Ubijao srpske vojnike na Košarama, a sad će biti ministar u Prištini? Ovo su detalji o Antonu Ćuniju
Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) u subotu su postigli dogovor o formiranju Vlade u Prištini, prema sporazumu vlada će imati 15 ministarstava. DSK rukovodiće, između ostalih, i Ministarstvom odbrane, a kako je preneo RTK novi ministar ovog sektora biće Anton Ćuni.
Anton Ćuni bivši je pripadnik tzv. OVK, i kao jedan od jedinice "Kobre" učestvovao je u zločinu nad Srbima na Košarama. Pod komandom Agima Ramanadija, 30. septembra 1998. godine, Anton Ćuni, Šećer Maljoku, Dćafer Gaši, Gadćaferi Demuš, Maljoku Dem, Agron Isufi, Rabit Aliju i Rustem Beriša ubili su petoricu pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije.
Tog dana, Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić, Ilija Pavlović, Miroslav Jocić i Miloš Pavlović stradali su od strane terorističke OVK na braniku otadžbine, a čitav užas zebeležen je i kamerom. Pošto su ubijeni, mladići su opljačkani, a snimak ovog zločina kasnije je korišćen kao dokaz na procesu protiv osumnjičenih za ubistva.
Kako je kasnije navedeno i u optužnici, vojnici su ubijeni iz zasede.
Ćunijeva verzija napada
Prema Ćunijevim tvrdnjama, komandir srpskih snaga prvi je pobegao, i kako je rekao, ostavio vojnike na milost i nemilost. On je rekao da su od prvog dana snage tzv. OVK postigle prevlast nad teritorijom i da je faktor iznenađenja ključan u ratu.
- Bilo je i ranije pripremljenih zaliha, ali su bile ograničene. Kada smo počeli, imali su predstavu da se radi o provokaciji. Na početku, iako su prislučkivali, komandir je akciju nazvao manevrom, ali nakon nekoliko sati kada su se našli pod opsadom, shvatili su ozbiljnost situacije - rekao je Ćuni tokom gostovanja na jednoj prištinskoj televiziji.
- Narednog dana, kada su neke od njihovih snaga probale da se probiju, nisu uspeli. Onda je nastala deoorganizacija, gubitak vere. Njihov komandir je prvi pobegao, ostavljajući vojnike na milost i nemilost - rekao je tada Ćuni.
Još jedan napad istog dana
Istog dana, oko sat vremena ranije, poginuo je vođa patrole Milan Bundalo, dok je vojnik po ugovoru Boban Mihajlović teško povređen, a lakše Saša Kostić, Goran Tasić i Slađan Jovanović kada je njihovo vozilo naišlo na mine koje su teroristi postavili. Patrola je u kamionu "TAM 110" naletela na protivtenkovsku minu.
Osuđeni na po 15 godina u odsustvu
Viši sud u Nišu je u februaru 2016. godine proglasio krivim osmoricu nekadašnjih pripadnika OVK za delo terorizam. Svaki od njih dobio je po 15 godina zatvora zbog učestvovanja u dva napada na snage Vojske Jugoslavije na Košarama, izvršena istog dana 1998. godine.
Sud je tada utvrdio da su krvi zahvaljujući video snimcima koji su bili ključni dokazi.
Video-snimci prikazuju postavljanje zasede i pucanje na vojnike VJ, od kojih je šest ubijeno.
U optužnici se navodi da su pripadnici tzv. OVK prvo pripremili zasedu za granične trupe VJ postavljajući antitenkovske mine.
Tenk VJ je aktivirao minu, pri čemu je jedan vojnik poginuo, a četvorica su ranjena. Potom su borci OVK otvorili vatru na vojni helikopter koji je došao da preuzme ranjenike, tvrdi se u optužnici.
Ubrzo je usledio i drugi napad, u blizini karaule Košare, kada su optuženi postavili još jednu zasedu i otvorili vatru na vozila VJ, bacajući ručne granate, i pritom ubili pet vojnika, a ranili dva, tvrdi Tužilaštvo.
Nada umire poslednja
- Nada umire poslednja - ovim rečima ukratko opisuje majka Vladimira Radoičića, jednog od ubijenih vojnika na Košarama, Lozanka Radoičić ono što oseća. Devetnaestogodišnji Vladimir poginuo je dva dana pošto je sa svojom jedinicom prebačen na Košare. On nije želeo da brine svoju porodicu pa im nije javio gde se nalazi.
Njegova majka Lozanka nije propuštala nijedno suđenje iako u sudnici nije bilo njegovih ubica. Kaže da njen bol za surovo ubijenim detetom ne može ništa da ublaži, ali da želi da doživi da zločinci budu kažnjeni.
- Kažu da nada umire poslednja, a ja se nadam u Boga da će pravde za Vladimira biti na ovom ili na onom svetu. Ništa nisam očekivala od Haškog tribunala jer sam gledala kako u korist optuženih svedoče oni koji su sve vreme ubijali, još manje imam vere u sud za ratne zločine Kosova jer smatram da je on samo farsa. Nadam se u Boga, ni u koga više, a moje je da podsećam na moga sina, da ohrabrim porodice drugih stradalih vojnika da progovore, da ne dozvole da se naši mrtvi zaborave – kazala je majka srpskog heroja za Telegraf.rs na dvadesetjednogodišnjicu zločina.
Snimak zločina nad srpskim vojnicima
(Telegraf.rs)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ivana
Oni svoje nisu slali u zatvor ko mi nase ... Ko nam kriv.. Mladis se borio za Srb pa ga proglasise ratnim zlocincem..
Podelite komentar
011
mene ovu izjavu je neprivatljivo pa sta drugo ima da ocekujes ako ides u rat jos u tudju drzavu.
Podelite komentar
Jasim
Sve bi to da se desilo u Izraelu vec bilo pokojno ,oni bi ih jednog po jednog skidali niko nebi ni znao. Kod nas se bore za fotelje a te jadne vojnike svi zaboravili. Trebala je drzavna bezbednost odavno da ih urovi.
Podelite komentar