Priština u "malom Šengenu", predlog ili uslov: Kakvu poruku nosi izjava Trampovog izaslanika?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama 10. novembra u Ohridu istakli su potrebu za usvajanjem "malog Šengena" kojim će se omogućiti otvoreni protok ljudi i robe kroz čitav region bez velikih administrativnih procedura. Na ovu inicijativu niko nije ostao imun, dok je jedni kude, drugi je podržavaju. "Mali Šengen" pozdravio i specijalni izaslanik američkog predsednika za mirovne pregovore Beograda i Prištine, Ričard Grenel rekavši da će ova inicijativa biti uspešna samo ukoliko uključi i tzv. Kosovo.

Izjava o inicijativi Mini-Šengen za Zapadni Balkan predsednikovog specijalnog izaslanika ambasadora Rika Grenela:https://t.co/TEYspGgPgu— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) November 14, 2019

Preporučujemo

Pored Grenela, i američki diplomata i specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer veoma je pohvalio inicijativu za stvaranje ovakvog saveza.

- Region sam napreduje, sporazum o saradnji Srbije, Severne Makedonije i Albanije takozvani "mali Šengen" pokazuje da lideri u regionu prihvataju odgovornost za sudbinu svojih država i preuzimaju kontrolu za budućnost - rekao je Palmer između ostalog.

Oštra negodovanja dolaze iz zvanične Prištine. Prvenstveno je predsednik privremenih insitucija u Prištini Hašim Tači odbio da učestvuje na sastanku u Ohridu, zato što je Srbija, kako je rekao, "zaobišla Kosovo na prvom samitu ove regionalne inicijative", a negativne kritike nastavile su da se nižu i posle održavanja sastanka. Kandidat za premijera drugoplasiranog Demokratskog saveza Kosova na proteklim vanrednim parlamentarnim izborima, Vjosa Osmani, kao i njen kolega iz Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, usprotivili su se "mini Šengenu" jer smatraju da je premijer Vlade Albanije, Edi Rama, o tome najpre trebalo da razgovara sa Prištinom.

- Verujemo da ova inicijativa, da bi bila bila uspešna, mora da uključi sve u regionu, uključujući Vladu Kosova - kazao je Grenel što je, smatra diplomata Zoran Milivojević, linija američkog stava i priznanju po svaku cenu.

- Ovo je jedna vrsta pritiska i na nas ali i region da se Kosovo prizna i da se na taj način verifikuje kosovska državnost - rekao je Milivojević za Telegraf.rs i dodao da u ovakvoj izjavi ne vidi ništa novo.

Zoran Milivojević - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- CEFTA ne funkcioniše upravo zbog politike Prištine i uvođenja taksi na koje Zapad nije reagovao, osim verbalno, praktično ničim. Ova inicijativa je sasvim legitimna i uklapa se i u strategiju i u filozofiju Evropske unije. Bazira se na četiri slobode i potpuno je u interesu zemalja regiona i u njihovim evrointegracijama - kaže Milivojević za naš portal.

On smatra da u ovakvom sporazumu Priština može da učestvuje prema sporazumu o regionalnom predstavljanju, budući da, dodaje, CEFTA sporazum ne funkcioniše upravo zbog njihove politike i uvođenja taksi.

- Kosovo može da učestvuje onako kao što je učesnik u CEFTA sporazumu, sa zvezdicom i fusnotom, nikako kao država pošto to nije - rekao je Milivojević.

Zoran Milivojević - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

On smatra i da je ovo poruka koja implicira to da se u naredom periodu može očekivati pritisak da pregovori rezultiraju priznanjem, odnosno onim što Amerika verifikuje kao međusobno priznanje na kraju čitavog procesa.

- Amerika ovom izjavom praktično uslovno priznaje inicijativu i insistira da Kosovo uđe kao država, a to je naprosto nemoguće - zaključio je Milivojević za Telegraf.rs.

Potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković "mali Šengen" vidi kao inicijativu, pre svega, za ekonomski razvoj, prosepritet i rast, nevezano, kaže, za politike određenih država.

- To je svakako prvi korak ka rastu i razvoju celokupnog regiona i uspostavljanje uslova za bolju i kvalitetniju politički saradnju i na kraju pomirenje. Ono što je inicijativa predsednika Vučića već nekoliko godina unazad, od Berlinskog kongresa preko ideje o carinskoj uniji jeste ekonomski razvoj, tu se ne radi o državama i saradnji prioritetno na političkom, već na ekonomskom planu - kaže Marinković za Telegraf.rs.

Vladimir Marinković - Foto: Nikola Tomić

On napominje da je i sam Ričard Grenel isticao da Priština mora da ukine takse i da, kao neko ko je kreator izolacionizma u regionu ne može da bude deo nečega što podrazumeva sve suprotno od toga.

- Grenel je pre nekoliko nedelja rekao da bi se nastavio dijalog i došlo do dugoročnog rešenja Priština mora da ukine takse. To što oni rade je anticivilizacijski i antievropski i protiv svih onih vrednosti koje podrazumevaju jednu dobru regionalnu saradnju i kooperativnost između država i naroda. To je dakle preduslov - kaže on za Telegraf.rs i ocenjuje da će se o pridruživanju Prištine ovoj inicijativi može razgovarati samo kada takse budu ukinute.

- Kada je u pitanju "mini Šengen" nema ni govora o politici, radi se o razvoju trgovinske razmene i obezbeđivanju ekonomskog napretka - kaže Marinković koji Grenelovu izjavu ne vidi kao ništa neuobičajeno.

- Nema te Amerike i Evropske unije koja može na terenu da ubedi ni narode ni vlade Srbije, Severne Makedonije i  Albanije da se na neki način, "ugura" Priština koja se ponaša izolacionistički a ne integrativno - kaže on i podseća da u svakoj integraciji moraju da budu ispunjena neka pravila, koja Priština u ovom slučaju nikako ne ispunjava.

(A. Tomović/a.tomovic@telegraf.rs)