Evropska komisija objavila novi izveštaj o napretku Srbije u oblasti vladavine prava

Evropska komisija u polugodišnjem izveštaju o napretku Srbije u oblasti vladavine prava navodi da je Srbija napredovala u zakonodavnoj i institucionalnoj reformi nekih oblasti, ali da je neophodno da ubrza reforme u oblasti prvosuđa, slobode izražavanja, u prevenciji korupcije i organizovanog kriminala.

Izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, slobode i bezbedost, Evropska komisija objavljuje redovno dva puta godišnje, u sklopu praćenja aktivnosti Srbije na fundamentalnim reformama.

Preporučujemo

- Srbija je napredovala u zakonodavnoj i institucionalnoj reformi nekih oblasti, dok se u drugima i dalje suočava sa ozbiiljnim zaostacima - stoji se u tekstu izveštaja.

Kada je reč o Poglavlju 23, Evropska komisija navodi da je "u zastoju" ustavna reforma u Srbiji, koja se odnosi na jačanje nezavisnosti i odgovorosti sudstva.

Primećuje se da je u novembru 2018. godine Vlada Srbije podnela inicijativu Parlamentu za imenu Ustava, ali da do sada nije bilo "paralmentarnog glasanja" o tome.

- Važno je da se proces nastavi što pre i na što transparentniji i inkluzivniji način, uključujući i implementaciju tzv "sudskog paketa" - kažu u Komisiji.

Srbija je dobila dobre ocene Evropske komisije zbog smanjenja broja sudskih predmeta ”na čekanju” i zakonskih poboljšanja u oblasti izvršenja.

Zastava Evropske unije - Foto: AP/Tanjug

- Strukture su u velikoj meri uspostavljene za sprovođenje zakona o nadležnosti državne vlasti, čiji je cilj doprinos efikasnoj borbi protiv korupcije. Usvojeno je i novo zakonodavstvo za prevenciju korupcije što je povećalo odgovornost i pristup informacijama Agencije za borbu protiv korupcije, a revizija Zakona o finansiranju političkih aktivnosti je u toku - ocenjuje Evropska komisija u najnovijem izvešataju o stanju vladavine prava u Srbiji.

Kada je reč o osnovnim pravima, Evropska komisija konstatuje da je Radna grupa zadužena za izradu nacrta nove medijske strategije ponovo sazvana od strane premijerke Srbije Ane Brnabić, a da je nacrt staregije finalizovan u oktobru 2019. godine.

- Od kada je ponovo pokrenut, proces je bio inkluzivan i transparentan - ocenjuju u Briselu.

Evropska komisija ocenjuje da slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju "ozbiljnu zabrinutost", a da "sveukupno kruženje još uvek ne pogoduje ostvarivanju slobode izražavanja u praksi".

Kada je reč o poglavlju 24, Komisija konstatuje "pozitivne korake" Srbije kada je reč o upravljanju granicama i migracijma, uključujući tu i primenu postupaka za azil u skladu s evropskim standardima, borbu protiv sajber kriminala, trgovine ljudima i pranja novca.

Zastava Evropske unije - Foto: Tanjug/AP

Evropska komisija ocenjuje i da je u Srbiji nastavljeno sa obnavljanjem zatvorskih ustanova u skladu sa strategijom za smanjena pretrpanosti.

Dodaje se i da su u Srbiji počeli sa primenom novi zakoni o zaštiti ličnih podataka i besplatnoj pravnoj pomoći, ali i upozorava da se "ozbiljno kasni" sa usvajanjem zakona o ombutsmanu, antidiskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim prestupnicima.

U Evropskoj komisiji za Tanjug kažu da će se ovaj dokumet poslužiti srpskim vlastima u analizi postignutog, ali i u narednim koracima u oblasti jačanja vladavine prava u zemlji.

Sa druge strane, procena napretka Srbije u fundamentalnim poglavljima 23 i 24 poslužiće i zemljama članicama pri donošenju odluke o otvaranju novih poglavlja sa Srbijom, što se očekuje u decembru ove godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)