Bez sumnje, Srbija će biti prva sledeća članica EU: "Spremni smo da napredujemo mnogo brže"

Bez sumnje, Srbija će biti prva sledeća članica Evropske unije, poručio je Dejan Ralević, zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za pitanja EU.

Da li će se pridružiti sama ili zajedno sa nekom drugom državom, manje je važno, kazao je on u intervju za "Novu Evropu".

Preporučujemo

- Naša posvećenost članstvu u EU je neupitna. To je isto kao i spremnost EU da Srbiji prizna punopravno članstvo. Iznad svega, članstvo u EU je strateški interes Srbije s obzirom na činjenicu da je Evropska unijanaš najveći trgovinski i poslovni partner. Štaviše, mnogi od naših građana žive u zemljama EU, posluju ili se tamo školuju ili putuju u te zemlje. Razlog je i zato što je Srbija geografski i kulturno deo Evrope - kazao je Ralević.

Podseća da su pregovori Srbije sa EU o punopravnom članstvu u toku.

- Do sada smo otvorili 17 od 35 pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorili dva. Moram ipak napomenuti da nismo zadovoljni trenutnim tempom pregovora. Sledećeg januara, navršiće se šest godina od kada smo započeli pristupne pregovore i očekivali smo brži napredak.

Verovatno smo delimično krivi što ne idemo brže, ali uveren sam da je Evropska unija još odgovornija za neuspeh u pregovorima, što se oni ne vode odlučnije i dinamičnije i time zaista potvrde svoju često ponovljenu spremnost da Srbiju priznaju kao punopravnog člana  - ukazao je ovaj funkcioner Ministarstva spoljnih poslova.

In meeting w/ @dejan_ralevic of @SRBDiplomacy, @david_andor reiterated #V4 pol. support to #WesternBalkans and EU integration of #Serbia and the continuous support of ⁦@balkans_fund⁩ pic.twitter.com/QsnUDFKJxj— Visegrad Fund (@VisegradFund) 9 May 2019

Napominje da je pristupanje Srbije donekle usporeno zbog unutrašnjih razloga u EU.

- To bi moglo biti zbog Bregzita ili neslaganja u vezi sa ukupnim delovanjem evropskih institucija, kao i izbora za Evropski parlament i formiranja Komisije, koji još uvek traju. Nismo jedini koji kažu da bi Evropa trebala biti brža u saradnji sa Srbijom i drugim balkanskim zemljama. Mnogi evropski zvaničnici, uključujući Federiku Mogerini, to su potvrdili. Skoro dve godine je prošlo, kako je Brisel priznao da je zanemario Balkan i da treba uložiti više u njegovu integraciju - rekao je Ralević.

Iako sa sigurnošću možemo reći da će Srbija biti prva zemlja koja će biti sledeća članica EU, nemoguće je tačno reći kada će se to zaista dogoditi, kaže Ralević.

- Spremni smo da napredujemo mnogo brže i tvrdimo da smo do sada mogli otvoriti još mnogo pregovaračkih poglavlja, ali ljudi u Briselu su očigledno osećali drugačije. Malo je bespotrebno nagađati kada će tačno, da li će to biti 2024. ili 2025. ili čak malo kasnije, teško reći. Nećemo nikakva nagađanja. Naš prioritet je sprovesti dubinsku reformu našeg zakonodavstva, institucija i ekonomije tako da budu u skladu sa kriterijumima koje je postavila EU. Mi uzimamo u obzir da je to prvenstveno u našem sopstvenom interesu i u interesu naših građana - napomenuo je ovaj stručnjak.

Ralević kaže da je potpuno članstvo u EU nije cilj samo po sebi.

- Opredeljeni smo za postizanje svakodnevnih ciljeva i želimo da Srbiju pretvorimo u modernu evropsku državu. Ne želimo da gubimo vreme - kazao je on.

Ralević napominje da smo, zbog oklevanja EU u pogledu integracije Srbije i drugih balkanskih zemalja, pokrenuli brojne inicijative za povezivanje regiona kako bismo izbegli gubljenje vremena i energije.

- U poslednjih nekoliko godina, Srbija radi posao koji bi Evropska unija trebalo da radi. Srbija želi da nadoknadi očiglednu stagnaciju u procesu evropskih integracija jačanjem integracija među balkanskim zemljama, kao i u našem neposrednom susedstvu.

Kao najveća i najuticajnija država Balkana, Srbija se zalaže za integraciju i povezivanje. Mi smo otvoreni za to i ohrabrujemo i druge da budu odgovorni u vezi s tim. Na kraju, jedno od najvažnijih evropskih očekivanja za region je jačanje unutarregionalne saradnje. Imajući to u vidu, Srbija, a posebno predsednik Aleksandar Vučić, inicirali su nekoliko koraka u poslednjih nekoliko godina kako bi veze između balkanskih zemalja bile mnogo čvršće nego što su danas. Neki od ovih koraka nisu pozitivno prihvaćeni, poput inicijative za uspostavljanje carinske unije, ali mi ne odustajemo - istakao je Ralević.

Na inicijativu predsednika Vučića, narednih dana će početi razgovori između Srbije, Albanije i Severne Makedonije o uklanjanju carinskih barijera između naših država.

- Naša ekonomska saradnja je bila odlična, ali još uvek je previše prepreka povezanih sa carinom i carinskom administracijom. Kao rezultat toga, svi smo pretrpeli velike finansijske gubitke.

Da bismo to rešili, predlažemo sledeće, daolakšamo prekogranični promet robe. Ne treba čekati da to učini Evropa za nas, s obzirom da negujemo dobrosusedske odnose, što znači da se sporazum može lako postići. Uveren sam da će ovo biti uspeh i da će Srbija, Albanija i Severna Makedonija otvoriti perspektivu za slične modele širom Balkana. Takođe ulažemo značajne napore sa našim prijateljima u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj u okviru grupe Krajova na jačanju naših ekonomskih i kulturnih veza u ovom kontekstu - izjavio je Ralević.

Meeting (stocktaking seminar) on open bilateral issues in the region, in the scope of the Berlin process, Skopje, Republic of North Macedonia ...How to report on progress made - if there is one... pic.twitter.com/JocNGMOQcz— Dejan Ralevic (@dejan_ralevic) 28 March 2019

Sve u svemu, Srbija je, kako kaže, na čelu integracionih procesa i inicijativa na Balkanu.

- Protivimo se i borimo se protiv blokada i zidova koji se nažalost još uvek postavljaju. Mislim na brutalne stopostotne tarife koje su prištinske vlasti uvele pre godinu dana na robu poreklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Čitav svet je osudio ovaj avanturistički potez i pozvao na ukidanje tarifa, ali nažalost, bezuspešno, jer ovaj zid ostaje netaknut. To je nešto što ne možemo da prihvatimo.

Srbija će nastaviti pružati ruku za sve u regionu jer je to naš interes, ali i svojevrsna obaveza i očekivanje najveće i najstabilnije zemlje na Balkanu - zaključio je Ralević.

(Telegraf.rs)