Najmanje 3 predloga rešenja za KiM su pomenuta na sastanku Vučića i Pompea

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i državnog sekretara SAD Majka Pompea, koji je iznenada najavljen i održan u Njujorku, bila je prilika da jedan od najistaknutijih predstavnika administracije Donalda Trampa čuje uživo stav Beograda o kosovskom pitanju, ali i da Vučić iz prve ruke čuje namere SAD u vezi sa ovim čvorom, budući da se u poslednje vreme dosta spekuliše sa namerama Amerike.

Razgraničenje, model dve Nemačke i Halštajnova doktrina samo su neki od predloga za rešenje kosovskog problema koji su se našli na stolu ispred Vučića i Pompea, otkrio je predsednik Srbije posle susreta, u intervjuu za "Glas Amerike".

Preporučujemo

- Nudio sam kompromisna rešenja. Nije u pitanju samo razgraničenje, već smo razgovarali o svemu što se zbivalo, kako je išlo, o Halštajnovoj doktrini, modelu dve Nemačke, pa smo prošli kroz različite modalitete, koncepcije. Mnogo toga smo prolazili u neformalnim razgovorima - poručio je on.

Foto: Predsedništvo Srbije

Na pitanje da li će on biti taj političar koji će priznati Kosovo, budući da je manje - više u Americi jasno šta se od Srbije očekuje da uradi po pitanju KiM, rekao je da "može da se razgovara o svemu, ako je reč o kompromisu, ali odluka da Albanci dobiju sve, a Srbija ništa, njegov potpis ne dobiti nikada".

HALŠTAJNOVA DOKTRINA

Jedna od pomenutih opcija o kojima je Vučić govorio u Njujorku, Halštajnova doktrina, vezana je za međunarodno-pravno priznanje vlada.

Ime je dobila po ministru spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, koji se zalagao za prekidanje diplomatskih odnosa sa svim državama koje budu priznale vladu Nemačke Demokratske Republike ("Istočne Nemačke", "sovjetske zone").

Ova doktrina je primenjena i u praksi, na Kubi i FNRJ. Kada je Beograd 1957. priznao Nemačku Demokratsku Republiku Bon je prekinuo diplomatske odnose sa tadašnjom Jugoslavijom. Halštajnova doktrina nije sprečila da najveći broj zemalja ipak prizna NDR, koje danas više nema, a podela Nemačke nije ovekovečena, nego je zemlja od 1991.godine ponovo ujedinjena.

MODEL DVE NEMAČKE

Tzv. model dve Nemačke jedna je od opcija više puta je pominjana u javnosti. Reč je o jednom od predloga na kome insistiraju neke zemlje, oko koga bi trebalo da se usaglase Beograd i Priština, pre priključenja Srbije Evropskoj uniji. To bi trebalo da se desi po uzoru na rešavanje problematičkih odnosa između Istočne i Zapadne Nemačke, nakon Drugog svetskog rata, okupacionih zona i "hladnog rata".

Foto ilustracija: Telegraf

"Model dve Nemačke" donet je u jeku politike približavanja tadašnjeg kancelara Vilija Branta, a otvorio je mogućnost za sprovođenje nekih rešenja po principu "vuk sit, ovce na broju", u okviru kojeg su zemlje koliko-toliko normalizovale odnose, a da nisu službeno priznale jedna drugu.

Prvi put je bio spomenut tokom pregovora o Kosovu 2007. godine od strane Volfganga Išingera, predstavnika EU u posredničkoj "trojci".

RAZGRANIČENJE

Da je rasplitanje kosovskog čvora moguće poručio je predsednik Srbije prošle godine, kada je kao moguće rešenje prvi put pomenuo pojam razgraničenja.

- Zalažem se za razgraničenje sa Albancima. Da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada - to je uvek izvor potencijalnih sukoba i problema - objasnio je Vučić svoj stav novinarima u Šidu.

Da li ćemo uspeti u razgraničenju ne zavisi od nas, kazao je predsednik Srbije tada i primetio:

- Za tango je potrebno dvoje.

Iako se tada činilo da smo blizu, i kao narod i država, razrešenju kosovskog čvora, iza nas je 365 dana punih tenzija.

Video: Vučić: Položaj Srba na KiM biće još teži

(Telegraf.rs)