Kandidat za specijalnog izaslanika PS Saveta Evrope o Albancima: Pokazali da nisu spremni za dijalog

Kandidat za specijalnog izaslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) za Kosovo, Aleksej Kondratijev, izjavio je da protivljenje Prištine njegovom izboru nije neka novost i da pre svega treba razumeti mentalitet kosovskih Albanaca.

U izjavi za Sputnjik, Kondratjev kaže da su se od momenta ulaska ruske jedinice u sastav Kfora na teritoriji Kosova, Albanci jako negativno ponašali prema Rusima i na svaki način su pokazivali da nisu spremni za dijalog i saradnju. Albanci su, dodao je, preferirali, umesto Rusa, američki kontigent i zato za njega ovo nije neka novost.

Preporučujemo

Odbor Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) za politička pitanja i demokratiju danas bi trebalo da odluči o izboru novog izaslanika za Kosovo, a jedan od trojice kandidata je Kondratjev, što je izazvalo mnoga negativna reagovanja u Prištini, a odlazeći ministar privremenih prištinskih institucija, Bedžet Pacoli, je ocenio da bi njegov izbor bio opasnost za tzv. Kosovo i da, ako on bude izabran, sa njim ne treba sarađivati.

Komentarišući takve reakcije iz Prištine, Kondratjev kaže da je najvažnije to da se, po njegovom mišljenju, tokom ove godine mnogo toga promenilo u administrativnoj strukturi u Prištini.

Odbor Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) za politička pitanja i demokratiju danas bi trebalo da odluči o izboru novog izaslanika za Kosovo-Foto: YouTube / Council of Europe

Neke promene, dodao je, direktno krše rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, a kao primer je naveo formiranje tzv. ministarstva odbrane Kosova, što je sada jedna od najvažnijih tačaka u odnosima Beograda i Prištine i UN.

- Zato kosovske vlasti sa današnjim panalbanskim stavovima opozicije ne žele nikakvo prisustvo Rusa na Kosovu - naveo je Kondratjev.

Upitan da li tokom budućeg mandata planira da poseti Kosovo, Kondratjev odgovara potvrdno i da će morati da prceni situaciju na terenu, kako bi posle izveštavao u okviru rezolucije 1244 i međunarodnog prava, i kako bi dao odgovarajuću ocenu.

- Sada imamo izjavu Bedžeta Pacolija, koji je moje učešće kao izveštača ocenio na svom profilu na Tviteru kao ''pretnju za nacionalnu bezbednost Kosova''. Zato se pravi negativna slika već na startu - rekao je.

Moraće, kaže, da poseti Kosovo, ali podseća da je bilo situacija kada kosovski Albanci nisu pustili na teritoriju pokrajine nekoliko izveštilaca PS SE, a pritom oni nisu ni na koji način da utiču na Prištinu.

Kada pričamo o demokratiji i transparentnosti, poštovanju ljudskih prava i vladavini prava, sve strane moraju da poštuju ono što je navedeno u Ustavu Saveta Evrope, rekao je Aleksej Kondratijev-FOTO TANJUG/ FILIP KRAINCANIC

- Zato, kada pričamo o demokratiji i transparentnosti, poštovanju ljudskih prava i vladavini prava, sve strane moraju da poštuju ono što je navedeno u Ustavu Saveta Evrope. Samoproglašeno Kosovo, iako nije članica PS SE, izražava želju da ot postane i onda treba da podržava fundamentalne vrednosti ove organizacije - naveo je Kondratjev.

Govoreci o platformi njegovog budućeg mandata, Kondratjev kaže:

- Mi planiramo da polazimo od vladavine prava. Sve grupe stanovništva na Kosovu moraju da imaju jednaka prava, nezavisno od nacionalnosti i religije - Srbi, Albanci, Romi i ostali. Drugo je pitanje - danas postoje nerasvetljena krivična dela i prekršaji i treba da se razjasni zašto u ovim slučajima nije realizovana vladavina prava. I, pre svega, mi moramo da izvršimo obaveze koje su bile određene ranije, kao i da uporedimo današnju situaciju sa onom koja je bila ranije u izveštajima, da sagledamo dinamiku razvoja i gde to vodi. Zato bismo bili zahvalni međunarodnoj i evropskoj zajednici na podršci po ovom pitanju - upitao je on.

O tzv. Kosovu, koje pamti iz perioda svog boravka od 1999. do 2000., ne do 2001., kako je to rekao Pacoli, Kondratjev kaže da je to bio period kada se još pucalo po ulicama, dešavale su se otmice, napadani su automobili, a bilo je i drugih oblika kriminala.

- Sama Priština bila je značajno razrušena zbog bombardovanja NATO-a. Neke zgrade i objekti su bili pogođeni raketama i bombama - ostale su rupe od bombi sa osiromašenim uranijumom. Tako da je sve prilično ličilo na ratno stanje - naoružane patrole na putevima, patroliranje helikoptera, aviona i bespilotnih letelica. I sve tada je bilo pod ozbiljnim vojnim nadzorom - ispričao je Kondratjev.

(Telegraf.rs/Tanjug)