12 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova: Kako Srbi i Albanci dočekuju ovaj dan
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Saša
Zašto im dajete na značaju? To nije vredno pomena.
Ђурађ
Питање статуса Косова и Метохије само од нас зависи. Ако је ово зло које су створили држава, што траже од Србије да је призна? Никад их не признати. Грешка је и што смо дозволили коришћење њихових докумената (нпр. са њиховим пасошем можете одлетети у свет са аеродрома Никола Тесла). Полако се мења свест у целом свету, многи од првог дана знају истину. Ускоро ће почети и европске државе да повлаче признање. Постоје примери држава у свету које су вековима чекале да поврате своје историјске територије (између осталог и ми то исто Косово и Метохију). Зато довека никакво признање!
putnik
prolazio sam skoro kroz Kosovo, prvi put u zivotu. Od severa preko Vučitrna, Prištine, Gračanice, sve do Gnjilana. Utisak: naprednije deluju nego sto sam mislio, dosta novih zgrada, dosta puteva, vozi se kulturno, po propisu (kazne su zestoke), dosta albanskih, kosovskih, americkih zastava pored puta, dosta kuća sa spustenim roletnama (gastarbajteri), i ako sam prolazio sa srpskim tablicama - niko te ne gleda. Cim udjes u srpski deo (Gracanica, sever) vide se uglavnom stare zgrade, nista novo izgradjeno, nekako deluje kao druga klasa. Gazimestan, zapusten. Dva put smo stali da pitamo za put, na srpskom, lepo su objasnili. Ne znam kakav je standard kod njih ali ovako na oko, deluje imoresivno sta su izgradili sve. A da li je srpsko? Sve manje i manje... cak cujem price da i Gračanicu polako zauzimaju i kupuju od Srba za dobre pare.