Razmena teritorija i priznanje treba da budu na stolu: Poruka iz američkog Saveta za spoljne poslove

Razmena teritorija između Srbije i tzv. Kosova treba da bude na pregovaračkom stolu, a na kraju tog procesa Beograd bi morao da prizna Prištinu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Džordžtaun Univerziteta Čarls Kapčan (Charles Kupchan).

- Ne mislim da je to politički ili moralno neprijatnije od odvajanja Kosova od Srbije, što je takođe bilo prekrajanje granica duž etničkih linija. Veoma je teško za Kosovo da krene napred i funkcioniše kao demokratska zemlja kada jedan njegov deo ne želi da pripada toj državi - smatra Kapčan.

Preporučujemo

Dodaje da bi na kraju tog procesa Srbija morala da prizna tzv.Kosovo.

- Srbija treba da se otrgne prošlosti i sklonosti ka istorijskim žalopojkama. Zbog toga smatram da razmena teritorija treba da bude na pregovaračkom stolu. Ako pripajanje severa Kosova pruža srpskoj vladi i narodu osećanje da su 'sačuvali obraz' u dovoljnoj meri da bi priznali nezavisnost Kosova – onda smatram da se to mora učiniti jer je to korak napred ka dugotrajnoj stabilnosti i miru na Balkanskom poluostrvu - istakao je Kapčan.

On smatra da je u nekim trenucima tokom razgovora Vučića (Aleksandar, predsednik Srbije) i Tačija (Hašim, predsednik tzv. Kosova) bilo je znakova napretka, pre svega o razmeni teritorija tako što bi se deo severnog Kosova pripojio Srbiji u zamenu za deo Preševeske doline.

Vučić i Tači - Foto: European Forum Alpbach/Andrei Pungovschi

Međutim, dodaje, ta ideja je potisnuta delimično zbog protivljenja premijera Haradinaja (Ramuš, premijer tzv. Kosova u ostavci), zatim Nemačke i drugih evropskih centara.

- Sada, u situaciji kada nema pomaka, odnosno 'vetra u jedra', zbog reakcije Srbije na carine koje je uvelo Kosovo – smatram da razmena teritorija treba da bude na stolu. Naime, ako može da otvori put ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, uprkos izvesnog rizika po region zbog insistiranja drugih za prekrajanjem granica po etničkim linijama, onda ovaj predlog pruža u najmanju ruku jednu opciju više za izlazak iz ćorsokaka - kaže on.

Kapčan ne misli da je to politički ili moralno neprijatnije nego što je odvajanje Kosova od Srbije, što je, takođe, bilo prekrajanje granica duž etničkih linija.

- Naravno, to bi iziskivalo pristanak građana Srbije i Kosova, a to nije izvesno, pre svega sa kosovske strane. Međutim, EU i SAD treba da nastave da insistiraju na nastavku pregovora Beograda i Prištine, jer je normalizacija odnosa nužna, a Kosovo koje je de facto nezavisno, treba da to postane i de jure, da bi se ostvario dugotrajni mir na Balkanskom poluostrvu - rekao je Kapčan.

Ponovio je da pozitivan efekat normalizacije odnosa između Srbije i tzv. Kosova nalaže da se krene napred bez obzira na moguće rizike koje takvo rešenje može da izazove u BiH i možda u Makedoniji zbog tenzija između Makedonaca i Albanaca - kao posledica razmene teritorija.

- U slučaju Kosova i Srbije, to tolerisanje odstupanja od standardnih normi doprinelo bi većoj stabilnosti -  ocenio je Kapčan i dodao da bi u slučaju BiH, otcepljenje Republike Srpske imalo destabilizirajući efekat.

- Zbog toga međunarodna zajednica treba odlučno da se suprotstavi toj opciji - ukazao je Kapčan.

Navodeći da nije siguran da postoji jasan stav američke vlade o razmeni teritorija i da se mnogi američki diplomati protive tom rešenju, pa je teško reći kakva je zvanična američka politika o ovom pitanju, ali da ako se ukinu carine i počne dijalog, SAD bi se moglo direktnije uključiti u nastojanju da se postigne sporazum.

- Dakle, skeptičan sam da će se Trampov tim direktnije angažovati i preuzeti vodeću ulogu oko ovog pitanja jer ga ne doživljava kao prioritet. To znači da je lopta i dalje u evropskom dvorištu - zaključio je Kapčan.

(Telegraf.rs/Fonet)