Makron veći Putin od Putina: Da li je Francuz pokazao više poštovanja prema Srbima nego Rus?

Poseta predsednika Francuke Emanuela Makrona Srbiji, u mnogome je imala epitet istorijska. Naime, bila je to prva poseta šefa Jelisejske palate Beogradu posle 18 godina, poruke koje je Makron poslao iz našeg glavnog grada biće predmet analiza u narednom periodu, njegova najava intezivnijeg uključivanja u raspetljavanje kosovskog čvora je više nego značajna, a emotivni govor na Kalemegdanu odzvonio je mnogo dalje od beogradske tvrđave. Upravo posle Makronovog govora postavilo se pitanje da li je francuski predsednik pokazao veće poštovanje prema građanima Srbije od Vladimira Putina, predsednika Rusije, koji je ove godine takođe imao priliku da se sretne sa njima "oči u oči"?

Dva puta je odlagana poseta Makrona Srbiji. I čini se da nije mogla da se odigra u boljem trenutku, uzimajući u obzir značajna nerešena pitanja koja muče naše zemlju.

Preporučujemo

U prvom redu tu je pitanje Kosova i Metohije, kao i pitanje evro-integracija. Sigurno su ove dve teme bile ključne u petočasovnom razgovoru domaćina, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i gosta iz Francuske.

Vučić i Makron na Kalemegdanu - Foto: Milena Đorđević

I dok smo o najavu novog samita o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, zahtev za nastavak refomi u Srbiji, ali i ono što očekuje samu EU čuli prilikom obraćanja dvojice predsednika u Palati Srbija, vešto pripremljen politički, ali i emotivni govor smo čuli na Kalemegdanu. I to sve na srpskom jeziku.

Priredio je Makron građanima Srbije svojevrsno iznenađenje.

- Sada je red da vam, u ime svoje zemlje, kažem - Francuska vas voli, kao što ste vi voleli nju i znamo šta vam dugujemo - poručio je Makron pred velikim brojem građana koji su došli da ga čuju, kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

- Evo, Francuska je ovde - rekao je Makron pokazujući rukom na svoje grudi i nastavio:

- Srbija je isto tako u našim srcima. Danas i zauvek - rekao je šef francuske države na srpskom jeziku.

I usledila je gotovo frenetična reakcija okupljenih, uz povike "Makronu, Srbine".

To obraćanje Makrona, u društvu Vučića, pred spomenikom zahvalnosti njegovoj zemlji simbolično je potvrdio ranije izrečene političke poruke o povratku Francuske u Srbiju.

Ako se vratimo sedam meseci ranije, još jedan svetski lider je bio pred građanima Srbije. Sudeći po svim anketama - najomiljeniji strani državnik - Vladimir Putin.

Prema procenama između 120 i 125 hiljada građana okupilo se ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, sredinom januara, kako bi videlo, pozdravilo i čulo predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je boravio u jednodnevnoj poseti Beogradu.

Videli su ga, neki su imali priliku da ga i pozdrave, a svi su ga kratko i čuli. Ipak, ogromna većina je očekivala i da će taj njegov govor biti znatno duži od tri reči na srpskom, odnosnom ruskom jeziku.

- Hvala na prijateljstvu - poručio je Putin na srpskom jeziku okupljenim građanima po izlasku iz Hrama Svetog Save. Istu poruku je ponovio i na svom maternjem, ruskom jeziku.

Bilo je to dovoljno da ga građani pozdrave gromoglasnim aplauzom i skandiranjem.

Ipak, mnogi na platou ispred Hrama, ali i oni koji su prenos gledali preko mobilnih telefona, tableta, računara i televizora, postavili su pitanje zašto predsednik Rusije nije održao duži govor.

Odgovor je bio, po svemu sudeći, jako jednostovan.

Program posete nije predvideo Putinove obraćanje. Nije molba patrijarha Irineja da se obrati, ni gromoglasno skandiranje građana nisu narušili protokol.

Zato je i sinoć odmah krenulo i poređenje dve posete i postavljanje pitanje, pa i "nabijanje na nos" rusofilima, da li je"mrski" lider jedne zapadne zemlje koja je bombardovala Srbiju pokazao veće poštovanje prema našim građanima?

- Čini se da je u definisanju Makronove agende, bilo želje i sa jedne i sa druge strane, da protekne jako dobro, ali i da protekne na jedan način, koji bi više uključio bliskosti i komunikacije sa narodom. Da se na neki način odstupi od uobičajne agende, odnosno od razgovora u četiri zida i svečane večere, koji su van dometa javnosti - kaže za Telegraf.rs, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.

Prema njegovim rečima, i srpska i francuska strana su očito želele da ova poseta bude šansa za otvaranje novog poglavlja u odnosima dve države.

- Izgleda da je i sam Makron želeo da se približi "običnim" ljudima u Srbiji i bude otvoreniji ka njima. Čini se da je to bila dobra odluka, ko god da ju je inicirao i usaglasio. Tim pre, što obično kada dolaze državnici sa Zapada, retko kada se odlučuju na tu vrstu direktne komunikacije sa građanima - napomenuo je Klačar.

Klačar - Foto: Medija centar Beograd

Kaže da je Makronov govor na Kalemegdanu osim političkih imao i emotivne, ljudske poruke, koje su odjeknule među okupljenima, ali i svima onima koji su pratili posetu francuskog predsednika.

- Sve u svemu, ne treba prenagljivati sa očekivanjima od ove posete, koliko god ona bila uspešna. Ona se čini, zapravo, pokušajem da jedna i druga strana pruže ruku jedna drugoj i postanu partneri u oblastima u kojima je to moguće, poput ekonomije i kulture. Jedino tu ostaje, kao neka vrsta nepoznanice, evro-intergracije i naravno pitanje Kosova i Metohije. Ali je tu dobra stvar, iako je Francuska priznala Kosova, da Pariz čini napore da se ovaj dijalog Beograda i Prištine nastavi - zaključio je Klačar.

Poneti porukama zahvalnosti Makrona, ne smemo zaboraviti na podršku koja Rusija kontinuirano pruža Srbiji, pre svega u organima svetske organizacije, odnosno u Ujedinjenim nacijama, odnosno u diplomatskoj borbi za Kosovo i Metohiju.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)