Da li Srbija mora da bira između EU i Rusije? Odgovor stiže od predsedavajućeg Unijom

Novoimenovani ambasador Finske u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, Kimo Lahdevirta izjavio je da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine veoma bitan element njenog procesa pristupanja EU, ali da na tom polju u poslednje vreme nije bilo puno napretka, a naročito od kada su uvedene takse na robu iz centralne Srbije i BiH.

- Nadamo se da će obe strane da ostanu angažovane u dijalogu kojim posreduje EU, i da će ključni međunarodni akteri jasno i konstantno Prištini slati poziv da ukine takse. Iskreno se nadamo da će se rešenje pronaći, a od obe strane se očekuje volja da se postigne kompromis. Status kvo nije opcija, pošto nepostizanje normalizacije odnosa košta obe strane - rekao je finski ambasador u intervjuu za Juropisan vestern Balkans (EWB).

Preporučujemo

Govoreći o proširenju EU, Lahdevirta je rekao da je Finska sklona proširenju EU, kao i da su jasne koristi politike proširenja, koja ima značajnu ulogu u unapređivanju mira, prosperiteta i bezbednosti u Evropi.

Kada se radi o tome da li zemlje Zapadnog Balkana mogu da očekuju više napretka na putu ka EU za vreme aktuelnog finskog predsedavanja, Lahdevirta je rekao da to zavisi od kandidata i brzine i efikasnosti sprovođenja reformi.

Kimo Lahdevirta - Printskrin: Youtube/CorD Magazine Politics:Business:Diplomacy:Society

- U stvari, pitanje o brzini pristupanja EU najviše zavisi od država kandidata. Takođe, što brže napreduju u reformama, to su bolji i jači argumenti za političare i zvaničnike u državama članicama koji zagovaraju proširenje - rekao je Lahdevirta.

Kako je rekao, zajedničke vrednosti i vladavina prava biće važni prioriteti finskog predsedavanja, a cilj je da se unapredi mehanizam koji će umanjiti pristup fondovima EU onim članicama čije politike potkopavaju vladavinu prava.

Prema njegovim rečima, Srbija je kao država kandidat preuzela na sebe obavezu da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU što mora da se postepeno odvija kako vreme prolazi.

- Na kraju, mi to vidimo kao strateški izbor - a kada ovo kažem, ne mislim da Srbija mora da bira između EU i Rusije. Na primer, Finska jasno pokazuje da su široki bilateralni odnosi i konstruktivan dijalog sa Rusijom, kao našim najvećim susedom, mogući iako je naša politika u skladu sa politikom EU, a zajednički stavovi EU o Rusiji predstavljaju temelj za naše akcije - rekao je on.

On dodaje i da ne postoji razlog za uverenje da i Srbija, kao i Finska, ne može da bude vojno neutralna članica EU.

(Telegraf.rs)