Ležao u srpskom zatvoru, vodio proteste protiv Miloševića '97.: Malo poznati detalji o Kurtiju

Četiri meseca pošto su održani izbori na Kosovu, koliko su i trajali pregovori dve političke partije na ovoj teritoriji, Aljbin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenje od večeras je i zvanično premijer privremenih insitucija u Prištini.

Za Kurtija se, poznatog i po tome što je najekstremniji Albanac među političarima na KiM, čulo još krajem devedesetih godina kada je bio glavni organizator protesta protiv režima Slobodana Miloševića.

Preporučujemo

"Kosovski Če Gevara", ovaj nadimak stekao je zbog predvođenja uličnih protesta, borbi protiv režima i bacanja suzavca u parlament. Svojevremeno je bio organizator i studentskih protesta, kada je, zbog sukoba sa policijom bio prvi put i uhapšen. Godinu dana kasnije, kada se Adem Demaći proklamovao za političkog lidera tzv. OVK, Kurti se zapošljava kod njega u kancelariji.

"Kosovski Če Gevara", ovaj nadimak stekao je zbog predvođenja uličnih protesta - Foto: Tanjug/AP/Visar Kryeziu

Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, Kurti je pokušao da napusti zemlju, kako su tada pisali mediji, preobučen u ženu, ali ga je srpska policija uhapsila. Kada su se u junu 1999. srpske snage povukle sa teritorije Kosova, Kurti se našao među nekoliko stotina albanskih zatvorenika koji su prebačeni na teritoriju centralne Srbije. Konkretno, iz zatvora u Lipljanu prebačen je u Požarevac.

U martu 2000, pred sudom u Nišu, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i terorizma. Tokom suđenja, odbijao je odbranu, te poručio:

- Meni može da sudi samo sud mog vlastitog naroda. Ne priznajem ovaj sud, ne priznajem Srbiju, ne priznajem Jugoslaviju.

Kurti je u martu 2001. godine, posle pritiska međunarodne zajednice pušten iz zatvora. Ostao je politički aktivan kroz nevladinu organizaciju "Mreža - Akcija za Kosovo" i neprekidno kritikuje Unmikovu upravu i organizuje demonstracije.

Kurti je u martu 2001. godine, posle pritiska međunarodne zajednice pušten iz zatvora - Photo: Tanjug/AP

Nastanak Samoopredeljenja

Pokret Samoopredeljenje formira 2005. godine. Njegovi pripadnici su tada na nekoliko zgrada Unmika ispisali grafite "Nema pregovora - samopredeljenje", zalažući se za referendum o statusu Kosova. Posle toga je sa desetinama aktivista uhapšen, ali i brzo pušten iz zatvora.

Nekoliko puta je još organizovao demonstracije, a 2007. je osuđen na devet meseci zatvora posle sukoba sa rumunskom UN policijom, kad je dvoje ljudi poginulo, a desetine povređeno.

Na kraju je, 2010. godine, osuđen na devet meseci zatvora. Kurti je osuđen za "učešće u grupi koja je opstruirala zvanična lica u obavljanju svojih zvaničnih dužnosti". Ipak, ubrzo je pušten na slobodu jer je Okružni sud u Prištini uzeo u obzir vreme koje je već proveo u pritvoru. Sama presuda je u određenim krugovima, kako kosovskim tako i međunarodnim, učvrstila njegov status borca za ljudska prava i ikonu nenasilnog otpora.

Međutim, jedna epizoda iz 2009. godine svedoči o tome da otpor Samoopredeljenja nije baš uvek bio nenasilan.

Nekoliko puta je još organizovao demonstracije, a 2007. je osuđen na devet meseci zatvora posle sukoba sa rumunskom UN policijom, kad je dvoje ljudi poginulo, a desetine povređeno - Foto: Tanjug/AP/Visar Kryeziu

U avgustu te godine, aktivisti Samoopredeljenja isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila, gnevni zbog činjenice da ova misija Evropske unije planira da sklopi sporazum sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Jedno od poslednjih hapšenja Albina Kurtija dogodilo se u januaru 2012. godine. Kosovska policija uhapsila ga je sa još nekoliko desetina pristalica Samoopredeljenja kod Merdara gde su izbili sukobi policije i demonstranata, koji su uprkos jakim snagama bezbednosti na putu između Podujeva i Merdara, blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije.

Kurti je i 2015. godine uhapšen sa još trojicom poslanika, a onda su svi i osuđeni na uslovne kazne, jer su u prištinskoj Skupštini aktivirali suzavac kako bi se prekinuo rad i sprečilo usvajanje ZSO i demarkacija granice sa Crnom Gorom.

(Telegraf.rs)