"Zalažem se za razgraničenje sa Albancima": Pre godinu dana Srbija je čula prvi put Vučićev predlog

Zalažem se za razgraničenje sa Albancima, izjavio je pre tačno godinu dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To je zapravo bio prvi put da srpska, ali i svetska javnost čuju predlog državnog vrha za rešenje višedecenijskog kosovskog čvora. Međutim, proteklih 365 dana i dalje smo, kako se čini, daleko od konačno pravno-obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine.

Gotovo istovetan letnji dan bio je pre godinu dana, kada je Vučić izašao sa pomenutom rečenicom:

Preporučujemo

- Zalažem se za razgraničenje sa Albancima.

- Da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada - to je uvek izvor potencijalnih sukoba i problema - objasnio je Vučić svoj stav novinarima u Šidu.

- Ja se zalažem i to ne krijem, svakako se zalažem i to je politika koju predstavljam, a da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ali ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima - rekao je Vučić.

Da li ćemo uspeti u razgraničenju ne zavisi od nas, kazao je predsednik Srbije i primetio:

- Za tango je potrebno dvoje.

Vučić 9. avgusta 2018. u Šidu prilikom obraćanja javnosti - Foto: Tanjug/Tanja Valic

Međutim, proteklih godinu dana teško da je bilo u stilu ovog elegantnog i zavodljivog argentinskog plesa.

Iako se u prvi mah učinilo da smo blizu i kao narod i država razrešenju kosovskog čvora, iza nas je 365 dana punih tenzija.

Naime, 25. avgusta prošle godine došlo je do susreta Vučića i Hašima Tačija, predsednika privremenih prištinskih intitucija u austrijskom Alpbahu. Tamo je i sam Tači rekao da niko ne treba da strahuje od potencijalnog "mirovnog sporazuma" sa Srbijom, čak iako to podrazumeva "korekciju" granica.

Čak i austrijski predsednik Aleksander van der Belen dijalog Vučića i Tačija ocenio kao istorijski.

The dialogue between #Belgrade and #Pristina was one focus of our discussions this morning in Alpbach. Progress in the Belgrade-Pristina dialogue remains essential for progress on the path towards the EU. (1/2)— A. Van der Bellen (@vanderbellen) August 26, 2018

Ali, umesto da usledi "medeni mesec" posle godina žuči, i da jedna i druga strana nešto dobiju i nešto izgube, stvari su krenule u negativnom smeru.

Posle samo dve nedelje, došlo je do zaoštravanja situacije. Iako najavljeno i u stranim i domaćim medijima gotovo pompezno očekivana runda briselskog dijaloga Beograda i Priština nije održana.

Vučić i Tači su se odvojeno sastali sa visokom predstavnicom Federikom Mogerini, a razloge zašto predsednik Srbije ne želi da razgovara sa predstavnikom Prištine, obrazložio je šef Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić.

On je vlasti u Prištini optužio za pokušaje "da se Vučiću zabrani da poseti jezero Gazivode, da poseti Sever Kosova", a Tačija da je u medijima prezentovao "kako se tobože razgovara o Medveđi, Bujanovcu", a onda pokazivao "teritoriju koja je veća od celog Kosova i Metohije, na području naše južne Srbije, kao predmet razgovora".

- Želim da sasvim jasno i otvoreno kažem: jedino pitanje koje je nerešeno ovde, jedino pitanje teritorije oko kojeg se razgovara i spori, to je pitanje Kosova i Metohije. To je jedino o čemu se razgovara. Sve ovo drugo ne služi ni za šta drugo nego da ruši ceo taj proces - izjavio je tada Đurić.

Uprkos svim negativnim reakcijama iz Prištine, usledila je poseta predsednika Vučića severu Kosova i Metohiji, čija je kruna bila govor na centralnom trgu u Kosovskoj Mitrovici.

On je držao nesvakidašnji govor u kojem je pozvao Srbe i Srbiju na odricanje od brojnih nacionalnih mitova, koji su, inače, decenijama bili osnova srpske politike prema Kosovu.

- Nisu moj posao ni mitovi, ni snovi, ni priviđenja, ni sumanute vizije Kosova bez Albanaca ili Kosova bez Srba. Moj posao je realnost. Ono što jeste, sada i ovde, ma ovom Kosovu, u ovoj Srbiji, a ne nekoj nebeskoj. Pali smo mi s tog neba. Pali i ozbiljno se razbili. Glave su nam krvave, ruke polomljene - poručio je Vučić.

Vučić je pozvao na miroljubivo i kompromisno rešenje kosovskog čvora.

- Neću borbene pesne, neću da vas huškam, neću vam obećavati oružje i municiju, iako je jasno da nikome nećemo dozvoliti da oružje i municiju iskoristi protiv vas... Zato što vas hoćemo žive... Ne na nebu nego ovde - rekao je Vučić.

Poručio je da nikakvo rešenje nije na vidiku u Briselu, ali i da ukoliko ga bude o tome će prvo biti obavešteni Srbi na Kosovu, a ne Brisel ili Beograd.

Ali, od nastavka dijaloga u Briselu nije bilo više ništa. Upao je u ćorsokak, a naredna eskalacija tenzija se dogodila posle velike pobede Beograda.

Naime, zahtev takozvanog Kosova za članstvo u Interpolu nije prihvaćen ni u prvom ni u drugom krugu glasanja 20. novembra 2018, čime je odbijen i četvrti zahtev Prištine za članstvo u toj međunarodnoj policijskoj organizaciji. Glasalo se u dva kruga, a za članstvo je bila neophodna dvotrećinska podrška zemalja članica.

Očito besni zbog novog neuspeha, ali i kontinuiranog povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti, predstavnici vlasti u Prištini su samo dan posle poraza u Interpolu uveli takse od 100 odsto na uvoz robe iz centralne Srbije.

Tim potezom su sever KiM doveli u gotovo stanje humanitarne katastrofe.

No, nisu zaustavili na tome. Već sredinom decembra u Prištini je formirana "Vojska Kosova" uprkos protivljenju i NATO.

Sve su ovo bili potezi Prištine, koji su dijalog sa Beogradom učinili gotovo nemogućim, a priču o razgraničenju stavili na čekanje.

U nerazumne poteze, svakako treba ubrajati i više upada ROSU na sever KiM, kao i hapšenje Srba, u okviru istrage vezane za ubistvo Olivera Ivanovića, tako i hapšenja zbog navodnog krijumčarenja.

Daleko od toga da ne treba da budu privedeni pravdi oni koji su se ogrešili o zakone ili ako se učestvovali u bilo čijem ubistvu, ali dokazi za to još uvek nisu prezentovani ni prištinskoj, ni beogradskoj, ni svetskoj javnosti.

Pokušao je vodeći dvojac EU, oličen u nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, da približi stavove Beograda i Prištine na samitu u Berlinu krajem aprila ove godine. No, i ta incijativa je zavšena neuspešno.

Foto: Predsedništvo Srbije

Otkazan je čak i drugi planirani samit, koji je trebalo da bude održan u na samom početku jula u Parizu.

Upravo prva polovina ovog dvojca se protivi predlogu razgraničenja. Naime, Nemačka u ovom trenutku predstavlja glavnu branu toj ideji u međunarodnoj javnosti i otvoreno joj se protivi, pravdajući svoj stav pre svega strahom od domino-efekta, koji bi se odrazio i na ostale države na Zapadnom Balkanom.

S druge strane, Makron, čija je poseta Beogradu bila posebno upečatljiva, poslao je drugačije poruke od Merkelove. A i nije tajna da francuski predsednik želi da se nametne kao vođe EU, s obzirom na to da se kancelarka polako nalazi na izlaznim vratima.

U tom smislu treba podsetiti i na Makronove reči iz Palate Srbija.

Dok javnost spekuliše o sve većem uključivanju velikih sila u dijalog i raspavlja o tome da li je EU sprosobna da samostalno posreduje u sprovođenju rešenja, Makron je na izvesan način tu priču vratio na svoju suštinu.

On je, naime, naglasio da je rešenje u rukama Beograda i Prištine, odnosno njihovih lidera.

- Nemamo mi magično rešenje u džepu, odgovor je u vašim srcima i inteligenciji onih koji vas vode. Zaista verujem u stabilnost regiona, i sporazum koji treba da se nađe jako je važan za to, a budućnost Srbije je da bude spremna da ga izradi. To je test i za Evropu, da li je spremna da sklopi takav sporazum. Rešenje je u narodima i rukovodiocima - rekao je francuski šef države.

