Pitanja na koja treba da odgovori nova metodologija proširenja EU

Početkom februara Evropska komisija predstaviće novu metodologiju politike proširenja koja bi trebalo da ukaže na izlaz iz neizvesnosti u kojoj se politika našla pošto su krajem prošle godine blokirani pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Iako Srbija uveliko vodi pregovore po već utvrđenim pravilima, neki delovi nove metodologije mogli bi se primene i na našu zemlju i bez promene postojećeg pregovaračkog okvira. Postoji bar pet glavnih pitanja na koja bi metodologija trebalo da ponudi odgovore.

Preporučujemo

Kompromis između zemalja članica

Najpre, metodologija treba da omogući konsenzus i pomiri suprotstavljene stavove zemalja članica. Na jednoj strani su zemlje, pre svega Francuska, koje insistiraju na reformi proširenja kao uslovu za bilo koji sledeći korak, a na drugoj zemlje članice koje nemaju dileme oko prijema Zapadnog Balkana i smatraju da je i sadašnja metodologija dovoljno dobra, ako se dosledno primenjuje.

Najpre, treba da omogućiti konsenzus i pomiriti suprotstavljene stavove zemalja članica EU-Foto: Marko Jovanović

Izvori u Evropskoj komisiji kažu da zato ne treba očekivati revolucionarne promene, jer će nova metodologija neminovno biti kompromisni tekst koji treba da omogući da se predlog jednoglasno usvoji.

- Svrha nove metodologije je pre svega da obezbedi konsenzus između zemalja članica o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. To će biti relativno kratak dokument koji će izneti glavne principe pregovaračkog okvira za ove dve zemlje, što bi trebalo da omogući pozitivnu odluku o otvaranju pregovora na samitu lidera EU krajem marta, u najboljem scenariju - navode EU izvori.

Cilj - punopravno članstvo Druga stvar koja se očekuje od predloga Evropske komisije je da, bez obzira na moguće promene u metodologji, potvrdi da je konačni cilj procesa punopravno članstvo Zapadnog Balkana, uprkos ambivalentnim porukama koje su stizale poslednjih meseci, pre svega iz Francuske.

Iako se u u samom neformalnom francuskom papiru o reformi politike proširenja navodi da na kraju procesa treba da bude članstvo Balkana u EU, predsednik Makron je u više navrata dovodio u sumnju ovaj cilj. Prošlog decembra Makron je izjavio da je EU učinila grešku kada je prijem u članstvo proglasila za jedinu politiku prema Balkanu.

Prošlog decembra Makron je izjavio da je EU učinila grešku kada je prijem u članstvo proglasila za jedinu politiku prema Balkanu-Foto: Guliver/Leon Neal/Getty Images

- Krajnji cilj procesa je da čvrsto vežemo Zapadni Balkan za Evropu... To povezivanje za neke možda znači pristupanje EU, ali treba biti jasan, to znači i fazu strateškog partnerstva i jčeg investiranja - poručio je tada Makron.

Poglavlja ili faze?

Pitanje koje je otvoreno poslednih meseci je da li pregovori treba da budu vođeni kao do sada, kroz otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja, ili postojećih 35 poglavlja treba da bude grupisano u manji broj koraka ili faza.

U francuskom predlogu govori se o sedam pregovaračkih faza koje bi bile otvarane jedna za drugom, dok bi prelazak u svaku narednu fazu značio dodatne prednosti za zemlje kandidate. U isto vreme, francuski predstavnici insistirali su na principu reverzibilnosti, po kojem zemlje mogu da izgube prednosti ako nazaduju u ispunjavanju kriterijuma.

Upućeni izvori međutim navode da bi takvo « fazno » pregovaranje moglo dodatno da uspori ionako spor pregovarački proces i da je verovatnije da će se u predlogu komisije naći ideja o grupisanju poglavlja u više tematskih celina koje bi mogle da se otvaraju istovremeno i paralelno.

Da li nova metodologija donosi više fondova?

Jedno od važnih pitanja je da li nova metodologija znači i otvaranje novih fondova za zemlje kandidate, uključujući i višetruko veće strukturne fondove, sada rezervisane samo za zemlje članice, kako je to nagovešteno u francuskom predlogu.

Jedno od važnih pitanja je da li nova metodologija znači i otvaranje novih fondova za zemlje kandidate, sada rezervisane samo za zemlje članice, kako je to nagovešteno u francuskom predlogu-Foto: Telegraf

Mnogi stručnjaci smatraju da EU mora da ulaže mnogo više na Balkanu ako želi da region ostane na evropskom kursu i u dogledno vreme uhvati korak sa ekonomskim prosekom EU. Međutim, pitanje je koliko je politički izvodljivo povećanje fondova u situaciji kada se već vode teški pregovori o budžetu u atmosferi podela između Istoka i Zapada EU.

Osim toga, neki u EU adminsistraciji upozoravaju da Srbija i sve druge zemlje Balkana zbog nedovoljnih adminstrativnih kapaciteta imaju teškoća da utroše i trenutno dostupne iznose EU fondova. Najzad, podrška zemalja istočne Evrope koje zagovaraju proširenje na Balkan mogla bi da oslabi ako bi to značilo da treba da dele strukturne fondove sa zemljama Balkana.

Da li će se metodologija odnositi na Srbiju?

Na kraju - ključno pitanje je da li će se i na koji način nova metodologija odnositi na Srbiju i Crnu Goru, koje već godinama vode pregovore.

Komesar za proširenje Oliver Varheji ocenio je da nova metodologija ne bi trebalo da se odnosi na Srbiju jer bi to značilo "promenu pravila igre koja je već u toku"-Foto: Tanjug/AP

Komesar za proširenje Oliver Varheji ocenio je da nova metodologija ne bi trebalo da se odnosi na Srbiju jer bi to značilo "promenu pravila igre koja je već u toku", ali je naglasio da bi neki elementi mogli da se primene i na Srbiju, da bi se proces pregovora učinio dinamičnijim i efikasnijim.

Izvori u Evropskoj komisiji kažu da bi neke novine, ako za to bude interesa, mogle da se primene i bez promene postojećeg pregovaračkog okvira za Srbiju koji je utvrđen pre više od šest godina.

(Telegraf.rs/RTS)