Tramp o mogućem datumu za rešavanje kosovskog pitanja: Da li je ovo rok za nastavak dijaloga?

Određivanje juna 2020. godine kao mogućeg roka za postizanje konačnog rešenja pitanja Kosova i Metohije od strane američke administracije indikator je da će biti nastavljeni pregovori Beograda i Prištine, ocenio je danas asistent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić i dodao da je očigledno da se Srbija u rešavanju kosovskog problema sve više oslanja na SAD.

Komentarišći medijske navode da predsednik SAD Donald Tramp želi da se kosovski problem reši do juna 2020.godine, kao i izjavu profesora Univerziteta Džon Hopkins Edvarda Džozefa da je rešenje pitanja KiM u rukama predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao najjačeg lidera u regionu, Krstić kaže da iz toga deluje da u SAD postoje informacije koje ukazuju da se dogovor o KiM može postići u narednih godinu dana.

Preporučujemo

- To je verovatno okviran rok za koji ne mislim da mnogo znači i da je mnogo bitan, ali jeste indikator da se dinamika u pregovorima nastavlja. To da će se uskoro naći rešenje za KiM govori se već godinama, često su postavljani rokovi, ali se ispostavilo da su bili premašivani - rekao je Krstić za Tanjug.

Kako kaže, rok o kojem se spekuliše verovatno je proizašao iz razgovora američkih zvaničnika i sa Beogradom i sa Prištinom.

Upitan kojim bi pritiscima Srbija mogla da bude izložena da bi se došlo do rešenja za KiM, Krstić je izrazio uverenje da će se od Beograda tražiti postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom što bi, kako kaže, značilo potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.

Kad je reč o sporazumu Beograda i Prištine, Krstiće ističe da postoji više modaliteta, a jedan od njih je razgraničenje koje bi, kaže, podrazumevalo i priznanje Kosova od strane Srbije.

Milan Krstić - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Takođe, model za koji se, podseća Krstić, verovalo da bi mogao da bude rešenje za KiM, jeste tzv.model ''''dve Nemačke'''' koji bi, prema njegovim rečima, značio da Srbija da Kosovu stolicu u UN i normalizuje odnose sa Prištinom, ali bez formalnog priznanja nezavisnosti Kosova.

- Ono što se sigurno očekuje od Beograda jeste davanje Prištini stolice u UN. Da li će uslediti formalno priznanje ili ne, zavisi od toga šta Srbija može da dobije zauzvrat. Ako se zauzvrat nudi ojačcana zajednica srpskih opština, Srbija verovatno ne bi bila spremna na priznanje nezavisnosti, ali ako bi se postigao dogovor o razgraničenju ili podeli KiM, priznanje bi bilo deo tog dogovora - ocenjuje Krstić.

Na pitanje gde Srbija uopšte može da traži prostor za diplomatsku aktivnost i iznalaženje kompromisnog rešenja, Krstić kaže da je očigledno da se Srbija sve više oslanja na SAD i da na to ukazuje i najava da bi poseta Džona Boltona mogla da ubrza rešavanje kosovskog pitanja.

- Deluje da Bolton ima nešto drugačiji stav od najvećeg broja zvaničnika Stejt departmenta u pogledu promena i kreativnosti u rešavanju pitanja odnosa Beograda i Prištine i da je u tom smislu možda malo naklonjeniji Srbiji od ostatka Trampovog tima - naveo je Krstić.

Primećuje da je diplomatska aktivnost Srbije najviše usmerena prema određenim strujama u Vašingtonu i da se tu pokušava pronaći saveznik koji bi doveo do izvesne promene i za Srbiju boljeg rešenja.

Kako kaže, to se može videti iz najave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da će pozvati Srbe u SAD da na izborima glasaju za Trampa, kao i iz najave potpredsednika Narodne skupštine Vladimira Marinkovića da će u Kongresu uslediti niz aktivnosti koje će baciti dodatno svetlo na zločine OVK-a.

- Deluje da se ofanziva vodi preko jednog dela ešalona u Vašingtonu, s tim što treba imati na umu da je situacija u Vašingtonu komplikovana i da postoje različita krila sa različitim interesima - naveo je Krstić.

VIDEO - Bivši operativac CIA za Balkan: Dajte Kosovo i tražite Republiku Srpsku

(Telegraf.rs/Tanjug)