Šta Srbija i Zapadni Balkan mogu da očekuju od politike nove predsednice Evropske komisije

Šta Zapadni Balkan, a pre svega Srbija, mogu da očekuju u narednih pet godina od politike koju će voditi nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen tim komesara - novi šef diplomatije Žozep Borel i novi komesar za proširenje Oliver Varhelji?

Za početak, najavljuju novi pristup EU Zapadnom Balkanu, kako u oblasti politike proširenja, tako i u procesima koji se vode u regionu, a Žozep Borel posebno ističe da će uraditi sve što je potrebno da Beograd i Priština nastave dijalog i postignu sporazum i naglašava da je to njegov prioritet.

Preporučujemo

Ursula fon der Lajen je prilikom predstavljanja svog programa naglasila da u narednih pet godina mandata želi da potvrdi evropsku perspektivu za Zapadani Balkan.

- Delimo isti kontinent, istu istoriju, istu kulturu i iste izazove. Izgradićemo i istu budućnost zajedno - poručila je fon der Lajen, koja je u septembru, kada je kandidovala svoj tim, najavila da ce resor dosadašnjih "pregovora o pristupanju", koji je u prethodnoj komisiji vodio Johanes Han, biti vraćen na nivo "proširenja".

Foto: Tanjug/AP

Ovu terminoslošku izmenu koja je objašnjena praktičnim razlozima "jednostavnijeg izgovaranja", mnogi vide kao optimističnu najavu za zemlje kandidate, a odlazeći komesar za pregovore o pristupanju Johanes Han hvali agendu fon der Lajen za Evropu koja potvrđuje evropsku perspektivu za Zapadni Balkan.

Da će potvrda evropske perspektive za Zapadni Balkan i insistiranje na nastavku reformskog procesa u regionu biti među prioritetima nove predsednice Evropske komisije smatra i predsedavajući Spoljnopolitičkim odborom EP i nekadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister.

- Siguran sam da ce Ursula fon der Lajen zastupati iste stavove kao i Evropska narodna partija i Hrišćansko demokratska unija u Nemačkoj. Mi smo otvoreni za nove zemlje članice i zalažemo za politiku daljeg proširenja, ali to mora biti pripremljeno dobro i to zahteva vreme - izjavio je Mekalister.

Temom reforme i procesa integracija Zapadnog Balkana u EU započeo je i predstavljanje svog programa rada novi šef diplomatije i potpredsednik nove Evropske komisije Žozep Borel, uz konstataciju da dijalog Beograda i Prištine "predugo traje" i da se trenutno stanje ne može nastaviti.

- Jedna stvar je jasna: Kosovo i Srbija moraju da postignu sporazum. To je važno. Uradiću sve što mogu kako bi ispunio ovaj prioritet - izjavio je Borel.

Foto: multimedia.europarl.europa.eu/European Union 2019 - Source : EP

Često suočavan sa pitanjem kredibiliteta kao glavnog EU posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, a zbog pozicije Španije koja ne priznaje nezavisnost Kosova, Borel kaže da su zemlje članice EU, iako se razlikuju po pitanju priznanja, ujedinjene u svom angažmanu na rešavanju problema.

- Ako Kina, Indija i Rusija ne priznaju Kosovo, Kosovo neće biti država. Zato moramo da radimo kako bi se razgovori nastavili - poručio je Borel i najavio da će kao šef EU diplomatije prvo posetiti Prištinu.

Kako kaže, Srbiju dobro poznaje, a na Kosovu nikada nije bio, iz "očiglednih" razloga.

I Oliver Varhelji u svojoj ”viziji budućnosti proširenja” poručuje da na kraju petogodišnjeg mandata želi da vidi ”razvijeniji Zapadni Balkan”, a ”Srbiju spremnu da ude u EU”.

Foto: Tanjug/AP

Varhelji takođe obećava da će se odmah po preuzimanju mandata agažovati u razgovorima sa zemljma članicama koje imaju rezerve kada je u pitanju efikasnost politike proširenja i smatra da se ceo okvir politike proširenja ne mora menjati.

On najavljuje da će se založiti za poboljšanje metodologije na način da se zemljama koje mogu i žele da se kreću brže obezbedi brži pristup EU.

- Ulazak regiona u EU vidim kao geopolitički i strateški interes Unije, a moj posao kao komesara za proširenje nije samo da ubedim Zapadni Balkan o neophodnosti reformi, već i zemlje članice da je proširenje u našem interesu - poručio je on.

Nova Evropska komisja trebalo bi da do januara sledeće godine definiše i predstavi program metodologije politike proširenja i pristupanja zemlja kandidata Uniji koji bi trebalo da ”otkoči” pristupne pregovore Albanije i Severne Makedonije, ali da pokuša da uspostavi izgubljeni konsenzus i kredibilitet kada je proces proširenja EU u pitanju.

Da li će u tome uspeti, naravno ne zavisi samo od njihove volje, i programskih ciljeva.

(Telegraf.rs/Tanjug)