Meni je kampanja svaki dan, to je razlika između mene i njih: Vesić o kritikama i novom ruhu grada

Kao što je najavljeno, 1. septembra pušteni su u saobraćaj Karađorđeva ulica i Trg Republike, a završena je i rekonstrukcija Topličinog venca. Kada će svi radovi biti završeni, kako odgovara na kritike da je grad raskopan, ali i kakvi su planovi za budućnost? Da li Beograđane i goste ovog grada očekuje još spektakularnih večeri na Trgu, ali i da li je sve ovo uvod u predizbornu kampanju, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Goranu Vesiću, zameniku gradonačelnika Beograda.

Preporučujemo

• Kao što ste najavili, 1. septembra pušteni su u saobraćaj Trg Republike i Karađorđeva ulica, završena je rekonstrukcija Topličinog venca pre roka.

- Kao što smo i obećali, a više puta je to tokom leta najavljivano, pušteni su za saobraćaj Trg Republike i Karađorđeva ulica, kao i tri velike raskrsnice na potezu četiri bulevara koja se rekonstruišu: raskrsnica Starine Novaka, sa Takovskom i raskrsnica sa Bulevarom despota Stefana, koje su rađene tokom leta.

Na taj način smo uradili ogroman posao, kako bi beogradski saobraćaj bio rasterećeniji u septembru. Svako ko koristi automobil može da vam kaže da su sada manje gužve nego u junu. Naravno, Beograd je veliki grad i u Beogradu će uvek biti saobraćajnih gužvi, kao i u svakoj metropoli. Pogotovo u špicu, jer se kod nas u poslednje tri godine registruje oko 50.000 automobila godišnje ili 4.000 mesečno. Mi u Beogradu već imamo 1,7 automobil po porodici, čemu naša saobraćajna infrastruktura nije prilagođena.

Ali, činjenica je da su ovi veliki radovi koji su urađeni tokom leta zaista dali doprinos kako bi saobraćaj funkcionisao i svi mogu da posvedoče kako je situacija znatno bolja. Ja se zahvaljujem Beograđanima na strpljenju. Nije bilo lako prolaziti tim ulicama, zaobilaziti neke koje su rekonstruisane, ali naprosto, grad mora da se uređuje, to smo obećali građanima.

Mi nismo krivi zato što ovi pre nas nisu uradili ništa. Mi želimo da ovaj grad bude sređen, da imaju nove ulice, sređene fasade, parkove i, kao u svakom velikom gradu, to se radi u letnjim periodima, to su meseci kada se obavljaju radovi.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Nikola Tomić

• Da se vratimo na Trg Republike. Deo javnosti kritikuje te radove, sada kada su radovi završeni, govore da nema zelenila, nema cveća, grub je kamen, ometa prolazak automobila i biciklista. Kako odgovarate na to?

- To su ljudi sa društvenih mreža, uglavnom neznalice, koje ne rade ništa u životu, po ceo dan sede u kafićima i jedino što znaju jeste da pljuju šta god se dobro uradi. To su vam oni isti što im ne valja Trg Republike, a onda odu na Veliki Plac u Briselu, koji inače mnogo veći od našeg Trga, nema nijedno drvo i prave selfi i to im je mnogo lepo. Ili odu na Trafalgar skver u Londonu, koji isto nema nijedno drvo i veći je od našeg Trga, isto im je lep, ali im ne valja ništa naše. Tako su napadali i fontanu na Slaviji, pa onda odu u Barselonu i slikaju kod fontane, šalju slike i to im je super.

Pre neki dan vidim da je jedan od Đilasovih jurišnjika napisao, kada je jedno kulturno umetničko društvo igralo kolo na Trgu, što je gledalo i puno stranaca: "samo fale kobasice, poseljačili su Beograd". Onda vidite na njegovom profilu, čovek se slikao prošlog oktobra u Minhenu na Oktobar festu, gde inače se samo jedu kobasice i slušaju nemački narodnjaci. I sad su mu nemački narodnjaci fensi, a ovi srpski ne valjaju ništa. To su vam uglavnom ljudi koji ne razumeju ništa.

Meni je važno da se građanima sviđa Trg Republike. Konačno je dobio izgled kakav treba da ima jedan uređen gradski trg. Prošlo je više od 150 godina kako je on počeo da se formira. Beograd je konačno dobio veliki trg kao što imaju Lisabon, Madrid, Pariz, London, Berlin, Moskva, Budimpešta, Prag, Beč. Prođite bilo gde po Evropi, svi imaju tako uređene trgove. Razlika između trga i parka, da naučim ove neznalice, je što u parku ima drveća, a na trgu ne. Ili ih ima malo. Zato se zovu trgovi, a ovo parkovi. Trgovi su popločani, u parkovima ima zemlje, zelenila i to su razlike. To se uči na fakultetu, ali su oni očigledno propustili ili nisu bili tog dana na vežbama. To tako izgleda.

Na Trgu Republike inače sada ima više zelenila nego što je bilo ranije, sada je tamo 53 stabla, 27 više nego ranije. Pored toga je stavljeno 27 kamenih klupa, 6 najnovijih vaj-faj klupa, pametnih klupa koje imaju punjače za mobilne telefone, gde možete da vidite kolika je zagađenost vazduha, kolika je temperatura. Tu je besplatna vaj-faj zona, postavljeno je 16 žardinjera sa velikim drvećem, tako da je Trg Republike postao mesto gde vidite da su već počeli da se organizuju kulturni događaji, jer i jeste suština centralnih trgova, da budu mesto okupljanja, kulturnih događaja, gde se ljudi sastaju, gde se događaju važne stvari.

Inače, danas sam imao sastanak sa ugostitljima koji rade tu, oni su mi rekli da im je od 1. septembra, kako je Trg otvoren, promet porastao u proseku oko 30 odsto u svim njihovim kafićima i restoranima, uveče i preko 50 odsto i već dvoje njih mi je reklo da su zaposlenima povećali plate za po 15 odsto. Kažu da su prepuni stranaca, da su oni oduševljeni i sve to govori da smo uradili dobru stvar.

Uostalom, videli ste i kada je bila predstava Narodnog pozorišta čemu taj trg služi i to je nešto što je predivno. Tako da u tom smislu, mene kritike neznalica ne interesuju. Naravno, šta god uradite, neko će reći da je dobro, neko da je loše, nemam ja problem sa tim. Ali, činjenica je da smo mi Trg uradili, a da oni koji nas kritikuju nisu.

Ako se ne sećate na šta je taj Trg ličio, ja ću vas podsetiti. Bio je onaj popucali asfalt iz kog se videla zemlja, pa smo imali one ogromne žardinjere koje ni na šta nisu ličile, a da ne pričamo o kioscima između kojih je narod morao da se provlači i to im je bilo mnogo lepo, to im je bilo evropski, a kad uradite ovako u najboljem granitu, to im ništa ne valja. Ali, kažem vam, to su onih ljudi koji ne rade ništa u životu nego samo kritikuju. Misle da su važni, pošto ih niko ništa ne pita, ali sada imaju društvene mreže, pa njihov glas može da se čuje i pričaju gluposti. Važno je da se ovo građanima sviđa.

Trg Republike - Foto: Skupština grada

• Pojavila se informacija da će Grad Beograd platiti skoro 34 miliona dinara više za uređenje Trga Republike austrijskoj firmi "Štrabag". Zbog čega?

- Hoće, naravno, zato što je to po ugovoru. Tamo gde su se pojavili dodatni radovi koji nisu bili predviđeni, po ugovoru zna se kako se to plaća. Ali, meni je zanimljivo da su tu priču plasirali oni koji su, dok su bili na vlasti pre nas, kada je Most na Adi rađen, platili 14,6 miliona evra da bi se brže završio most.

Znači, prvo su dali komotni rok, a onda platili da bi se most završio pre roka i pustio u saobraćaj usred kampanje. Onda, kada je Đilasu trebalo 2012. godine. A ukupno su 39 miliona evra za dodatne radove za most. I niko ih za to ne pita, jer su se pojavili dodatni radovi i tada je lepo bilo platiti 39 miliona za dodatne radove i isplatiti izvođaču još 14,6 miliona zato što je pustio most pre roka, iako je mogao da stigne i bez toga, pa je to tako namešteno. Sve to kad saberete izađe preko 50 miliona evra.

A sada pitaju "Zašto vi plaćate 30 miliona dinara". Plaćamo, zato što je tako bilo po ugovoru, bilo je dodatnih radova. Kad radite, ne znate da li će se pojaviti neka dodatna cev kad otvorite zemlju, sećate se da je bilo onih arheoloških istraživanja, to je takođe moralo da se plati.

Sećate se da bilo zaustavljanja radova, kad su oni Đilasovi ludaci pretili radnicima, svaki taj dan je Grad Beograd morao da plati, jer nam je izvođač dao fakturu. To su neki nepredviđeni troškovi koje su građani morali da plate. I onda oni koji su delom uzrokovali to sad pitaju zašto. A pritom im nije bio problem da plate 39 miliona evra za dodatne troškove za Most na Adi.

Vesić u studiju Telegraf TV -a - Foto: Nikola Tomić

• Spomenuli ste u prvom odgovoru rekonstrukciju četiri gradska bulevara gde će Beograd dobiti moderne saobraćajnice za više decenija. Ipak, sva ta rekonstrukcija je usporila kretanje i pešaka i automobila, spomenuli ste to i izvinili se građanima. Ostaje pitanje da li je to moglo parcijalno da se radi, ne bi li se izbegle gužve tokom letnjeg perioda?

- Nije moglo parcijalno da se radi, jer bismo onda čekali 100 godina da rešimo to i završimo sve ulice u Beogradu, jer ovi pre nas nisu radili ništa. Ako želimo da naš grad bude uređen, onda moramo da radimo udarnički, kao ja to volim da kažem i zato se radi više ulica.

Mi, naravno vodimo računa, zato Ulicu kneza Miloša nismo počeli da radimo ove godine, iako smo imali građevinsku dozvolu, jer nije bilo normalno da se zatvara ta ulica, ako već imate Trg Republike i Karađorđevu, tako da je to sve pomereno za sledeću godinu. Savski trg počinjemo da radimo sada, ali se čekalo da se prvo spuste Trg i Karađorđeva, da se završi Bulevar Vudro Vilsona da bi se počelo sa Savskim trgom.

Veoma vodimo računa o tome da se ne radi baš sve odjednom, ali s druge strane moramo voditi računa da naše ulice ne mogu da čekaju narednih 50 godina da budu rekonstruisane. Da je neko pre nas radio svoj posao, tačnije ne "neko" nego Đilas, onda bismo mi danas manje radili. Da je on rekonstruisao bulevare, da se bavio uređenjem kejeva, radio prostor gde je "Beograd na vodi"... Pošto nije, mi smo došli u situaciju da moramo da uradimo više ulica. Siguran sam da građani, uprkos nekim poteškoćama koje postoje kad se nešto gradi, na kraju uživaju u tome i mogu da kažu da su te ulice i bulevari lepši kada se obnove.

Evo, posao oko sređivanja Karađorđeve traje skoro pet godina. Vi znate na šta je ličila ta ulica ranije. To je bila tranzitna ulica kojom su prolazili kamioni, prepuna smoga i ulica u kojoj niko ko nije morao nije živeo. Onda smo najpre zabranili teškim kamionima da prolaze tuda i time smo rešili jedan problem. Ostali su tramvaji, zbog čijeg prolaska su se tresle zgrade, pa smo i to rešili. Onda smo uradili sve fasade, i Karađorđeva je konačno zablistala.

Onda smo izmestili železničku prugu i dobili prostor da pomerimo ulicu prema mestu gde je nekad bila ta pruga. Sada smo pomerili ulicu, uradili nove šine koje neće više praviti vibraciju, a to radimo i u 27. marta. Onda smo napravili trotoare širine od 6 i 12 metara, uz one zgrade i na taj način smo rešili da ti ljudi ispred svojih zgrada dobiju trotoare, tu gde pre toga dvoje ljudi nije moglo da se mimoiđe.

Sada će tamo nići restorani, kafići, ljudi će sedeti u Karađorđevoj. Da vam je neko rekao pre 5 godina da će sedeti u Karađorđevoj, rekli biste mu da nije normalan. Ja ću vam reći da ćete za godinu dana uživati u Karađorđevoj ulici i biće jedna od lepših. To samo govori da za sve treba vremena, napraviti planove, doneti odluke, obezbediti projekte. Ulice se ne rekonstruišu tako što neko samo kaže "sutra ćemo da rekonstruišemo". To je jedan proces koji traje i da mi tačno znamo u svakom momentu šta ćemo raditi i Karađorđeva ulica je najbolji primer za to.

Karađorđeva ulica - Foto: Tanjug/Andrija Vukelić

• Kada će kompletna rekonstrukcija ova četiri bulevara biti završena?

Što se tiče četiri bulevara, ono što mogu ekskluzivno da vam kažem, jeste da će u nedelju, 15. septembra, biti pušten deo između ulica Starine Novaka i Takovske, tako da će od ponedeljka ta ulica potpuno normalno funkcionisati. Imali smo problem sa rekonstrukcijom Ulice 27. marta, od Ruzveltove do Starine Novaka, jer podzemne instalacije nisu bile dobro ucrtane, našli smo cevi koje su bile starije nego što je pisalo u projektu, morali smo dodatno da ih menjamo. Imali smo mnogo više prevezivanja kanalizacije, umesto 60-ak skoro 200.

Izvođači nama garantuju prve dane oktobra, mi mislimo da ćemo uspeti da ih nateramo da završe do kraja septembra i očekujemo da eventualno neki prvi dan oktobra taj deo bude pušten u saobraćaj, čime će čitav deo od Ruzveltove do Takovske biti rekonstruisan i to su već dva od četiri bulevara.

Naravno, već smo ušli u onaj deo do Bulevara despota Stefana, nastavljamo da radimo Džordža Vašingtona, pa Dušanovu ulicu sve do nekadašnjeg Tadeuša Košćuškog, to će sve trajati do kraja ove godine, do kada će sva četiri bulevara biti završena. U međuvremenu, radili smo raskrsnice, da bi saobraćaj išao preko njih i to već funkcioniše i to je ogroman potez.

Ja vas molim da svako ko nas pita zašto rekonstruišemo ta četiri bulevara, sam ode do Dušanove ulice, jer ona još nije počela da se radi. Pa kad vide na šta liči ulica, sa onim popucalim asfaltom, sa onim tramvajskim šinama u kojima ima više zemlje nego asfalta, treba da mu bude jasno da ta ulica treba da se rekonstruiše. Da je sramota da u centru grada postoji takva ulica. Mene je sramota, naše prethodnike očigledno ne, pošto su to dozvoljavali.

Vesić u studiju Telegraf TV -a - Foto: Nikola Tomić

• Kada govorimo o saobraćaju, znamo da rekonstrukcija mostova nije u nadležnosti Grada. Da li na bilo koji način možete da pomognete oko rekonstrukcije Pančevačkog mosta, s obzirom na to da situacija nije nimalo bezazlena?

- Neki jesu, neki nisu. Brankov most jeste u našoj nadležnosti, i mi smo ga rekonstruisali. Savski most tj. stari tramvajski koji ćemo uklanjati i praviti novi takođe jeste u našoj nadležnosti. Pančevacki nije, kao što nije ni Gazela.

Činjenica je da je Pančevački most u lošem stanju i meni bi bilo najlakše da vam kažem kako to nije u našoj nadležnosti, već Puteva Srbije, pitajte njih. To ne bi bilo korektno. Oni su do sada rekonstruisali taj most u zadnjih desetak godina ne znam ni ja koliko puta. Međutim, potpuna rekonstrukcija mosta nije moguća dok se odvija saobraćaj na njemu. To je činjenica i to je tako.

Oni će to sada ponovo raditi, to će neko vreme biti dobro ili, kako kaže naš narod, "drži vodu dok majstori odu". Ne zato što oni loše urade posao, nego zato što je veliki broj automobila. Na kraju krajeva, tu imamo i želetnički saobraćaj, vrlo je opterećen most i drugačije ne može.

Mi završavamo projekat za most koji će se raditi na Adi Huji, radovi će početi 2021. godine. Kada njega napravimo to će biti alternativa Pančevačkom mostu. Tog časa ćemo potpuno zatvoriti saobraćaj i usmeriti ga na most kod Ade Huje, da bi Republika uradila detaljnu i kompletnu rekonstrukciju tog mosta. Ali, bez alternative to ne možemo da uradimo.

Inače, most na Adi Huji će povezivati Most na Adi, to će biti unutrašnja obilaznica oko Beograda. Ona će polaziti od Mosta na Adi, sad već radimo Bulevar patrijarha Pavla, od Pere Velimirovića prema Košutnjaku. Tu će biti 4 trake, sada imamo 2. Imaćete 4 trake za silazak sa mosta, oko Topčiderskod parka, pa ulazak u patrijarha Pavla, pa Pere Velimirovića, pa u Borsku, Crnotravsku, Save Maškovića, od petlje Lasta prema Mokrom Lugu, onda iza Mirijeva, da bismo na kraju došli do mosta na Adi Huji. To će biti ta unutrašnja obilaznica koja će omogućavati da brzo stignete s jednog mosta na drugi i tek tada će Most na Adi dobiti punu funkciju i tada ćemo moći da uđemo sa Republikom u rkeonstrukciju Pančevačkog mosta.

Vesić u studiju Telegraf TV -a - Foto: Nikola Tomić

• Često se u javnosti govori o stanju gradskom prevozu, tema su i broj vozača, ali i bezbednost. Ima li GSP dovoljno vozača i da li je bezbedno voziti se gradskim prevozom?

- Sa današnjim danom u GSP-u radi 2.757 vozača, a prema našem planu, potrebno nam je 2.820 vozača. To znači da nam u ovom trenutku nedostaje 63 vozača. Situacija je mnogo bolja nego prošle godine. Imali ste razne ludake, onaj sindikat "Sloga, to je Đilasov sindikat, koji je izdao saopštenje, da nedostaje 1.000 vozača, što je i jedan dnevni list preneo, kao i da je prosečna plata 45.000, što nije tačno, već je u pitanju 65.000 dinara.

Mi smo smo od 1. maja primili 100 novih vozača, i radimo još uvek na tome. Situacija nije takva kako se priča, mislim da smo zaustavili odliv vozača, uradićemo sve što možemo da im povećamo plate jer su oni to zaslužili.  Situacija ne da nije alarmantna, nego je zadovoljavajuća. Nije idealna, idealno bi bilo da imamo dovoljan broj vozača.

Što se tiče bezbednosti , o tome ne treba razgovarati, jer nijedan autobus ne može da izađe bez tehničkog pregleda i provere bezbednosti. Meni je samo žao što imate pojedine ljude iz opozicionih stranaka koji su spremni da lažu i obmanjuju ljude kada je u pitanju njihova bezbednost i kojima ništa sveto nije. Koji, kada se dogodi saobraćajna nesreća, a kada imate 1350 autobusa na ulici, uvek su moguće nesreće, spremni su da je zloupotrebe kako bi skupili neki politički poen. To više govori o njima, nego o ljudima koje lažu.

Naprosto, situacija u gradskom prevozu je zadovoljavajuća, nije idealna. Oni su dobili 70 novih autobusa, očekujemo da stigne 174 kineskih autobusa, što će ukupno biti 244 novih autobusa. To je najveća pojedinačna nabavka u istoriji GSP-a u jednoj godini i zaista se trudimo da sa zaposlenima damo svoj maksimum kako bi GSP dao svoj maksimum, stao na noge i pruži najbolju uslugu građanima.

Novi autobusi GSP-a - Foto: Skupština grada

• Dokle se stiglo sa realizacijom beogradskog metroa?

Trenutno imamo potpisan Memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom "Power China", radimo na okvirnom sporazumu koji bi trebalo, nadam se, brzo da bude potpisan. Pored toga, u ovom trenutku radimo na projektnom zadatku, idejnog projekta metroa sa studijom opravdanosti i uticaja na životnu sredinu i projektom za građevinsku dozvolu. Verujemo da ćemo kroz jedan specifičan ugovor sa kineskom kompanijom dobiti da radimo to.

Mi u međuvremenu radimo geodetska snimanja, ugovorili smo posao za izradu geološkog elaborata. Prethodnu studiju izvodljivosti smo već završili... Radimo sve pripreme kako bismo do kraja naredne godine počeli sa izgradnjom. To je istorijska stvar, metro se ovde obećava od 1971. godine. Mi smo prvi put došli u situaciju da za godinu dana možemo da počnemo sa izgradnjom.

Kinezi kažu da mogu da izrade 30 km za 5 godina. Naš metro će imati prve dve linije oko 42 km. Zajedno sa Kinezima ćemo raditi na tome, ali činjenica da ćemo početi radove je već istorijska. Beograd će u narednih 6 ili 7 godina dobiti prve dve linije metroa i bitno rasteretiti saobraćaj u gradu, omogućiti da se oko 25 odsto saobraćaja spusti ispod zemlje i da Beograd postane pravi velegrad.

U međuvremenu radimo na razvoju BG voza. Pustili smo BG voz za Mladenovac od 1. septembra, od 8. decembra puštamo za Lazarevac i Barajevo, čime će biti proširen. U budućnosti se očekuje se širenje i za Surčin, aerodromu i prema nacionalnom stadionu. To su stvari koje su nam važne, BG voz kao nadzemna železnica je deo beogradskog javnog prevoza i on  se ne može odvojeno posmatrati od metroa.

Vesić u studiju Telegraf TV -a - Foto: Nikola Tomić

• Izgradnja sportskog objekta na Košutnjaku izazvala je osudu dela javnosti, zbog seče drveća. Ima li rešenja za takve situacije kada je neizbežno seći?

Naravno da ima rešenja, samo bih molio da se takve situacije ne politizuju. Mislim da investitori i oni koji grade treba da obaveštavaju više građane o tome šta će raditi, ali mislim da u Beogradu sada ima više zelenila više nego pre 5 godina. Pre pet godina je bilo 14,1 odsto, sada 15. Prema tome, to je tako i mislim da je to neosporna činjenica i činjenica da se to dešava.

Neki put, kada se gradi, morate da posečete i neko drvo koje je zdravo, jer je smetnja u daljem razvoju grada. Mi imamo obavezu kao Grad, gde god posečemo jedno drvo, na drugoj strani zasadimo tri nova. Samo u centru grada smo zasadili 200 novih sadnica. To niko od onih koji nas napadaju zbog Košutnjaka neće da kaže. To njima ne pada napamet.

Pogledajte na Slaviji samo koliko novih sadnica ima na novom platou. U vreme dok je Đilas bio na vlasti, nije bilo nijedno, tu su bile ćevabdžinice, prodavale se gaće i to je bilo "mnogo evropski". Grob čoveka je bio na centru trga, to im je isto bilo super i evropski. Sad kada smo mi to uredili da izgleda svetski, zasadili nova stabla, to ne valja ništa. To je taj njihov mentalitet i njihovo shvatanje sveta.

Ali, suština je u tome da ćemo mi sada pokrenuti čitav niz akcija kada je zelenilo u pitanju. Krećemo sa aplikacijom u kojoj će građani moći da vide sva stabla koja ćemo zasaditi tokom naredne godine, da doniraju novac, postanu donatori i njihovo ime stoji uz stablo.

Spremamo se na izmenu propisa kako bismo privatnog investitora obavezali da moraju zasaditi tri nova na mestu gde poseku jedno drvo, na lokaciji gde se nalaze ili da uplate Zelenilu kako bi to uradili na nekoj drugoj lokaciji. Pripremamo akcije sa školama, da svaka generacija u školi ima svoje drvo i sve to kako bi Beograd ispunio cilj koji je sebi zacrtao, a to je da u narednih 10 godina imamo 25 odsto prestonice pod zelenilom. To je ambiciozan zadatak, nije tako jednostavan, ali sam siguran da mi to možemo.

Ono što sam takođe želeo da kažem, da građanima bude jasno, moguće je da neko poseče stablo bez dozvole, to je krivično delo isto kao kada ukrade kola. Uvek imate neku budalu kojoj to padne napamet. Ali, ako sečete stabla po propisu, to se prijavljuje nadležnoj komisiji koja se nalazi u skupštini grada, u kojoj sede predstavnici Zavoda za zaštitu prirode, predstavnici Zelenila, sekretarijata za životnu sredinu, oni donose odluku da li stablo sme da se seče, to se odnosi i na ona koja su mrtva, osušena. Nijedno stablo ne može da se poseče bez odlukje te komisije i oni onda obaveštavaju zelenilo dali moraju da postave stablo na to mesto, koliko će to koštati. Prema tome, to je jasna procedura i nikakve tu tajne ne  postoje.

Sadnja novih stabala - Foto: beograd.rs

• Kada pominjemo izradnju novih objekata, šta se dešava sa izgradnjom nove autobuske stanice u bloku 42?

Plan je da  se do kraja godine uradi kompletan stanični plato, da bude betoniran i da se urade svi radovi do kote 0, odnosno izlaska iz zemlje. Tu ima dosta podzemnih radova.

A, tokom sledeće godine će biti izgrađena autobuska stanica, zajedno sa pratećim objektima i ona bi do kraja sledeće godine trebalo da bude završena. Građani moraju znati da stanicu ne gradi Grad već preduzeće "Bas" i ono je bilo vlasnik one prethodne.

Grad je samo dao zemljište i bićemo suvlasnici u delu poslovnog prostora na novoj stanici, ali se stanica gradi od novca koji je obezbedilo preduzeće "Bas".

