Šta se krije iza rezolucije o braći Bitići: Hladan tuš iz SAD za Srbiju ili nešto drugo

Čvrst stav SAD, da ne odustaje od rešavanja ubistva braće Bitići, juče je potvrđen usvajanjem Rezolucije u Predstavničkom domu Kongresa. Iako ovaj dokument nije nov, ono što se prvi put desilo jeste da je jednoglasno usvojen u Predstavničkom domu.

Njega je u aprilu ove godine podneo kongresmen Li Zeldin, a tri meseca kasnije usvojio ga je Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma. Sada je to učinio i sam Predstavnički dom.

Preporučujemo

- Vlada Srbije i njena relevantna ministarstva i kancelarije, uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, tebalo bi da postave kao prioritet istragu i krivično gonjenje zvaničkima za koje se veruje da su odgovorni za te smrti - piše u rezoluciji i navodi da od napretka u rešavanju tog slučaja treba da zavisi dalji razvoj odnosa SAD i Srbije.

Šta piše u rezoluciji?

Dokument koji je juče usvojen kao predlog je stigao još u aprilu ove godine, a podneo ga je kongresmen Li Zeldin, da bi ga tri meseca kasnije usvojio Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma.

U rezoluciji se navodi da je neprihvatljivo da nikada nijedna osoba nije proglašena krivom za ubistvo braće Bitići ili bilo kojih drugih događaja povezanih sa njihovom smrću.

Rezolucija o ubistvu braće Bitići-Printscreen

- Vlada Srbije i njena relevantna ministarstva i kancelarije, uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, tebalo bi da postave kao prioritet istragu i krivično gonjenje zvaničkima za koje se veruje da su odgovorni za te smrti - piše u rezoluciji i naglašava da od ovoga zavise budući odnosi Srbije i SAD.

Sociolog Vladimir Vuletić navodi za RTS da rezoluciju SAD o ubistvu braće Bitići predstavlja pritisak Vašingtona da se taj slučaj reši. Dodaje da isti takav pritisak i takva volja treba da postoji i kada je reč o rešavanju slučajeva kao što su – Žuta kuća na Kosovu i Metohiji.

- Rezolucija o ubistvu braće Bitići koja je juče usvojena u Kongresu predstavlja pritisak Sjedinjenih Američkih Država da se to pitanje reši, mada to ne mora nužno da bude samo pritisak SAD. Postoji i unutrašnji pritisak svake ozbiljne države da rešava takve slučajeve, u tom smislu postoji i interes Srbije da se taj problem reši, ali to nije tako jednostavno jer sa jedne strane imamo nešto što su indicije i sa druge strane, nešto što su dokazi - objasnio je Vuletić.

Sociolog Vladimir Vuletić navodi za RTS da rezoluciju SAD o ubistvu braće Bitići predstavlja pritisak Vašingtona da se taj slučaj reši-Printscreen: RTS

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da Srbija želi da se reši slučaj ubistva braće Bitići, ali da je usvajanje Rezolucije neprihvatiljiv pritisak na našu zemlju.

- Američki Kongres, ipak, mora da poštuje zakone koji važe na teritoriji Srbije i zakonske procedure koje se primenjuju, a ne da unapred osuđe i presuđuje - naveo je on.

Drecun kao posebno problematično vidi to što se u Rezoluciji zigoše jedna osoba, konkretnim imenom i prezimenom, kao neko ko se sumnjči da je odgovoran za ta ubistva, budući da se u Rezoluciji, između ostalog, navodi da se odgovornim smatra nekadašnji komandant policijske jedinice Žandarmerija Goran Radosavljević Guri.

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da Srbija želi da se reši slučaj ubistva braće Bitići, ali da je usvajanje Rezolucije neprihvatiljiv pritisak na našu zemlju-Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Za izgradnju dobrih odnosa Srbije i SAD neki u Vašingtonu treba da prestanu da tretiraju Srbiju kao zemlju koja samo treba da izvršava njihove zapovesti - naglasio je Drecun.

Ističe da je Srbija suverena država čiji organi rade svoj posao, te da ne može ništa da se uradi mimo zakona i da takvo ponašanje srpskih nadležnih organa ne može da promeni nikakav pritisak ni Kongresa, ni Senata, ni porodice Bitići, čije je delovanje, prema Drecunovom mišljenju zapravo i rezultiralo ovom Rezolucijom.

