Imamo 145 km problema sa Hrvatskom: Kada uđu u Šengen, evo šta će to značiti za Srbiju

Iako je prošlo više od dve decenije od raspada Jugoslavije, posledice se još uvek osećaju. Posle ratova i stradanja naroda, najproblematičnija posledica jeste nerešeni problem pitanja granica između država naslednica, odnosno to što ne postoje zaključeni sporazumi o razgraničenju. Koliko će se stvari zakomplikovati kada Hrvatska uđe u jedinstveni šengenski prostor Evropske unije?

Evropska komisija će na samom kraju svog mandata pod vodstvom Žan Kloda Junkera dati zeleno svetlo za ulazak Hrvatske u Šengen, odnosno usvojiti izveštaj kojim će se potvrditi da je Hrvatska ispunila sve potrebne uslove za to, a prema izvorima EU u Briselu, to će se dogoditi na sastanku Kolegijuma poverenika 16. okrobra.

Preporučujemo

I dok u Zagrebu imaju razloga za zadovoljstvo, da li u Beogradu ima razloga za strah?

Srbiji i Hrvatskoj kamen spoticanja predstavlja 145 km dug kopneni deo granice koji se proteže uz Dunav, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke. Ova "teritorijalna gimnastika" između dve zemlje traje od 2001. godine, kada je Međudržavna diplomatska komisija za utvrđivanje granične linije počela da se bavi ovim pitanjem.

Rezultat pregovora mogao bi da se svede na jednu rečenicu "Slažemo se da se gotovo ni oko čega ne slažemo", pošto obe strane problem gledaju drugačije.

Dok Hrvatska predlaže katastarski princip i to onaj iz Austrougarske, po kom bi državna granica morala da prati pređašnje granice opština, Republika Srbija se drži međunarodnog prava i propisa koji definišu razgraničenje na međunarodnim plovnim rekama, što znači da bi granica trebalo da prati sredinu rečnog toka.

Da li je moguće doći do kompromisa po pitanju utvrđenja granice ili bi Hrvatska, pošto uđe u Šengen, mogla da blokira Srbiju na njenom evropskom putu?

Hrvatska je u Evropskoj uniji i kao što je Slovenija nju blokirala na jedno vreme, tako ona sada može Srbiju, objašnjava direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, koji je za Telegraf.rs rekao koje je moguće rešenja spora.

Foto: www.mc.rs

- Ako nema dogovora, onda je tu rešenje arbitraža, koje su recimo pokrenule Hrvatska i Slovenija. Međutim, Hrvatska ne priznaje tu odluku arbitraže, jer ona kaže da je proces kompromitovan zbog učešća jednog člana koji nije trebalo da bude tamo. Što pre bi se to stavilo pred arbitražu, ukoliko nema dogovora, tim pre bismo imali odluku i onda bi se moglo bar to skinuti sa dnevnog reda, jer imamo još nerešenih pitanja - izjavio je on za naš portal.

Može li se do rešenja? Teško, tvrdi on, pošto danas vlada potpuno drugačija atmosfera izmešu dve zemlje.

- Mislim da je to trebalo rešavati u ona vremena kada smo imali daleko bolje odnose između Srbije i Hrvatske i imali daleko veće mogućnosti došemo do dogovora, pošto su opcije na vlasti i u Srbiji i u Hrvatskoj bile daleko manje suprotstavljene nego danas - zaključio je Popović.

ŠTA JE SPORNO U HRVATSKOM PREDLOGU REŠENJA SPORA?

Katastarski princip, za koji se zalaže Hrvatska, značio bi da državna granica prati putanju opštinskih, koje su zasnovane na onim iz doba Austrougarske. Problem u tome je što takva granica ne prati tok Dunava, koji je od devedesetih do danas znatno promenjen. To praktično znači da bi, povlačenjem takve granice, delovi opština Apatin, Sombor i Bačka Palanka pripali Hrvatskoj.

Foto: Google Maps

Srbija i Hrvatska će pokušati da reše problem međusobne granice, a ukoliko to ne uspeju, idu na arbitražu, dogovorili su se u Zagrebu Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović, prilikom posete predsednika Srbije, čime je u fokus ponovo vraćeno pitanje spora koji traje već 18 godina.

- Za Srbiju je pitanje razgraničenja rešeno još 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine. Mi se pozivamo na Zakon o ustanovljenju Vojvodine, smatrajući da je on jači od katastarskih knjiga na koje se pozivaju u Hrvatskoj - precizirao je tada predsednik Srbije.

Ovaj problem bi da se reši pred međunarodnim sudom, jer su se prema Deklaraciji koju su potpisali Vučić i Kitarovićeva, obe države saglasile da su spremne da svoj svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije, ukoliko taj problem ne reše pregovorima u razumnom roku.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

U dokumentu, koji su 2016. godine u Subotici potpisali Aleksandar Vučić, tadašnji premijer i Kolinda Grabar Kitarović, navodi da se "sporazumno i aktivno pokrenu ili ubrzaju" zaštita manjina, pregovori o utvrđivanju međudržavne granice, sprovođenje sporazuma o sukcesiji i potragu za nestalima tokom rata devedesetih.

NEMA PRISTUPA EU BEZ REŠENOG SPORA OKO GRANICA

Prilikom predstavljanja Strategija o proširenju EU na Zapadni Balkan, u februaru prethodne godine, Srbiji je poslata jasna poruka nijedna zemlja neće moći da postane članica EU uz nerešeno pitanje granica.

Da je Srbija u tom smislu u najnepovoljnijem položaju, jasno je i Vučiću. Iako će u tom smislu Kosovo i Metohija biti najveći izazov, ništa manje problematično može biti i pitanje naše granice sa Hrvatskom.

- Neće doći do pristupa zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji sve dok ne reše sve svoje međusobne granične sporove. Nijedno granično pitanje neće smeti da ostane nerešeno - izjavio je odlazeći predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

(J.N.)