Postoje neke spoljne sile koje žele da se ne nađe sporazum, njima nije u interesu, primetio je francuski predsednik.

- Ja sam se angažovao i angažovaću se, jer verujem u budućnost regiona, u vašu zemlju. Imamo dugovanja jedni prema drugima. Angažovaću se i zato što verujem u Evropu. Potpuni otvoreno smo razgovarali, iskreno, hrabro što se vas tiče, jer je to teško pitanje za vašu zemlju, njenu istoriju i budućnost - rekao je Makron.

A, kakva je situacija sa druge strane Kopaonika, odnosno administrativne linije? I dok je Tači očito pre godinu dana bio spreman na kompromis, sada već odlazeći premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj se oštro usprotivio razgraničenju i na toj svojoj retorici gradio svoju popularnost.

No, dok se čeka razrešenje političke krize na Kosovu i Metohiji posle pomenute ostavke Haradinaja, čini se da skrštenih ruku ne sedi najveća svetska sila - SAD.

Ne treba očekivati da će Vašington povući priznanje Prištine, pošto je upravo najveći sponzor te njene nezavisnosti, ali očito da je administracija Donalda Trampa shvatila da posao na Balkanu nije završen februara 2008. godine.

To se pre svega ogleda u izjavi Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.

- Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo - rekao je Bolton na pitanje novinara Radija Slobodne Evrope.

On je dodao da se Vašington neće u to mešati i da ne misli da će "iko u Evropi to sprečavati ako dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje".

S njim je nedavno razgovarao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

- Bolton je govorio da SAD žele da pomognu da se dođe do rešenja, mi smo spremni da učestvujemo u dijalogu, ali neko treba da izvrši pritisak na Prištinu da ukine takse - rekao je Dačić za RTS.

- Bez obzira što neki naši ljudi misle da se pozicija SAD prema Kosovu nije dovoljno promenila, što bismo mi voleli da je ona principijelno drugačija što se tiče nezavisnosti Kosova, mi to ne možemo da promenimo, ali se ipak nešto promenilo - kazao je šef diplomatije.

- Ono što se promenilo to je da SAD više ne prate taj, kako je Bolton rekao, autopilot spoljne politike od pre 20, 30 godina i da grade kreativan pristup da se nađe kompromisno rešenje - naglasio je Dačić.

It was a pleasure to host FM Dacic of Serbia today. We agreed that the Dialogue with Kosovo needs to move forward as neither side benefits from the status quo. The time for both sides to act is now. pic.twitter.com/GIrWhAEDsO— John Bolton (@AmbJohnBolton) July 18, 2019

Godinu dana od prvog pominjanja predloga o razgraničenju između Srba i Albanca nalazimo su u pat-poziciji i sa očekivanjem da će uslediti nove inicijative upravo iz SAD, što je najavljivao i sam Vučić. Inače, on je danas izjavio da pretpostavlja da će zapadne zemlje da traže ubrzavanje rešenja KiM, ali da još nije čuo njihov predlog rešenja, osim što pojačavaju pritisak na njega.

Vučić je za Prvu TV podsetio da su njegovu ideju o razgraničenju svi odbacili, što je njemu, inače, dokaz koliko je to rešenje bilo dobro, te dodao:

- Da vidimo šta je vaš predlog, još ga nisam čuo. Osim sve više pritisaka na mene, u kojima će da kažu - ''ti možeš da izdržiš, pobedićeš na izborima čak i ako priznaš nezavisno Kosovo, a mi ćemo da pomognemo i sa EU i sa novcem za Srbiju.

Printskrin: TV Prva

Na pitanje u vezi za medijskim napisima da Tramp želi rešenje pitanja Kosova do juna i podsećanje da je i Makron spominjao "ubrzanje", Vučić je odgovorio da to nije pitanje roka, već sadržine.

- I novinari me pitaju, a i ljudi pogrešno misle da su tehnika i forma važnije od sadržine i suštine. Nije. Problem je u sadržaju, u onome što nudiš i govoriš. Ovde je problem šta ćemo da dogovorimo - rekao je Vučić.

Predsednik je poručio da Srbija i Srbi ne mogu da pristanu na priznavanje nezavisnosti Kosova, a da Srbija i Srbi nemaju ništa.

(Telegraf.rs)