- Ako neko očekuje da će naši organi da krše sopstvene zakone, onda to nije prihvatljivo - naglasio je Drecun.

Drecun smatra da ova rezolucija nije deo pritiska na Srbiju u kontekstu rešavanja pitanja KiM.

- Mislim da je ovo jedan proces, i rezultat ponajviše lobiranja i pritiska porodice Bitići u SAD -rekao je Drecun.

Tužilaštvo u Srbiji vodi istragu protiv NN lica

U slučaju ubistva američkih državljana albanskog porekla, trojice braće Bititići, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije vodi istragu protiv nepoznatih izvršilaca (NN lica) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, rečeno je danas Tanjugu u tom tužilaštvu.

- Predmet je u fazi istrage u kojem Tužilašto postupa tako što prikuplja dokaze i podatke koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica - precizirao je za Tanjug portparol tužilaštva Vasilije Seratlić i dodao da se prikupljaju dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet počinioca, kao i dokaze za koje "postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Ambasada SAD na godišnjicu ubistva pozvala srpske vlasti da reše slučaj

Ambasada SAD u Srbiji je na godišnjicu ubistva braće Bitići na zvaničnom sajtu objavila saopštenje u kojem se navodi da "vlada SAD ponovo poziva srpske vlasti da reše ovaj slučaj".

Pre dvadeset godina trojica američke braće ubijena su od strane specijalnih jedinica srpske policije. Do današnjeg dana niko nije kažnjen za ubistvo počinjeno od strane onih koji treba da sprovode zakon. https://t.co/xNLKtpTiDd #JusticeforAllVictims— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) July 8, 2019

- Obeležavamo turobnu godišnjicu. Pre 20 godina, Illi, Agron i Mehmet Bitići su odvedeni iz policijske stanice i predati u nadležnost srpskih specijalnih policijskih jedinica. Dve godine kasnije, tela ova tri američka državljana pronađena su u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji u bazi koju je kontrolisala jednica pod komandom Gurija Radosavljevića - pisalo je u saopštenju.

- Iako je prošlo 20 godina, njihova ubistva i dalje nisu na pravi način i u potpunosti istražena. Njihove smrti su nešto što se ne može i neće zaboraviti. Postizanje pravde oko braće Bitići ostaje prioritet u našem bilateralnom odnosu sa Srbijom. Vlada SAD ponovo poziva srpske vlasti, koje su tokom godina obećavale da će pomoći u ovom slučaju, da reše ovaj slučaj - zaključuje se u tekstu.

Bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, koji se pominje kao glavnokomandujući jedinicom u vreme kada je ubistvo počinjeno, posle usvajanja rezolucije oglasio se i poručio da je "čist i bez razloga za strah".

Foto: Medija centar Beograd

- I ranije su usvajali te rezolucije. Umoran sam od komentarisanja. Čist sam i nemam razloga da se plašim. Nikada se nisam plašio - naveo je Radosavljević za RSE.

Njemu je u decembru prošle godine američki Stejt department  zabranio ulazak u SAD, zbog, kako se u tadačnjem saopštenju navedeno, umešanosti u gruba kršenja ljudskih prava.

Taj odeljak Zakona o operacijama u inostranstvu i povezanim programima Stejt departmenta kako je navedeno, omogućava da pojedincima i članovima njihovih porodica bude zabranjen ulazak u SAD u slučajevima kada državni sekretar ima pouzdane informacije da su ti strani zvaničnici umešani u korupciju velikih razmera ili gruba kršenja ljudskih prava.

Ubistvo braće Bitići 1999. godine

Braća Mehmet, Agron i Ilija Bitići uhapšeni su 1999. godine na ulasku u Srbiju zbog, kako su tvrdili tadašnje vlasti Srbije, nelegalnog prelaska granice, da bi po odsluženju kazne bili pušteni iz zatvora, a potom ubijeni.

Foto: MUP Srbije

Njihova tela su otkrivena jula 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, u istočnoj Srbiji na području baze koju je kontrolisala jedinica pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija. Tela su pronađena sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljku.

Dvojica policajaca optuženih za pomaganje u ubistvu braće Bitići, Sreten Popović i Miloš Stojanović, su prema odluci odeljenja Višeg suda u Beogradu za ratne zločine oslobođeni krivice.

Sud je naveo da nema dokaza o njihovoj umešanosti u ubistva počinjena jula 1999. godine.

(Telegraf.rs)