Šta se "krije" iza odluke o spuštanju cenzusa sa 5 na 3 odsto?

Informacija da bi cenzus na sledećim izborima mogao biti smanjen na tri umesto dosadašnjih pet odsto, koju je u subotu ujutru prenela Politika, odjeknula je poput bombe. Da bi početkom februara Narodna skupština mogla da promeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, čime bi izborni prag bio smanjen, ozbiljno je podelila javnost.

Dok jedni tvrde da je u pitanju olakšavajuća okolnost za većinu stranaka, drugi su ubeđeni da ovo predstavlja ugrožavanje prava i da je neprihvatljivo menjanje ovog zakona u izbornoj godini.

Preporučujemo

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da ovakva odluka ne predstavlja ugrožavanje prava opozicije tj. strankama, osim najvećoj političkoj stranci. Ipak, smatra da se "na ovaj način vraća život u parlament".

- Nemamo za to većinu u SNS-u mislim da možemo da ih ubedimo, zašto sam bio za to, a neki su već rekli javno da su protiv, poput Đukanovića i Stefanovića... Mi ćemo dobiti manje mandata svakako. Ali postoje dva razloga zašto sam rekao. Jedan je zato što ćemo imati preslikano javno mnjenje, mnogo reprezentativnije i život će se vratiti u parlament. Biće ga manje na ulicama, a više u parlamentu. Time se vraća normalnost u Srbiju - izjavio je on gostujući u "Hit tvitu" na televiziji Pink.

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da ovakva odluka ne predstavlja ugrožavanje prava opozicije tj. strankama, osim najvećoj političkoj stranci-Printskrin: TV Pink

Kako je rekao, veruje da bi cenzus od pet odsto prešli i Šapić i Šešelj.

- Cenzus od 3 odsto će moći da pređu Čanak, LDP, SMS, ako budu izlazili demokrate, to je njihova stvar. Ali ovi drugi, i za njih je ovo dobro. Đilas nema četiri odsto danas, Jeremić nema ni blizu dva odsto - rekao je Vučić.

Podsetio je da su kroz dijalog vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta već promenjena tri izborna zakona, a cenzus se, ukazao je, ne ograničava nijednim izbornim zakonom.

Direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije, Milan Antonijević, gostujući u istoj emisiji rekao je da je sigurno da u parlamentu sigurno treba imati opozicione stranke, ali da je tokom dijaloga na Fakultetu političkih nauka bilo reči da ne može biti izmena zakona u izbornoj godini.

Antonijević, koji je učestovao u razgovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredstvo evroparlamentaraca, rekao je da menjanje takvih izbornih pravila u kratkom roku pred izbore otvara brojna pitanja i da je ranije rekao da to neće naići na odobravanje Evropskog parlamenta.

Direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije, Milan Antonijević rekao je da je tokom dijaloga na Fakultetu političkih nauka bilo reči da ne može biti izmena zakona u izbornoj godini-Foto: Tanjug/Tanja Valic

- Praksa jeste da se izborno zakonodavstvo ne menja u izbornoj godini. Ono što ostaje, to je pitanje ranijih dogovora, svega onoga što je pokretano na Fakultetu političkih nauka i kasnije u dijalogu sa Evropskim parlamentom, gde cenzus nijedna od stranaka nije pominjala. To znači da suštinske stvari, kao što je cenzus i neka druga pitanja, ne mogu biti menjana u ovom periodu. O tome bi trebalo da se razgovara tek nakon izbora - rekao je Antonijević za Telegraf.rs i dodao da bi donošenje ovakve odluke preuredilo političku scenu u Srbiji, jer će neke stranke koje sada žele da učestvuju na izborima dobiti drugačiju izbornu šansu od one koju su imali do sada.

Ponuda koja se ne odbija ili razlog više za bojkot?

Za izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara, predlog je iznenađujući, ali i dosta radikalan, jer je do izbora ostalo malo više od tri meseca.

- Iznenađujuće je da se to veliko pitanje otvara toliko brzo uoči dana za glasanje. Zato verovatno treba staviti jedan veliki znak pitanja da li će se na kraju doći do tog rešenja ili će, eventualno, biti neko rešenje koje će taj cenzus da definiše na drugačiji način - rekao je Klačar za Tanjug.

