Oštro o Srebrenici u Skupštini: Radikali nose bedževe koji negiraju genocid

Skupština Srbije nastavila je danas rad postavljanjem poslaničkih pitanja, a nakon toga će početi razmatranje redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2018. godinu sa predlogom zaključka za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Poslanici su juče raspravljali o izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti za 2018.godinu, a veći deo rasprave bio je posvećen radu bivšeg Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.

Preporučujemo

Vladajuća većina je zaključila da se pri kraju mandata Šabić pretvorio u "klasičnog političara", kao i da je bio u "službi raznih nevladinih organizacija, takozvanih slobodnih novinara" koji su tražili bezbednosno osetljive podatke.

Na dnevnom redu je i izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2018.godine.

Skupština Srbije, arhivska fotografija - Foto: Tanjug/Tanja Valic

POSLANICI RAZLIČITIH STAVOVA O SREBRENICI

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj danas je u delu skupštinske sednice predviđene za poslanička pitanja, pitao premijerku Anu Brnabić i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića zašto nisu reagovali na izjavu komesara Johanesa Hana da u Evropskoj uniji nema mesta za one koji "negiraju genocid u Srebrenici".

Šešelj je ponovio svoj stav da u Srebrenici nije bilo genocida i dodao da je krajnje vreme da se vlast zahvali i kaže da neće u EU.

On je kazao da vlast treba da prikupi sve argumente kojima bi obavestila svetsku javnost da je reč o velikoj podvali u kojoj je učestvovao Međunarodni sud pravde, navodeći da se genocid ne može utvrditi dok se konkretnoj osobi ne dokaže da je imala genocidnu nameru.

Vojislav Šešelj, arhivska fotografija - Foto: Tanjug/Tanja Valič

- Imate konkretne podatke u knjizi Milivoja Ivaniševića o Srebrenici da su muslimanski sudovi u Federaciji donosili rešenja kojima se udovicama menja datum i mesto smrti supruga da bi, kako se kaže u rešenju, mogle da dobiju odštetu od holandske vlade. Skoro 1.000 ljudi koji se vode kao nestali su, kasnije, 1996.godine glasali, a posle sahranjivani u memorijalnom centru u Potočarima… - rekao je Šešelj.

Poslanici SRS, danas, inače nose bedževe na kojima piše da u Srebenici nije bilo genocida. 

S druge strane, poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Ðurić podsetio je nadležno tužilaštvo da je Krivičnim zakonikom Srbije propisano da će kaznom zatvora do pet godina kazniti onaj ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida i ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom.

Ðurić je naveo da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da se u Srebrenici desio genocid i osudio 15 osoba.

- Sveokupno Haški sud, sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora za genocid, zločin protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine, a Evropski parlament je u rezoluciji prošle godine izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida od nekih srpskih vlasti - rekao je Ðurić.

On je naveo da se u rezoluciji naglašava da je priznavanje genocida osnovni korak na putu Srbije ka EU.

Poslanik SMS je od tužioca za ratne zločine zatražio statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom, a Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić pitao kako će reagovati na odredbu rezolucije EP.

Marijan Rističević - Foto: Nikola Tomić

Na njegovo izlaganje odgovorio je poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević rekavši da je Ðurić zlonamerno pročitao odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida.

- Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora - rekao je Rističević.

On je dodao da žali za svim žrtvama u Srebrenici, ali i za žrtvama oko Srebrenice.

- Da nije bilo žrtava, njih 3.267 srpske nacionalnosti, i zločina oko Srebrenice koji ima više elemanata genocida nego što bošnjački lideri tvrde, verujem da ne bi bio zločina ni 1995.godine - rekao je Rističević.

Rističević je pitao i da li su srpske žrtve proglašene van zakona, kao i da li je neko od bošnjačkih lidera došao u Bratunac da se pokloni i oda počast srpskim žrtvama zbog kojih su se, kaže desile “njihove” žrtve.

Navodeći da je tadašnji premijer Aleksandar Vucicć išao u Srebrenicu i da je javnost mogla da vidi kako je prošao, Rističević je konstatovao da Izetbegović, i stariji i mlađi, nisu došli u Bratunac.

- Zato je sramota ono što je Ðurić, narodni poslanik uradio - rekao je Rističević i upitao predsedavajućeg šta će preduzeti zbog Ðurićevog nastupa, podsetivši da postoji Deklaracija Narodne skupštine o velikom zločinu u Srebrenici.

- Kaže se da je veliki zločin, a ne genocid - naveo je Rističević i poručio da oni koji ne poštuju dokumente Narodne skupštine, ne zaslužuju da budu pošlanici.

(Telegraf.rs/Tanjug)