Priština je pre godinu dana uvela takse od 100 odsto na srpske proizvode: Ovo su posledice te odluke

Danas se navršava tačno godinu dana od kada je vlada u Prištini uvela takse od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. "Trgovinski rat" koji je Priština započela krenuo je zapravo nekoliko dana ranije, najpre uvođenjem taksi od 10 odsto, da bi ih 21. novembra 2018. godine podigli celih 100 odsto.

Šteta koju je ova odluka Vlade tzv. Kosova nanela je nemerljiva tvrde stručnjaci i predstavlja stoprocentno kršenjne Sporazuma o slobodnoj trgovini u EU (CEFTA).

U ekonomskom smislu ona se ogleda u smanjenju trgovine i milionima finansijske štete sa obe strane administrativne linije, dok je u političkom smislu to blokada dijaloga. Priština je ostala uporna, iako su Brisel i Vašington najpre, a potom i i gotovo cela međunarodna zajednica, tražili njihovo ukidanje.

Kako je sve počelo?

Priština se na ovaj potez odlučila nakon što je pretrpela fijasko odbijanjem članstva u Interpolu, na zasedanju Generalne skupštine te međunarodne policijske organizacije, u Dubaiju.

Ideja je bila da se Beograd primora da zaustavi "kampanju" Beograda za povlačenje priznanja samoproglašene kosovske nezavisnosti, ali je tokom ovih godinu dana takva diplomatska aktivnost Srbije dala rezultat u vidu 15 zemalja koje su povukle priznanje tzv. Kosova.

Prištinske vlasti su ovu odluku obrazložile "agresivnom kampanjom protiv Kosova". Tadašnji premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj javnost je na svom Fejsbuk profilu obavestio da odluka stupa odmah na snagu.

- Vlada Kosova na današnjoj sednici odlučila da uvede takse od 100% na uvozne proizvode poreklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine, osim međunarodnih brendova koji su navedeni u Aneksu. Pored toga, Vlada obavezuje Ministarstvo trgovine i industrije i sve relevantne institucije da uklone i spreče potencijalni uvoz i pristup tržištu svim proizvodima koji u suprotnosti sa zvaničnim i ustavnim nazivom Republika Kosovo. Odluka stupa na snagu odmah - nadležne institucije su obavezne da to odmah primene - napisao je  tada Haradinaj.

Ovakva odluka naišla je na velike kritike Evropske unije i ostalih međunarodnih predstavništava

U poslednjih godinu dana, Haradinaj i ostali predstavnici privremenih institucija u Prištini, ostali su pri svom stavu da će takse ostati na snazi sve dok Beograd ne prizna nezavisnost Kosova.

Vučić: Jedna od najtežih situacija u poslednjih 10 godina 

Nekoliko sati posle odluke vlade u Prištini, u Beogradu je 21. novembra u poslepodnevnim časovima održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, posle koje je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić poručio da je ovo "jedna od najtežih situacija u poslednjih 10 godina".

- Priština je imala četiri cilja sa ovim merama: prvi je da izvrši do sada najveći pritisak, koji bi vodio bezuslovnoj "kapitulaciji" Beograda i punom priznanju nezavisnosti, drugi cilj apsolutne zabrane trgovine da u tišini provede najsnažnije i najbrže etničko čišćenje i proterivanje Srba sa KiM i južno i severno od Ibra - rekao je Vučić.

Kao treću stvar zbog koje je Priština preduzela najnovije mere Vučić vidi pritisak na međunarodne organe i institucije da im učine neke ustupke po pitanju vizne liberalizacije, a četvrto, moguće je da kod nekih postoje namere da dovedu do sukoba i potpune destabilizacije regiona.

Tokom ovih godinu dana. predsednik Srbije u više navrata je isticao da je Beograd spreman da odmah nastavi dijalog, čim takse budu ukinute. To se, međutim, nije desilo.

Bivši premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj, poručio je nedavno svom mogućem nasledniku Aljbinu Kurtiju da bi ukidanje te mere prema Beogradu, bez prethodnog priznanja kosovske nezavisnosti, bila "katastrofalna politička greška".

Kurti ovih dana poručuje da od taksi ne odustaje i najavljuje reciprocitet u odnosima s Beogradom, te očekuje ne samo obustavljanje aktivnosti na povlačenju priznanja, već, kako najavljuje, niz drugih stvari.

Kolika je ekonomska šteta naneta ovim potezom Prištine?

Nakon devet meseci od uvođenja te mere iz centralne Srbije na kosovsku teritoriju je isporučeno manje robe u vrednosti od 280.800.000 evra, a danas je taj iznos značajno veći.

Na dnevnom nivou to je iznos od 1.075.000 evra.

Do uvođenja taksi iz centralne Srbije na kosovskom tržištu plasirano je robe u vrednosti 440 miliona evra godišnje, a u ovoj godini bi taj iznos verovatno premašio pola miliona evra.

Uprkos tome, Beograd nije pribegao kontramerama samo zbog sudbine ljudi koji žive na kosovskoj teritoriji, jer teško bi bilo naći meru koja bi mogla da pogodi jednu etničku zajednicu.

(Telegraf.rs)