Analitičari saglasni: Bojkot ne može da sruši vlast SNS i Aleksandra Vučića

  • 25

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar je rekao da su razlike u stavovima između vlasti i opozicije prevelike, te je izrazio skepsu da će doći do približavanja stavova kroz dijalog. Naglasio je i da je pozicija SNS i SPS u prrgovorima značajno dominantnija.

Klačar je u emisiji "Stav" na TV O2, autora i voditelja Milovana Jovanovića, izrazio optimizam u odnosu na usvajanje određenih pregovora civilnog sektora. Osvrnuvši se na mogućnost da bojkot bude parcijalan direktor CESID-a je rekao da će bojkot biti najverovatnije kompletan i uključivati bojkot parlamentarnih, pokrajniskih i lokalnih izbora.

Bojan Klačar Klačar - Foto: Medija centar Beograd

Srđan Bogosavljević iz IPSOS stratedžik marketinga je na odgovarajući na pitanje kome odgovara bojkot i ko će biti dobtnik, a ko gubitnik, rekao da smatra da bi parlamentarne stranke i partije koje imaju vlast u određenim lokalnim samoupravama bili najveći gubitnici i da bi im bilo teško da opstanu bez javnog finansiranja.

Bogosavljević je naglasio da bi dobitnici bojkota mogle biti male partije koje bi izašle na izbore, a koje nisu bile parlamentarne, kao i stranke koje bi i van parlamenta imale stabilno finansiranje, kakvih je malo.

On je takodje naglasio i da se poslednji uspešni bojkot desio davno u 18. veku. Takođe, je rekao da bojkot ne može da sruši vlast SNS i Aleksandra Vučića.

Na pitanje kada su uslovi za izbore postali neprihvatljivi i šta se to suštinski promenilo u odnosu na izborne procese 2012, 2014. i 2016. godine, ogosavljević je odgovorio da formalno gledano sve manje više isto kao što je i bilo.

- Nije se ništa promenilo. Birački spiskovi su najbolji od kada ih imamo i oni ne predstavljaju problem - zaključio je Bogosavljević.

Konferencija za novinare Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, Srđan Bogosavljević Bogosavljević - Foto: mc.rs

On se osvrnuo i na podatak da oko 1,5 miliona ljudi u biračkom spisku živi van Srbije i oni u najvećem delu ne glasaju. Zbog njih je izlaznost uvek niža, nego kada bismo gledali izlasnost u odnosu na punoletno stsnovništvo koje živi samo u Srbiji.

Vladimir Pejić iz Faktor plusa je izrazio strah da bi bojkot mogao da dovede do eskalacija, u slučaju da deo društva počne da ne priznaje institucije i odluči se da na vlast dođe kroz recimo građansku neposlušnost.

Osvrnuvši se na kriterijume ko može, a ko ne može biti opozicija, rekao da niko nema pravo da proglašava ko može biti opozicija, a ko ne i da je u pitanju samo borba za čelnu poziciju među opozicionarima.

Pejić je naglasio da bojkot može da efikasno zamaskira snagu stranaka koje ne izađu na izbore, jer bi na njima rezultat bio jasno vidljiv. Što se snage stranaka tiče, rekao je da su po svim istrživanjima trenutno iznad cenzusa samo SNS, SPS, SzS i PSG.

- SNS se konstantno nalazi na 50%. To je rezultat do kog se teško stiže, ali i koji se teško održava. Zbog toga su aktivnosti SNS-a učestale i obazrive - rekao je Pejić.

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Aca

    17. septembar 2019 | 12:03

    Što vam onda smeta bojkot? Biće izlaznost 35%, uzecete 80% i čestitamo. 😂

  • Steva

    17. septembar 2019 | 15:18

    Bojkot je odraz nemoći opozicije.

  • koja

    17. septembar 2019 | 09:26

    Vlast jedino može na izborima da se bira.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA