V4 grupa "gura" Srbiju u Evropsku uniju: Šta se krije iza podrške ove četiri države

U Evropskoj uniji opterećnoj brojnim problemima, pre svega Bregzitom, zvaničnici država Višegradske četvorke, još devedestih godina oformljene za potrebe daljih integracija - Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke, kažu da će se boriti za proširenje u okviru nove komisije.

Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija su države kandidatkinje za članstvo u EU, dok Evropska komisija vidi Bosnu i Hercegovinu i tzv. Kosovo kao potencijalne kandidate.

Preporučujemo

Poljska je zagovornica proširenje kao jedna od najuspešnijih politika EU - rekla je Magdalena Čubala, šefica odeljenja za jugoistočnu Evropu i proširenje EU u poljskom ministarstvu spoljnih poslova za portal Balkan Insajt. Ona je dodala da će evropski projekat biti završen tek kada se Uniji pridruže i zemlje Zapadnog Balkana.

Dok u Bratislavi, Budimpešti i Pragu zvanično odjekuje takvo raspoloženje, analitičari kažu da samo navijanje neće biti dovoljno da se prevaziđe manjak dobre volje za proširenje.

- Mi čak i sa Višegradskom četvorkom, nemamo dovoljno lobističke moći da poguramo proširenje. U Zapadnoj Evropi ne postoji stvarni ekonomski interes za dalje proširenje i paralelno s tim, na Balkanu se razvija takozvani umor od proširenja -  rekao je Ištvan Šent-Ivani bivši državni sekretar u mađarskom ministarstvu spoljnih poslova i bivši mađarski ambasador u Sloveniji, preneo je ovaj portal.

Emanuel Makron - Foto: Tanjug/Tanja Valic

Francuski predsednik Emanuel Makron je u junu, kada su se sve zemlje sukobljavale oko toga koja će dobiti najviše poslove u EU, posle izbora za Evropski parlament rekao da će odbijati bilo kakvo proširenje pre duboke reforme samog institucionalnog funkcionisanja.

Češka, koja predsedava rotirajućim predsedništvom V4, promociju pridruživanja Zapadnog Balkana, učinila je jednim od prioriteta svog mandata.

- Iz ugla zemalja V4 grupe, pristupanje EU bi moglo da osnaži balkanske zemlje da budu bolja tampon zona protiv migranta iz Afrike i Azije koji pokušavaju da uđu u EU - konstataju u ovom tekstu i navode da bi ova grupacija na taj način mogla da se suprotstavi rastućem uticaju Rusije, Kine i Turske, što bi, navode dalje, kako se strahuje, moglo da pogorša socijalne, političke i etničke tenzije na Balkanu.

Mihailo Crnobrnja - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Pretpostavku o osnovnom razlozima sve glasnije "četvorke" ima i Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, koji u razgovoru za Telegraf.rs kaže da bi se ulaskom balkanskih zemalja u Evropsku uniju napravio bolji status za V4 gurpu.

- Oni bi dobili bolji status unutar te kuće, koja se ponovo pravi, prema Makronovom nacrtu - kaže Crnobrnja za naš portal.

On dodaje i da je nemačka kancelarka Angela Merkel bila izrazito protiv toga, ali da se sada ona povlači sa scene, a Nemačka svakako ostaje u Uniji i bez nje.

- Prema mom mišljenju, Markon će uspeti da progura to da nisu svi jednaki, tih 6 inicijalnih tvoraca sa jedna, a Bugarska, Rumunija, Hrvatska sa druge strane. Nemoguće je da budu isti i da poštuju iste zakone - kaže predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

- Višegradska grupa koja se nalazi negde između, očekuju da će njihov status i u političkom možda ekonomskom smislu biti nešto bolji unutar te nove tvorevine - kaže Crnobrnja.

U poslednje vreme najglasnija zagovornica proširenja Evropske unije je Mađarska. Jedina država koja se graniči sa Balkanom i deli zajedničku istoriju sa zemljama koje su nekada bile deo austrougarske imperije.

Uveliko se spekuliše da Mađarska ima dobre šanse da u narednoj komisiji dobije portfelj evropske susedske politike i proširenja - iako su drugi rekli da će gotovo sigurno ostati uz austrijskog političara Johanesa Hana. 

