ISPRAVKA: Dečak sa plavom kosom nije izbeglica iz Oluje

 ≫   
Čitanje: oko 5 min.

Napomena: Portal Telegraf.rs je, usled tehničke greške, u tekst o hrvatskoj akciji Oluja postavio fotografiju mališana sa plavom kosom, predstavljajući ga kao jednog od izbeglica. U pitanju nije srpsko dete izbeglo iz akcije Oluja. Fotografija koja prikazuje uplakanog dečaka u plavoj majici nastala je u avgustu 1992. godine, snimio ju je fotograf Pascal Le Segretain i prikazuje “bosanske izbeglice”, ukazuje analiza portala Raskrinkavanje. Izvinjavamo se što smo čitaoce nenamerno doveli u zabludu.

U Srbiji i Hrvatskoj danas i sutra obeležava se godišnjica vojno-policijske akcije Oluja. I dok zvaničan Zagreb ovaj dan slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, u Srbiji se obeležava kao jedan od najtužnijih događaja u istoriji, komemoracijama i sećanjem na stradale i prognane u toj akciji.

Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice biće održana večeras u 19 sati kod manastira Krušedol na Fruškoj Gori, uz prisustvo predsednika i premijerke Srbije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, patrijarha irineja, kao i srpskog člana Prededništva BiH Milorada Dodika.

Vojno policijska akcija počela je 4. i trajala je do 7. avgusta 1995. godine, a tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti i proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine. To je bio epilog planiranog zločina Tuđmanovog režima.

Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno teško i nasumično granatiran Knin. Otpor vojske RSK slomljen je brzo, operacija je zvanično trajala 4 dana, završila se padom Republike Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.

Operacija Oluja mapa Mapa operacije "Oluja"-Foto: Wikimedia/CIA, from "Balkan Battlegrounds", 2003

Krajiškim Srbima tog avgustovskog jutra ostavljeno je dovoljno vremena jedino da na brzinu pokupe osnovne stvari, posedaju u traktore i završe baš onako kako im je ranije cinično poručivao Stjepan Mesić - da im od rodne zemlje tragovi ostanu jedino na obući.

Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Kolonama sa traktorima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd - osim prolska Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije "Oluja" 7. avgusta.

Oluja, hrvatska, izbeglice, rat u Hrvatskoj Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo-Foto: Profimedia

Vojna akcija je izvedena uprkos činjenici da je ta oblast bila pod zaštitom UN, pod nazivom sektori "Jug" i "Sever", i da su predstavnici RSK dan pre u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba.

Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" je naveo da je prema njihovoj evidenciji, tokom "Oluje" i posle nje poginuo i nestao 1.861 Srbin.

Većina poginulih i nestalih bili su civili - 1. 211, a tri četvrtine njih bili su stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 548 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.084 lica, dok se na "Veritasovoj" evidenciji nestalih vodi još 777 lica, od čega 588 civila, među kojima 295 žena.

Franjo Tuđman Srpsko smo pitanje, dakle, rešili, neće više biti 12 posto Srba ili devet posto Jugoslavena, kao što ih je bilo - rekao je Franjo Tuđman tri godine posle napada na Krajinu-Foto: Profimedia/AFP

Tri godine posle napada na Krajinu hrvatski predsednik Franjo Tuđman je, u govoru na otvaranju Ratne škole "Ban Josip Jelačić" u Zagrebu, 14. decembra, objasnio rezultate "Oluje".

- Srpsko smo pitanje, dakle, rešili, neće više biti 12 posto Srba ili devet posto Jugoslavena, kao što ih je bilo. A hoće li ih biti tri ili pet posto, to ne znači ugrožavanje hrvatske države - poručio je za govornicom.

HAG OSUDIO, PA OSLOBODIO GENERALE GOTOVINU I MARKAČA

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju „Oluja“ u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj.

Ante Gotovina Tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju „Oluja“ u prvostepenoj presudi generalu Anti Gotovini ocenio kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše RSK u Hrvatskoj-Foto: Profimedia

Međutim, u drugostepenoj presudi su takve tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni usled političkih pritisaka na porotu, čime je napravljen međunarodni presedan i izgrugivanje pravdi i žrtvama.

Hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju, a u vreme Tuđmanovog režima su odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Kasnije su ipak prihvatile saradnju i dostavile desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala

Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije, 2011. godine je osuđen na 24, Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. Markač i Čermak su bili optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice. U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Video: Uvek ću pamtiti osećaj straha i nemoći - potresan govor devojke koja je prošla kroz horor "Oluje"

Video: Kako je "Oluja" promenila Knin?

