Svi referendumi u Srbiji u poslednjih 20 godina: O ovim važnim pitanjima odlučivali su građani

Najava ukidanja cenzusa na referendumu izazvala je podeljenja mišljenja javnosti u Srbiji. I dok jedni oštro kritikuju ovu inicijativu, iz ministarstva državne uprave i lokalne samouprave poručuju da se radi se o naporu da se postojeći zakon unapredi "na načine da građani zaista počnu da koriste mehanizme koji su im na raspolaganju".

Posezanje za referendumom kao načinom da se ispita i utvrdi volja naroda nije strano građanima Srbije, a u proteklih 20 godina njima se ova vrsta odgovornosti stavljala nekoliko puta u ruke. Na ovaj način oni su se izjašnjavali na tri referenduma na republičkom nivou i to na predlog Narodne skupštine. Osim ovih, održano je i nekoliko "neuspešnih" odnosno nepriznatih.

Od uvođenja višestranačja u Srbiji održana 3 referenduma na republičkom nivou

Od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006.godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana.

Referendum o nezavisnosti Republike Bosne i Hercegovine od SFRJ održan je 29. februara i 1. marta 1992. godine.

Predstavnici Muslimana i Hrvata su u skupštini SR BiH 15. oktobra 1991. godine, na vlastiti predlog i preglasavanjem srpskih poslanika doneli "Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine". Tim činom su odlučili da se povuku predstavnici SR BiH iz rada saveznih organa Jugoslavije dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju SFRJ.

Na to su pristali predstavnici SDA i HDZ, dok su predstavnici SDS odbili da deluju po donesenom aktu. Kao odgovor na ovu odluku koja je bila protivna interesima Srba, usledilo je osnivanje Srpskih autonomnih oblasti, a 9. i 10. novembra 1991. i referendum o osnivanju samostalne Srpske Republike kao sastavnog dela Jugoslavije. Politički predstavnici Muslimana su ovaj referendum proglasili nevažećim. Na dan 9. januara Srpska skupština je proglasila Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu koja je sastavni deo Jugoslavije.

Dana 25. januara 1992. predstavnici Muslimana i Hrvata su doneli odluku o održavanju referenduma o nezavisnosti SR BiH, pošto je većina srpskih članova skupštine napustila sednicu.

Po skupštinskoj odluci, referendumsko pitanje je glasilo: "Jeste li za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, državu ravnopravnih građana, naroda BiH - Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih naroda koji u njoj žive?". Muslimanske i hrvatske stranke pozvale su stanovništvo na izlazak, dok su srpske strane pozvale na bojkot referenduma. Referendum je održan 29. februara i 1. marta 1992. Na referendumu je glasalo 63,6 % stanovnika, od kojih se 99,7 % izjasnilo za nezavisnost.

Većina Srba je bojkotovala referendum, te je izlaznost bila 63,7% građana SR BiH, od čega je 92,7% glasalo za nezavisnost. Tadašnji zakonski uslov za afirmaciju rezultata referenduma je bio da na referendum izađe više od dve trećine građana (više od 66%), te da isti broj afirmativno glasa. Ovaj uslov nije ispunjen, a politički predstavnici Srba su ovaj referendum proglasili nevažećim.

Referendum o učešću stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji 23. aprila 1998. godine.

Na predlog tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije, Slobodana Miloševića, Narodna skupština raspisala je 7. aprila 1998. referendum o međunarodnom posredovanju u sukobu na Kosovu i Metohiji, a pitanje je glasilo: Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji?

Glasanje je održano na 9.835 glasačkih mesta u 189 opština. Pravo na izjašnjavanje imalo je, prema podacima Komisije za sprovođenje referenduma, 7.243.750 građana. Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, referendum je uspeo ako bi izašlo više od 50 odsto biračkog tela, a smatralo se da je odgovor na referendumsko pitanje donet ako se za jednu od dve ponuđene opcije opredeli više od polovine izašlih birača.

Ipak, iako je referendum bio zvanično priznat, njegov efekat bio je zanemarljiv - predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević dogovorio je najpre dolazak misije OEBS-a, da bi se posle NATO bombradovanja 1999. godine, na Kosovu našle i trupe NATO-a i Rusije.

Republički referendum za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije održan je 28. i 29. oktobra 2006. godine.

Poslednji Republički referendum održan je poslednjih dana oktobra 2006. godine. Od ukupno 6.639.385 građana Republike Srbije, koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak, glasalo je 3.645.517 glasača, odnosno 54,91% od ukupnog broja glasača.

Primljeno je ukupno 6.668.097 glasačkih listića, od čega je ostalo neupotrebljeno 3.023.763 glasačka listića. Nevažećih glasačkih listića bilo je 25.866, a važećih glasačkih listića 3.619.221.