Čak i da mađarski kandidat - bivši ministar pravde Laslo Tročanji dobije odobrenje, nije sigurno da li će se pridružiti Evropskom parlamentu.

Peter Sijarto - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Nedavna izjava Petera Sijarta, ministra spoljnih poslova Mađarske jasno pokazuje stav Budimpešte o proširenju.

- Vrlo je licimerno da su na nivou reči svi veoma predani, ali kada je reč o donošenju odluka, niko se ne usuđuje da deluje - rekao je on u junu u Briselu, kada je otvoreno poslednje poglavlje pregovora Srbije sa EU.

- Proširenje bi nesumnjivo bio najbolji odgovor na rastuće tenzije u regionu. Mi u komšiluku znamo tačno koliko je mir i stabilnost u regionu važna - rekao je on i dodao da bi samo kredibilna strategija proširenja mogla da zaustavi migracije kroz Zapadni Balkan.

Sijarto se za brži ulazak Srbije i Zapadnog Balkana u Evropsku uniju založio u na sastanku Saveta EU u Helsinskiju kada je zatražio da se članstvo Srbiji omogući pre 2025. godine.

Svoju retoriku Mađarska je i podržala većim angažovanjem u regionu.

Od 2016. godine vlada je subvencionisala Viz Er, drugu po veličini avio kompaniju u Evropi i povezala nekoliko prestonica Balkana sa Budimpeštom. U martu, odvojila je fond od 30 miliona evra za podršku mađarskih investicija u regionu.

Viktor Orban i Aleksandar Vučić - Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

Mađarski premijer Viktor Orban uspostavio je bliske veze sa balkanskim liderima, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vučić će i u sredu otputovati u dvodnevnu posetu Mađarskoj, gde će u četiri oka imati sastanak sa Orbanom. Tokom svoje posete on će prisustvovati i otvaranju trećeg Budimpeštanskog demografskog samita, gde će se, pored predsedinka Češke i premijera Slovačke obratiti prisutnima.

Orban je i tokom svoje posete Srbiji rekao da Evropskoj uniji potrebno da što pre primi Srbiju u članstvo zbog ukupnog podsticaja rasta u EU i da se Mađarska trudi da se što pre uvidi da će Srbija u EU biti od koristi za sve.

- Ako se Srbija ne priključi EU to će se mnogo odraziti. To bi bilo dobro za Srbe, ali i za nas koji smo već u EU. Ako EU ne dobije nove podsticaje za razvoj smanjiće se rast u celoj EU - rekao je Orban.

Prema njegovim rečima, i Mađarska i Srbija su zemlje kojima je za razvoj neophodna politička stabilnost.

Zastava Evropske unije - Foto: Tanjug/AP

Neki stručnjaci kažu da druge zemlje V4 podržavaju pristupanje Balkana iz razloga koji variraju od osećaja solidarnosti sa kolegama Sl0venima koji su delili komunističku prošlost do nade u veću trgovinu i straha od ruskog vođstva u regionu.

U Češkoj i Poljskoj odnosi s Balkanom mogu izgledati prilično apstraktno. Većina veza sa regionom funkcioniše na nivou V4, a ne preko bilateralnih odnosa.

- V4 pruža određeni model regionalne saradnje i V4 nastavlja da promoviše ovo iskustvo na zapadnom Balkanu - rekao je Tomas Dopita, viši istraživač istraživačkog centra Instituta za međunarodne odnose u Pragu.

Dopita je rekla da je "najočitiji ishod" ove saradnje Fond za zapadni Balkan Višegradske grupe, koji podržava regionalnu saradnju.

Odnosi Poljske sa Balkanom dospeli su u fokus u julu kada je poljski grad Poznanj bio domaćin poslednjeg samita o Zapadnom Balkanu. Održan je u okviru takozvanog Berlinskog procesa, pokrenutog 2014. godine kako bi se podržalo pridruživanje Balkana EU.

- Bez pune integracije Balkana, sa njihovim lepim tradicijama i kulturnim mešavinama, Evropa neće početi da potpuno diše - rekao je poljski predsednik Andržej Duda tokom samita.

(A. Tomović/a.tomovic@telegraf.rs)