Za izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara, predlog je iznenađujući, ali i dosta radikalan, jer je do izbora ostalo malo više od tri meseca-Foto: Medija centar Beograd

Da je predlog veliko iznenađenje, saglasan je i njegov kolega iz Cesida, programski direktor Ivo Čolović, koji nam je objasnio da nije uobičajeno da se ovako krupne promene dešavaju u izbornoj godini, posebno ne kada je do redovnih izbora preostalo 3 meseca.

- Ukoliko dođe do smanjenja cenzusa na 3 odsto, može se očekivati da pojedine političke partije budu motivisanije da izađu na predstojeće izbore i da na taj način smanje broj onih političkih opcija koje se zalažu za bojkot ovog procesa. Sa druge strane, smanjenje cenzusa za pojedinačne partije i koalicije svakako može dovesti do povećanja broja partija koje će se naći u novom sazivu parlamenta, a zavisno od konačnih rezutata i do toga da neke od njih mogu uticati i na formiranje nove Vlade - izjavio je on za naš portal.

S druge strane, podsetio je da ukoliko pogledamo poslednja dva izborna ciklusa (2016 Parlament i 2018 Grad Beograd) možemo videti da je samo jedna lista koja nije prošla cenzus od 5 odsto osvojila više od 3 odsto glasova i to Ne davimo Beograd. Ostale, kako kaže, nisu dobacile ni do novopredloženog cenzusa što je pokazatelj da je i tih 3 odsto ozbiljan izazov.

Austrijski ekspert za Zapadni Balkan Volfgang Petrič predlog za smanjenje cenzusa na izborima u Srbiji vidi kao pozitivan signal i znak da se želi dalje unaprediti demokratija u Srbiji.

Austrijski ekspert za Zapadni Balkan Volfgang Petrič predlog za smanjenje cenzusa na izborima u Srbiji vidi kao pozitivan signal i znak da se želi dalje unaprediti demokratija u Srbiji-Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

- Niži cenzus načelno nije dobar kada postoji mnogo partija, jer bi se time dobilo previše stranaka u parlamentu. Međutim, niži cenzus omogućava ujedno da stanje u parlamentu oslikava što više volju birača - rekao je Petrič za Tanjug.

Pod aktuelnim okolnostima u Srbiji, kaže nekadašnji evroparlamentarac, smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto je pozitivno .

- To bi bilo pozitivno i znak da se demokratija u Srbiji želi dalje razvijati, da predsednik i vlada žele da se dođe do kompromisa - dodao je Petrič.

Funkcioner Srpske napredne stranke Milenko Jovanov, na Tviteru je ponudio "stepenovani cenzus", tako da cenzus za jednu stranku bude tri odsto, za koaliciju koju čine dve stranke pet odsto, a za koaliciju od tri ili više stranaka 10 odsto.

- Što se tiče stepenastog cenzusa, ukoliko dođe do njegovog smanjenja na 3% za pojedinačne partije, ova ideja bi imala smisla upravo kako bi se onemogućilo stvaranja neprincipijelnih koalicija okupljenih isključivo oko ideje ulaska u Parlament čime bi njihov eventualni ucjenjivački potencijal u formiranju neke nove Vlade bio izuzetno visok - objasnio nam je Čolović.

Reakcije evroparlamentaraca

Iz Evrope su stigle prve reakcije i to od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika, koji je rekao da se sa bilo kojom političkom snagom u Srbiji "nikada nije razgovaralo o tom pitanju".

Iz Evrope su stigle prve reakcije i to od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika, koji je rekao da se sa bilo kojom političkom snagom u Srbiji "nikada nije razgovaralo o tom pitanju"-Printskrin: Youtube/Braňo Závodský Naživo

- Zato bih naglasio da svaka nova politička inicijativa koja menja izborna pravila vremenski blizu izbora postavlja pitanja o pravičnosti izbornog procesa - rekao je Bilčik.

Kako se glasa u regionu?

U Mađarskoj je cenzus pet odsto, a deo poslanika se bira direktno, a deo sa liste. Prag od pet odsto moraju da preskoče i partije u BiH i Hrvatskoj, dok je kod Crnogoraca granica tri procenta. Rumuni glasaju po većinskom sistemu koji ne podrazumeva cenzus.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Ukoliko se odluka o nižem cenzusu usvoji, to bi bilo prvi put posle oktobarskih promena 2000. da Srbija na republičkim izborima ima niži cenzus. Cenzus od tri odsto postojao je samo na lokalnim izborima 2004. godine, kada su se i gradonačelnici i predsednici opština birali neposredno.

(J.N.)