Kosovska institucija u Hagu: Sve što treba da znate o sudu koji treba da osudi Haradinajeve zločine

Dok srpske majke, sestre, žene i ćerke čekaju da makar kroz pronalaženje zločinaca za nestanak ili ubistva sinova, braće, muževa i očeva pravda za žrtve bude zadovoljena, prištinskoj strani to, čini se, malo, po malo uspeva.

Iako je pravda, kažu, uvek dostižna u slučaju srpskih žrtva je i veoma spora. Poslednja kap koja preliva već prepunu čašu bila je odlazak, a onda i brzi povratak Ramuša Haradinaja u Hag.

Preporučujemo

On se pred Specijalnim sudom za ratne zločine pojavio kao građanin tzv. Kosova, budući da je uoči odlaska podneo ostavku na mesto premijera privremenih prištinskih institucija. U Hag je otišao po pozivu suda, a zločin za koji je osumnjičen se drži u tajnosti. Na istom mestu se branio ćutanjem.

Prema zvaničnim mišljenjima ovako nešto bilo je i očekivano, a i pre nego je Haradinaj krenuo put suda sve je okarakterisano kao "politička igra".

Ramuš Haradinaj pred saslušanje u Hagu - Foto: Tanjug/AP Photo/Michael Corder

Iako se u medijima poslednjih dana pojavljuju izveštaji sastavljeni prema izjavama svedoka o zločinima počinjenim nad Srbima kao i o slučaju "žute kuće" međunarodna zajednica se ne oglašava.

Jedina nada koja postoji za zadovoljavanje pravde je radna grupa i prikupljanje dokaza koja bi potvrdila zločine koje je počinio Ramuš Haradinaj.

Kako je, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio, identifikovano je skoro 160 ilegalnih zatvora tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. On je rekao i da je prikupljanje dokaza za dokumentaciju i eventualnih svedoka na dobrom putu, ali da je na Specijalnom tužilaštvu da odluči o kvalitetu tih dokaza i u skladu sa tim podigne ili ne optužnicu.

U međuvremenu, Specijalizovana veća funkcionišu, a kako su osnovana, ko u njima sudi i za šta su nadležna?

"Žuta kuća" - Foto: Profimedia/AFP

KAKO SU OSNOVANI?

Inicijalna kapisla za osnivanje "Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva Kosova", kako je pun i zvanični naziv ove institucije, bio je izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope "Nečovečno postupanje sa ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu” poznat i kao “Izveštaj Dika Martija", usvojen u januaru 2011. godine. Funkcionišu na albanskom i srpskom jeziku, a svrha osnivanja je procesuiranje ratnih i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata na Kosovu.

EU je, na osnovu izveštaja, u septembru 2011. osnovala Specijalnu istražnu radnu grupu, koja je u leto 2014. godine objavila da su dokazi pribavljeni tokom istrage dovoljni za podizanje optužnice, a iste godine doneta je odluka o osnivanju specijalizovanog tela koje će se njima baviti.

Dve godine posle izabrane su sekretarka i predsednica i time je telo počelo zvanično sa radom, a uz finansiranje Evropske unije i partnerskih zemalja.

U HOLANDIJI SEDIŠTE, ALI JE SISTEM PRIŠTINSKI

Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo su deo pravosudnog sistema tzv. Kosova, ali im se sedište nalazi u Hagu - zbog zaštite svedoka.

Skupština tzv. Kosova je u avgustu 2015. godine usvojila amandman na Ustav kojim se omogućava osnivanje sudskog tela sa specijalnom nadležnošću, a potom je uz velike poteškoće donet leks specijalis, iako kasnije umalo oboren, koji je uredio njegovo funkcionisanje uključujući i podelu sudija u odgovarajuće panele i uspostavljanje specijalizovanog tužilaštva.

Privremeni sporazum sa državom domaćinom između tzv. Republike Kosovo i Kraljevine Holandije potpisan je u januaru 2016. godine, a stupio je na snagu godinu dana kasnije, time su Sepcijalizovana veća dobila pravo da vode postupak u Hagu.

Specijalizovana veća i specijalizovana tužilaštva Kosova u Hagu - Foto: Google Maps

KO SU SUDIJE?

U sastavu Specijalizovanih veća nalaze se pravni stručnjaci sa najvišim kvalifikacijama u državama iz kojih dolaze, a u Hagu moraju da budu prisutni samo kada procedura to od njih zahteva.

Sudije odrežuje šef Misije EULEKS, a po preporuci nezavisne Komisije za izbor. Komisija se sastoji od dvoje međunarodnih sudija sa iskustvom iz oblasti međunarodnog krivičnog prava i jednog međunarodno postavljenog zvaničnika.

Sudije koje su trenutno angažovane, njih 19, dolaze iz Evrope i Severne Amerike, njih četvoro je iz Nemačke, po dvoje iz Holandije, Francuske i Italije, a po jedan sudija je iz SAD, Norveške i Švajcarske.

Predsednica suda je iz komšiluka, odnosno Ekaterina Trendefilova iz Bugarske, koja je ranije obavljala funkciju sudije Međunarodnog krivičnog suda.

Sudija - Foto: Profimedia/Caia Image

KAKVA JE NADLEŽNOST SPECIJALIZOVANIH VEĆA

Specijalizovana veća i specijalizovano tužičaštvo vremenski su strogo ograničena na događaje od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. U skladu sa tim pokrivaju period od preko godinu i po dana nakon završetka rata i stavljanje Kosova pod međunarodnu upravu.

Pod nadležnost ovog tela spadaće zločini koji su ili započeti ili počinjeni na Kosovu, a koje su počinili državljani, u to vreme tzv. Kosova ili SRJ. Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine posebnu pažnju usmerio je na vađenje organa na teritoriji Albanije pa se očekuje da će se Specijalizovana veća baviti ovim zločinima.

Specijalizovani sud nadležan je za zločina protiv čovečnosti i ratne zločine, ali i druge zločine pod pravnim sistemom tzv. Kosova.

Ustav Kosova propisao je da će rad ovog tela trajati pet godina, ali sa mogućnošću da bude završen i pre, ali i posle tog vremena, ukoliko obaveštenje o završetku rada izostane.

Podsećamo da je npr. Krivični tribunal, institucija koja se bavila ratnim zločinima na području Jugoslavije, formalno funkciju obavljao 24 godine.

VIDEO: Suze ratnog zločinca

(Telegraf.rs/europeanwesternbalkans)