"Građani Srbije treba da prihvate poziv na unutrašnji dijalog o KiM": Džozef o kosovskom pitanju

Gostujući profesor i viši saradnik na američkom univerzitetu Džon Hopkins Edvard Džozef pozvao je danas građane Srbije da prihvate poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o KiM i suoče se s prošlošću, ocenivši da je to pitanje državni i nacionalni teret za Srbiju.

Džozef je, obraćajući se na panelu o regionalnoj saradnji i stanju u odbrambenoj i bezbednosnoj saradnji država Balkana i jugoistočne Evrope na konferenciji "Prolazimo kroz zidove", koju je organizovao CEAS u okviru Sedme Beogradske NATO nedelje, istakao da u tom pogledu treba uzeti u obzir tri elementa: vreme, teritoriju i istoriju.

Preporučujemo

On je naglasio da je vreme najvažniji element i upitao na čijoj je ono strani, kada je pitanju Kosovo.

- Na strani Beograda ili Prištine? Na prvi pogled čini se da srpska vlada veruje da je vreme na njenoj strani, odnosno da je status kvo bez rešenja za kosovsko pitanje prihvatljiv za Beograd - rekao je Džozef.

Istakao je da će uskoro biti formirana nova vlada u Prištini, na čijem čelu će najverovatnije biti "drugačiji vođa" Aljbin Kurti.

- To je nova ličnost, novi karakter i novi prioriteti. Njegovi prioriteti su unuttrašnji, borba protiv korupcije i ekonomski razvoj. Videćemo kako će to promeniti dinamiku u dijalogu sa Beogradom - rekao je Džozef.

On je naglasio i da mladi u Srbiji masovno napuštaju zemlju, te je ocenio da vreme možda nije na strani Srbije.

- Zato treba da iskoristite poziv predsednika Vučića da otvorite ozbiljnu raspravu o ovom pitanju. Suština je da je to pitanje nacionalni i državni teret - rekao je Džozef dodajući da srpska vlada mora da ulaže mnogo energije za ukidanje priznanja nezavinosti Kosova.

Kada je u pitanju teritorija, Džozef je podsetio da su svi ratovi u bivšoj Jugoslaviji predstavljali nadmetanje oko teritorije, a sada je, kako je naveo, aktuelno nadmetanje oko četiri opštine severno od Ibra.

Printksin: Youtube/ Atlas TV Montenegro

Međutim, istakao je Džozef, problem s teritorijalnim rešenjima je što su ona isključiva i kao primer naveo hipotetčku situaciju da Albanci pristanu da se odreknu četiri opštine na severu KiM, u zamenu za „nekakav dogovor“.

- To bi implicitno značilo oduzimanje prava Srbima na južnoj teritoriji zemlje. Ako razdvojite teritoriju, oduzimate prava - rekao je Džozef dodajući da je reč o "nužnom i implicitno dogovorenom masovnom etničkom begu s dela Kosova, s jezgrom srpske baštine".

On je dodao da je u članku za Fajnenšnal tajms ponudio alternativu za kompenzaciju Srbiji „za nešto što ne može nadoknaditi“.

- Kako možete nadokanaditi gubitak nacionalne baštine? - upitao je Džozef navodeći da je preporučio da se ustupi direktan suverenitet SPC na KIM.

- Oni bi bili suvereni poput Vatikana, s pravom dizanja zastave, čak i sprske zastave - rekao je Džozef dodajući da bi sporove rešavalo telo OEBS-a.

To bi, smatra Džozef, bio znak Srbima na KiM da mogu da opstanu i žive tamo.

Na kraju, Džozef je istakao značaj istorije, za koju je rekao da je najteže i naslabije shvaćen element od svih.

U tom kontekstu, on je ocenio da su naivne izjave da treba prestati razmišljati o prošlosti i fokusirati se na budućnost, navodeći da prošlost kontroliše današnja očekivanja.

- Zašto se uopšte govori o kompenzaciji za gubitak Kosova, ako ne zbog prošlosti? Zašto se, po mom mišljenju pogresno, tvrdi da nijedan srpski lider ne može priznati Kosovo? Odgovor je upravo zbog prošlosti, odnosno istorijskog narativa. Ovde je poziv predsednika Vučića na dijalog najznačajniji. Zašto ne prihvatiti njegov poziv i suočiti se s prošlošću. Da li je to nemoguće na Balkanu? - upitao je on.

Džozef je naglasio da ne smatra da je to nemoguće i kao primer naveo dve zemlje bivše Jugoslavije koje se žestoko borile 1990-ih, a sada imaju odlične odnose.

- Znate zašto imaju odlične odnsoe? Je l' to zato što su jednostavno otišle dalje i ostavile prošlost na miru? Nikako. Razlog je taj što je jedna strana imala hrabrost da se suoči, prizna i izvini za prošlost. Ta zemlja je Crna Gora. Njen vođa Milo Ðukanović izvinio se Hrvatskoj zbog bombardovanja Dubrovnika i povezanih zločina - rekao je Džozef dodajući da su Hrvati prihvatili izvinjenje.

Kao još jedan primer, on je naveo situaciju u kojoj se dve zemlje ne slažu oko prošlosti, kao što su Grčka i Severna Makedonija.

Džozef je podsetio da su dve zemlje potpisale Prespanski sporazum 2018. godine, koji se direktno suočava sa razumevanjem drevne i nedavne istorije svake strane, uključujući krvave borbe dva naroda.

U tom smislu, on je Srbima koji žele da prihate Vučićev poziv i otvore interni dijalog predložio da iskoriste druge izvore istorije, da gledaju obe strane i suoče se s prošlošću.

- Najvažnije prihvatiti da nedavna istorija Kosova nije započela 1990-ih godina i vazdušnom kampanjom NATO - rekao je Džozef i dodao da su ključne odluke donete deset godina ranije kada je ukinuta autonomija za KiM, koja je postojala za vreme Tita i kada je 1987. godine nekadašnji predsednik Slobodan Milošević uveo srpski nacionalizam kao službenu politiku srpskog političkog vođstva.

(Telegraf.rs/Tanjug)