Na referendumsko pitanje: "Da li ste za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije", odgovor: "da" dala su 3.521.724 glasača, odnosno 53,04% od ukupnog broja upisanih glasača, a odgovor "ne" dalo je 97.497 glasača, odnosno 1,47% od tog broja.

(Ne)priznati referendumi na Kosovu i Metohiji

Kao uvod u ratne devesete stručnjaci smatraju trenutak kada su Albanci iz Prištine u septembru 1991. godine odlučili da raspišu referendum o nezavisnosti Kosova. Političko rukovodstvo Ibrahima Rugove za taj projekat nije imalo podršku Beograda i referendum nikada zvanično nije priznat. Na glasanje je izašlo 87,01 odsto od nešto više od milion birača, za nezavisnost glasalo je 99,98 odsto, a samo je neznatan broj bio protiv. Posle toga je usledio referendum Albanaca na jugu Srbije 1992. godine, ali je doživeo istu sudbinu nepriznavanja.

Na Kosovu i Metohiji se glasalo i u februaru 2012. godine, ali samo u četiri severne opštine.

Građani su na pitanje "Da li prihvatate institucije takozvane Republike Kosovo?", odgovorili odrično sa 99,74 odsto, dok je sa "da" odgovorilo 0,26 odsto.

Ni taj referendum nije promenio faktičko stanje na terenu, pošto je Briselskim sporazumom i dogovorima Aleksandra Vučića i Hašima Tačija nastavljeno uključivanje Srba u prištinske institucije.

Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija donosile su u protekle dve decenije odluke o proglašenju nezavisnosti na osnovu rezultata glasanja. Srpska zajednica u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini organizovala je kao odgovor svoja izjašnjavanja o ostanku u federaciji ili dubljim vezama sa Srbijom.

Crna Gora je dva puta organizovala referendum o nezavisnosti - i to sa različitim ishodom.

Najsvežiji slučaj iz regiona bio je referendum na kom su makedonske komšije odgovarale na pitanje "Da li ste za članstvo u EU i NATO, sa prihvatanjem dogovora između Republike Makedonije i Republike Grčke?"

O čemu su građani još odlučivali?

Građani su tokom vlasti Slobodana Miloševića najčešće izlazili na referendume. U periodu od 1989. do 1998. godine, organizovano ih je ukupno pet, od čega su samo dva gorepomenuta bila na republičkom nivou.

Milošević je prvi put 28. marta 1989. godine zatražio podršku za svoju politiku, a građani su se izjašnjavali o ustavnim amandmanima koji su, kako je objašnjeno, vraćali Srbiji državni i ustavni suverenitet.

On je tada dobio podršku većine, a dva meseca kasnije postao je predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Srbije. Samo godinu dana kasnije, građani su ponovo "odgovarali na pitanje" koje se ovog puta ticalo Ustava "Da li prvo doneti ustav pa raspisati prve višestranačke izbore ili obratno".

Čak 96,8 odsto građana tada je  glasalo je "za" čime je Srbija dobila jednostranački najviši pravni akt.

Na referendumu 1992. godine, građani su pitani kakve državne simbole žele. Većina je tada bila za zadržavanje petokrake na zastavi, ali i za to da državna himna bude "Marš na Drinu", kao i da grb ima oblik štita sa četiri ocila. Iste godine održan je i referendum o potvrđivanju amandmana na republički Ustav, koji je predviđao održavanje prevremenih izbora u Srbiji. Ovaj referendum nije uspeo.

Razlika između referenduma i narodne inicijative

Referendum je proces koji daje građanima mogućnost da se izjasne o pitanjima iz nadležnosti predstavničkih tela, kao što su zakoni ili ustavne promene koje predlaže vlast. Narodna inicijativa, na drugoj strani, daje mogućnost građanima da pod određenim uslovima sami predlože nove zakone ili ustavne promene. Osnovna razlika između referenduma i narodne inicijative je, dakle, u tome što je u prvom vlast ta koja formuliše predlog, dok su u drugom slučaju to građani.

Novi Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o kome traje javna rasprava, donosi nekoliko novina za građane, a najvažnije je to što za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, a ukida se i rok koji primenjujemo možda jedini na svetu - prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.

Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je za Telegraf.rs da se radi se o tome da se važni demokratski mehanizmi kroz ovaj zakon unaprede na načine da građani zaista počnu da koriste mehanizme koji su njima na raspolaganju.

- Ukoliko pogledamo naš ustav, već u Članu 2. je naglašeno da suverenitet potiče od građana, putem referenduma, inicijative i tek pod tri, izabranih predstavnika. A ove prve dve jako retko koristimo - objasnio je on za naš portal i podseća da smo imali tri referenduma u istoriji, a da su narodne inicijative gotovo sve bile neuspešne.

(Telegraf.rs)