(Telegraf.rs)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • SaraNS

    4. avgust 2019 | 12:18

    Oluja izvršena 1995.godine nije bila "osveta" zbog Vukovara, već nastavak genocida nad srpskim stanovništvom koji je započet par decenija ranije, odnosno u drugom velikom ratu. Fašistički režim koji je u to vreme vladao i obožavao se u Hrvatskoj, je imao za cilj da jednu trećinu Srba protera, jednu trećinu pokatoliči i jednu trećinu da ubije. Tokom perioda fašističko-ustaškog režima je ubijeno najmanje 700.000 osoba srpske nacionalnosti, a procene su da ih je ubijeno oko 1.000.000. To je bio jedan od najvećih genocida izvršenih u Evropi za koji Hrvatska do dana današnjeg nije platila i odgovarala. Nakon perioda drugog velikog rata, srpski narod koji je i dalje postojao u velikom broju u Hrvatskoj nikada nije imao mira u toj zemlji. Vrlo često su Srbi u Hrvatskoj, tada delu Jugoslavije, bili izloženi napadima, ucenama, vrađanjima... Komunistički režim Jugoslavije je sakrivao te stvari i nije dozvoljavao da se zna da bratstvo u toj zemlji u realnosti nije postojalo. Slučaj Vukovar je bio savršeno opravdanje za novi genocid nad srpskim stanovništvom. U avgustu 1995.godine, Republika Hrvatska je izvršila progon i ubijanje stanovništva zbog njihove nacionalnosti i verske pripadnosti. Time je nastavljena i ostvarena želja fašističko-ustaškog režima za etnički čistom Hrvatskom. Predsednik Franjo Tuđman je izjavio da Srbi moraju praktično nestati iz Hrvatske. Danas, 24 godine kasnije, Republika Hrvatska svoj drugi genocid nad srpskim stanovništvom slavi uz najveće državne počasti. EU svake godine ćuti na ovu jezivu proslavu, dok se u Hrvatskoj veličaju zločini iz drugog svetskog rata i devedesetih godina, pevaju se domoljubne pesme koje opisuju ubijanje Srba i genocid u Jasenovcu. Republika Hrvatska preostalom srpskom stanovništvu danas ne dozvoljava korišćenje njihovog pisma, dok je dozvoljen čuveni fašistički pozdrav "Za dom spremni". Republika Hrvatska se zbog toga smatra jednom od najvećih pro-fašističkih zemalja sveta koja još nije odgovarala za svoje zločine.

  • Zdravko

    4. avgust 2019 | 11:42

    DA SECAMSE TE USTASKE OLUJE KAD SU PROTERALI SVOJE GRADJANE SRBE PREKO TRISTA HIJIADA. TAD SAM PUTOVAO IZ SVAJCERSKE I BLIZU LOZNICE SREOSAM KOLONU SA AUTIMA TRAKTOROM BILO JE TO JEZIVO I ZALOSNO NISAM MOGO DA VERUJEM DA TO EVROPA DOZVOLILA A PUNA IM USTA DA STITE DRUGE NACIJE. ZATO BRACO SRBI MORAM BITI SLOZNI DA ODBRANIMO SVOJ PONOS. MOZETE ZAMISLITI KAKOJE BILO TI NASIM SRBIMA SVI KOJI STE GLEDALI PREKO TV JA MISLIM DASTE SE UZASIVALI ALI JASAM TU KOLONU SREO TOJE ZAMENE BILO TUZNI TRENUTAK GDE NISAM MOGO SEDAM DANA DA MIRNO SPAVAM A MOGU ZAMISLITI KAKO JE BILO NASIM SRBIMA KOJI SU MORALI DA NAPUSTE SVOJE DOMOVE A MOZDA NEKO IZGUBIO SVOJE NAJ MILOJE OD USTASKE OLUJE KOJISU USTASE BOMBARDOVALE KOLONU IZBEGLICA.

  • Marinko

    4. avgust 2019 | 11:17

    Kakva je Hrvatska danas i kakvi su vecnom Hrvati dovoljno je videti iz cinjenice koliko im ulica i institucija nosi ime Ante Starcevica. Imaju ga i na novcanici. Iz stavova toga umobolnika izbija patoloska mrznja prema Srbima. A njega mnogi Hrvati smatraju Ocem nacije. Tu mrznju, vredjanje i omalovazavanje Srba kao naroda trebalo bi cesce isticati i prezentovati i pred medjunarodnim krugovima.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA