Četiri principa, sedam koraka proširenja EU: Šta tačno piše u Makronovom non-pejperu?

Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi.

U dokumentu se najpre ponovo potvrđuje neopoziva podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, navodi danas Blic koji objavljuje dokument u celini.

Preporučujemo

- Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije, a samo uspostavljanjem tešnjih veza sa EU one mogu da se izgrade i konsoliduju u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih drustava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja medu narodima - navodi se u dokumentu.

- Tešnje veze izmedu Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon što se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i države kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope - ocenjuje se u dokumentu o kojem su juče diskutovali u Briselu šefovi diplomatija zemalja-članica.

Ističe se, međutim, da se dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao što je Prespanski sporazum), suštinske političke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.

French non paper proposing a renewed approach on #enlargement based on 4 principles: #gradualassociation; #stringentconditions; #tangiblebenefits; #reversibility pic.twitter.com/yWP5qt4DjL— Ernest Bunguri (@bunguri) November 15, 2019

Zbog toga je, ističe se u Makronovom "non-pejperu" neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz poštovanje pravnih tekovina EU u načelu.

Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoce s problemima vezanim za migracije i bezbednost, prenosi ovaj list.

U prvoj tački dokumenta navodi se bi obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje, strogi uslovi, konkretne prednosti i reverzibilnost.

Pregovori bi bili organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivali.

- Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobražaja; konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, što sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoći "reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost", navodi se u dokumentu.

Zastave Srbije i Evropske unije - Foto: Marko Jovanović

Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.

U tački 1. 1 govori se o organizovanju pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije, a proces pristupanja bi bio više postepen i privlačniji:

Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog pojedinačnog kandidata.

Zatvaranje pregovora treba da odgovara okončanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u određenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uživanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja.

- Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene - navodi se u dokumentu.

Kako ovaj list prenosi vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od početka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011., a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);

Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.

Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje ocekuju na osnovu ucesca u toj politici i potrebe da sacuvaju integritet Unije i njihove politike.

Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Researć Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa.

Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapsenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrasnjem trzistu bolje ostaviti za zavrsnu fazu procesa.

Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici.

Evropska unija - Foto: Tanjug/AP

Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.

Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama.

Odluka o konacnom pristupanju donosila bi se na osnovu postovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za priblizavanje na socijalnom planu.

Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati.

Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluze pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih medunarodnih organizacija (Savet Evrope, ukljucujuci i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU, navodi se u dokumentu.

Konkretna finansijska pomoć

Pored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć.

Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.

Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u EU, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama.

Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereu iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.

Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, vise ne ispunjava odredene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.

Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vracanja za korak nazad u procesu, pa cak i opste suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje sustinske vrednosti EU.

Zastava Evropske unije - Foto: Tanjug/AP

Strože političko upravljanje

U tački dva govori se o štrožem političkom upravljanju.

Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu.

Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri ukljuceni u sektorsku politiku.

Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa sefovima drzava i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajednickog interesa (zajednicko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosuda i unutrasnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).

U tekstu se navode predložene nove faze: 1. Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost, u okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajucih poglavlja - 23. pravna reforma i osnovna prava, 24. pravda, sloboda i bezbednost.

Tu spadaju i dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)

- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujuci i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).

- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na "oglasnoj tabli" postignutih rezultata po pitanju prava

- Ratifikacija i primena relevantnih medunarodnih i evropskih sporazuma

Evropska komisija - Foto: Tanjug/EU Photo

Faza 2 obuhvata obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, zivotna sredina, transport, telekomunikacije i energija.

Ova faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreze, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istrazivanje, 27-Zivotna sredina

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: -Erasmus+, evropski naucni prostor (mobilnost istrazivanja itd) i Horizon Europe, Program LIFE+, povezivanje mreze Europe Facility (CEF) i transevropskih mreza.

Treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurentnost i odnosi se na poglavlja 19-Socijalna politika i zaposljavanje, 28-Zdravlje i zastita potrosaca, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:učešće u industrijskoj politici EU (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruzenje itd), program za zaposljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI), EURES mreza (ili odredene aktivnost nove Evropske uprave rada), učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom.

Četvrta faza odnosi se na ekonomske i finansijske poslove, tj. na poglavlja 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrola.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Bankarska unija, Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5).

Peta faza se odnosi na unutrašnje tržište, poljoprivredu i ribolov, odnosno na poglavlja 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pruzanja usluga, 6-Zakon o preduzecima, 10-Medijsko i informativno udruzenje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolova.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Carinska unija, učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (ukljucujuci i finansijske usluge), Zajednicka poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednicka organizacija poljoprivrednih trzista; zajednicka politika ribarenja (CFP), ERDF

Spoljni poslovi su šesta faza, tj. poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbrane.

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: dogovori o saradnji na konzularnom nivou, ukljucivanje u odbrambene programe (ERDF, EDA).

Poslednja, 7. faza se odnosi na ostala pitanja, tj. na poglavlja 33-Finansijski i budzetski aranzmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanja

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: potpuno pristupanje.

U tekstu se takođe predlaže da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formulise predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donosenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge razlicitih evropskih institucija i clanica) pre nego sto bude objavljen sledeci paket za prosirenje, do januara 2020.

Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvranja pregovora o pristupanju sa kandidatima, navodi se u tekstu koji prenosi ovaj list.

(Telegraf.rs/Blic)