Mi ćemo naredne godine proširiti sve saobraćajnice oko stanice, to nam je u planu jer će prelazak autobusa na Novi Beograd nužno povećati frekvenciju saobraćaja.

Vesić u studiju Telegraf TV -a - Foto: Nikola Tomić

• Da razbijemo svaku sumnju, da li je budžet Grada likvidan, s obzirom daje Vlada Srbije iz budžetskih rezervi uplatila 220 miliona dinara Gradu?

Vlada Srbije često Gradu uplaćuje novac, jer imamo projekte koji nisu samo lokalnog već i od nacionalnog značaja. Zapanjen sam da vi imate jednu grupu ljudi koja jedva čeka da Gradu oduzme pare.

Naš budžet je ove godine 1,134 miliona evra, znači največi u istoriji Beograda. Da vas podsetimo da je za vreme Đilasa budžet iznosio 630 miliona evra, dakle sada je duplo veći. Pritom, nije se nešto dramatilno promenilo, da su povećane cene u gradu. Samo malo više domaćinski poslujemo. Zato sad u Beogradu imate da se rade fasade, parkovi, bulevari... Zato što ima para.

Da li je to dovoljno novca da se sredi sve u Beogradu? Nije. Nama treba 100 milijardi da završimo sve što treba. Zato postoje  projekti koje radimo zajedno sa Vladom i tada nam Vlada iz budžetske rezerve prebacuje novac.

I onda imate te ludake koji, kad god se to desi, kažu "zašto je prebačen novac, to je nešto strašno, Beograd nema para". Ne, Beograd ima para, ali nam treba još para da završimo sve što vi, nesrećnici, niste uradili. Prošle godine nam je Vlada nekoliko puta prebacila novac.

Evo, danas mi je stiglo neko pismo od "Transparentosti", u kom pitaju "Da li možete da nam navedete gde ste potrošili novac?". Naravno da možemo i odgovoriću već sutra i prekosutra. Sve pare smo potrošili zato što i je njihov ljubimac, Dragan Đilas, naplaćivao vrtiće duplo više nego što je smeo po zakonu, pa su koštali 9.500, a sad malo manje od 5.600. Pa smo dobili 15.000 tužbi od roditelja, pa su nam skinuli već 2 milijarde dinara s računa, a skinuće nam još 1 milijardu, prema našim procenama.

Mi smo sad raspisali konkurs za izgradju 4 vrtića koja koja koštaju 750 miliona dinara, pa izračunajte smao koliko smo mogli da uradimo za te pare koje su nam skinuli. Pa pošto ne znamo kada će nam skinuti novac sa računa, jer ne znate kada će neko dobiti presudu, mi zamolimo Vladu da nam pomogne da platimo te Đilasove dugove.

Ove godine su nas već napali zašto smo uzeli 220 miliona. Zato što Vlada finansira izgradnju Doma zdravlja u Borči, a valjda ljudi tamo treba da imaju DZ. Đilas je sebe obezbedio. I ta njihova logika je meni neverovatna.

Beograd ima najveći budžet u Srbiji, ali od 2011. godine kada se prešlo na nov sistem finansiranja lokalnih samouprava, Đilas je dogovorio sa Vladom Srbije da Beograd dobija manje od drugih gradova od učešća od poreza na zarade koje su ostvarene na teritoriji Beograda. Pa, mi sada dobijamo 67 pdstpa sve druge lokalne samouprave 77 odsto. Jer je on bio velikodušan, pa je poklanjao novac građana, pošto njegove nisu.

Na osnovu toga je Beograd od 2011. do 2018. godine dobio manje 30 milijardi iz budžeta Republike. Koliko god para da dobijemo, to je još uvek manje od onoga što mi dajemo Republici. Meni je njhova logika neverovatna, oni kao da se raduju ako Beograd ne dobija pare. Umesto da kažu da smo sposobni jer smo dobili neki dodatni novac, oni se raduju da se to ne desi.

Vesić u studiju Telegraf TV -a -Foto: Nikola Tomić

• Vraćamo se na prvu temu, završetak radova na Trgu Republike je obeležen spektaklom koji je izveden u saradnji sa Narodnim pozorištem. Da li građane očekuje još takvih manifestacija?

