic development, not politics. https://t.co/a9ULga6jky— Richard Grenell (@RichardGrenell) February 19, 2020

Potpuno suprotstavljene izjave zvaničnika SAD mogu da se pripišu klasičnom sukobu Stejt departmenta i Trampove ambicije da američku diplomatiju stavi pod sopstvenu kontrolu i on imenuje ljude koji će direktno njemu odgovarati, objasnio nam je spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

- Kada Palmer kaže da ideja razgraničenja nije isključena on ponavlja nešto što je govorio Džon Bolton, kog je Tramp otpustio. To su neke konfliktne ideje, s tim da je u celoj priči jedino sigurno da će o svemu odlučivati Tramp. Prema tome, sasvim je izvesno da bi trebalo slušati šta Grenel priča - izjavio je Jakšić za Telegraf.rs.

Izjava predsednika Vučića da je jedna moćna evropska država tražila od Prištine da uvede takse na robu iz centralne Srbije, podigla je buru u javnosti. Iako nije rekao koja država je u pitanju, u javnosti se pojavila informacija da je u pitanju Nemačka, a analitičari poručuju da nisu iznenađeni.

Paralelno s tim, Francuska, sa Emanuelom Makronom na čelu, šalje ohrabrujuće poruke Srbiji i predsedniku Vučiću poručujući mu da odlično radi svoj posao, a od premijera provremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija zahteva da hitno ukine takse.

Ova neusaglašenost, tvrde poznavaoci političkih prilika, na nas može loše da se odrazi, jer čim dolazi do tih rascepa na raznim relacijama Pariz-Berlin, Vašington-Berlin, ne može pozitivno da utiče na bilo kakvu dinamiku pregovora, a još manje nekog rešenja.

- Pokušavamo da izbegnemo da suprotstavljeni interesi svetskih sila i projektovanje njihovih interesa proizvedu štetu za nas. Ključna stvar, kad smo mi u pitanju jesu nezavisna politika i vojna neutralnost. Da probamo da realizujemo naše strateške ciljeve. Ne opredeljujući se ni na jednu stranu i držeći poziciju - nema nikakvih pregovora dok se ne ukinu takse, dok se ne vidi koja platforma, nema odustajanja od politike nezavisnosti o neutralnosti, dovođenja u pitanje naših odnosa sa SAD, ali ni sa Kinom i Rusijom, Nemačkom - objasnio je karijerni diplomata Zoran Milivojević za naš portal.

On je naglasio da "nije sporan evropski put, ali da Srbija mora videti šta će na tom putu biti i to je naša pozicija, principijelna do kraja bez svrstavanja na bilo koju stranu".

"Borba za uticaj na Balkanu vodi se između SAD, EU i Rusije"

Posle dogovora o ponovnom pokretanju avio-linije Beograd-Priština, briselski analitičar inače član Saveta za politiku demokratizacije i stručnjak za spoljnu politiku EU Tobi Vogel konstatovao je da Donald Tramp "pobeđuje EU na njenom terenu", a u prilog tome ide i činjenica da SAD pokušava da ojača uticaj na ovim prostorima i "vrati se u igru na Balkanu."

Ipak, čini se da ni Nemačka ni Francuska ne predaju olako kormilo na Balkanu.

- Mi znamo da je Nemačka od početka protiv ideje razgraničenja i to je sada odgovor Americi i ideji koju je svojevremeno Bolton lansirao. Imajući u vidu kakvi su odnosi između Berlina i Vašingtona to ne čudi. Kosovski problem je samo ubačen u igru velikih, pa tako dolazi do rivaliteta između Pariza i Berlina, jer Makron ima ambiciju da postane lider Evrope, gledajući kako se Merkel povlači. I na sve to, da bi situacija bila dodatno konfuzna idu i Rusi, koji stalno ponavljaju da mi ne treba da žurimo, da se sačuva status kvo - izjavio je Jakšić.

Predsednik Srbije reagovao na Palmerovu izjavu: Potreban nam je dijalog

Predsednik Srbije reagovao je na izjave specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan i istakao da je i sam zagovarao da Beograd i Priština moraju da razgovaraju i da bi prekid pregovora mogao biti poguban.

- Plašim se da nema ništa od toga da mi samo razgovaramo, a kad god ima velikih sila, svi će uvek tražiti poraz Srbije. Naše je da se tome odupiremo - rekao je Vučić.

Na pitanje kako doći do kompromsa, on je uzvratio pitanjem - kako da objasnite našu situaciju, a da ne razgovarate sa drugom stranom?

- Kako bi opstao naš narod u Sirinićkoj župi, Kosovskom Pomoravlju, pa i na severu Kosova? Šta drugo da radite? Da li imate alternativu? Rat je alternativa, a to nećemo. Rat nije i ne sme da bude alternativa. Još jedan sukob i mi to organski ne bismo preživeli. Moramo zato da razgovaramo. Kako ćemo da kažemo Nemcima i Francuzima, Kinezima, Rusima da ne želimo da razgovaramo - izjavio je on.

(J.N./j.nikolic@telegraf.rs)