Srećan sam što se to dogodilo, jer smo mi razgovarali sa Narodnim pozorištem tokom rekonstrukcije i oni su rekli da je to za njih treća scena i oni su pokazali kako će ona izgledati. Građani su mogli da uživaju u operi, baletu, drami, dečijoj sceni, džezu, baletu. Videli ste da je desetine hiljada građana prošlo tuda.

Poslali smo jednu divnu sliku u svet, sliku građana koji su na novom Trgu i uživaju u tom novom prostoru koji smo uradili. Pričao sam nekoliko puta sa Narodnim pozorištem, oni če počinjati i završavati svoju sezonu na Trgu, a očekujem da če se održavati i druge manifestacije.

Taj Trg i jeste napravljen za to. Mi sada počinjemo, kao Grad, da radimo sa Fudbalskim savezom Srbije, klubovima Crvenom zvezdom i Partizanom, jednu akciju "Beogradska evropska fudbalska jesen". Za vreme održavanja utakmica tu će biti postavljena fan zona, deca će moću da kupe dresove, da se druže sa starim igračima, deca će moći da igraju mali fudbal, slušaju ponzate DJ-eve, gledaju prenose utakmica.  Mislim da će biti oko 20-ak takvih večeri.

Naša ideja je da početkom decembra tu postavimo klizalište, da ono više ne bude na Trgu Nikole Pašića i ono će izgledati potpuno drugačije od dosadašnjih. Ja se lično bavim time. Želim da svi kažu "ovo do sada nismo videli" i biće tako, jer mislim da Beograd to zaslužuje i zato služi Trg i zato smo ga i pravili.

Spektakl na Trgu Republike - Foto: N.M. Srbija Danas

• Kritičari kažu da sve što radite u poslednjem periodu radite zbog predizborne kampanje, s obzirom da nas sledeće godine čekaju izbori za skupštine gradskih opština.

Ti kritičari koji to kažu ništa u životu nisu uradili, projektuju sebe i misle da je sve vezano za kampanju. Ko god prati moje aktvnosti, mogao je da vidi da sam radio svaki dan. I danas i juče i takao će biti i za dva meseca, dokle god budem mogao. Što se mene tiče, meni je kampanja svaki dan i to je razlika između mene i njih.

Mi svaki dan ubeđujemo ljude da treba da glasaju za nas jer se mi ozbiljno bavimo politikom. Politika je posao, kao i svaki drugi, kao što je posao novinara, fotografa, kamermana pekara, samo što vi u politici treba da artikulišete zahteve građana, sprovedete svoje političke ideje i da vodite grad. I da posledice vašeg rada oseća mnogo više ljudi i zato ste odgovorniji, više ste u medijima, imate veću odgovornost od drugih.

Mi se kao SNS odgovorno odnosimo prema politici i ljudima. Svaki dan smo među građanima i svaki dan nešto radimo. Smatramo da je naša obaveza da pokažemo građanima šta to radimo, a ljudi  će na izborima to da cene, pa će reći "Mi smo zadovoljni, jer vi to radite" pa će glasati za nas ili će reči "Nismo zadovoljni", pa će glasati za nekog drugog.

Oni koji nas kritikuju, on ne rade ništa. Ja ću vam ispričati jedan slučaj. Jedno jutro sam bio u osam ujutru u pijaci u Barajevu. Posle toga sma obilazio neka domaćinstva, pa prešao u Sopot i onda u centar Beograd. I oko 12 sati sam došao do Vračara, do jednog kafića i sednem da se vidim sa jednim prijateljem i konobar mi kaže "Eno vam ga tamo onaj" i pokaže na jednog od lidera opozicije.  Ja ga pitam šta radi, on kaže "Tu je od 9 jutros, pije kafu".

E, to je razlika između nas i njih. Ja sama razgovarao sa ljudima, pokazali šta smo uradili, nekima obećali šta ćemo uraditi, a on sedi u kafiću, ima telefon, tvituje. Ne valja mu Trg , ne valja mu što ljudu da glasaju za njega. Naravno da neće kad sedi ceo dan u kaficu. Posao ti je da budeš na terenu, da čuješ i neku lošu priču, neku zamerku kad te ljudi kažu zašto ovo nije urađeno ili kako su vaši ljudi uradili ulicu, jer je to posao političara.

Nije sve idealno. I da može bolje, uvek može bolje. Prema tome, to je razlika i to vam najbolje pokazuje kako oni razumeju politiku, a kako mi i zato oni nemaju glasove, a mi ih imamo.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)