Nafta, gas, avioni, crkva, špijuni: Izveštaj EU kako je Rusija usporila našu integraciju u EU i NATO

Moskva je ostvarila značajne uspehe u stvaranju prepreki za integraciju Srbije država regiona u EU i NATO, tvrdi u svom izveštaju Institut za bezbednosne studije pri EU (EUISS), koji je zabrinut zbog uticaja Rusije na Zapadni Balkan. Izveštaj od osam strana objavljen je na zvaničnoj prezentaciji Instituta.

U izveštaju se podseća da se Moskva odrekla vojnog prisustva u korist NATO i Evropske unije, odnosno da je poslednji ruski mirovnjak napustio Kosovo i Metohiju i Bosnu i Hercegovinu 2003. godine.

Međutim, vojno prisustvo je zamenjeno dolaskom energetskih giganata, koji su udruženi sa nekolicinom, kako piše, kontraverznih biznismena, pohrlili u region.

INFILTRIRANJE RUSKOG KAPITALA U SRBIJU I BIH

Infiltriranje ruskog kapitala olakšano je delimičnom nezainteresovanošću drugih sila da ulažu u region oronule infrastrukture pod uticajem socijalističke ere, lošeg upravljanja, zavisnošću od snabdevanja gasom ruskog Gazproma, nerešenih sukoba i globalne finansijske krize 2008. godine, navodi u svom izveštaju autor Stanislav Sekrieru.

- Dok Rusija nije postala glavni trgovinski partner ili investitor zapadnog Balkana (osim Crne Gore), ruski biznisi ipak su ostvarili značajne akvizicije u strateškim sektorima kao što su energetika, teška industrija, rudarstvo i bankarstvo. Na primer, Zarubežnjeft kontroliše obe naftne rafinerije u Bosni i Hercegovini - piše u izveštaju.

Kako se navodi, uprkos impresivnom tržišnom probijanju, neke od najvećih ruskih investicija pokazale su se kao gubljenje novca. Na primer, Zarubežnjeft je prijavio značajne finansijske gubitke u BiH, ali u isto vreme nije pokazao nikakvu nameru da ode.

Ovaj i drugi slični primeri pokazuju da je stvaranje profita od sporedne važnost: merkantilizam je nastojao da stvori zavisnost i dodeli ruskoj državi politički uticaj u regionu.

- Drugim rečima merkantalizam je prikrivao geopolitičke ciljeve Moskve - piše u izveštaju.

Gaspromove cevi - Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

U oblasti energetike, Rusija je, kako navode, sprečavala napredak u pogledu diverzifikacije energetskih tržišta na zapadnom Balkanu.

- Ipak, čak i u ovoj oblasti gde Rusija ima moćan uticaj, Gasprom je pretrpeo zastoje. Srbija je morala da uskladi ugovor o uvozu gasa sa Gaspromom sa direktivama EU, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila sredstva za interkonekciju gasa između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, čime su stvoreni uslovi za potonju diversifikaciju snabdevanja i suprostavljanje Gaspromovom monopolu u bliskoj budućnosti - navode u izveštaju.

U istom dokumentu se pominje da Gasprom  zvanični sponzor fudbalskog kluba Crvena zvezda, te da Moskva oblikuje javno mnjenje putem "ruskih medija".

"SKRIVENO PRIKUPLJANJE PODATAKA U CENTRU U NIŠU"

Negde tokom 2010. godine Kremlj je nastavio da ohrabruje ruske kompanije da investiraju u strateške sektore.

Međutim, ekspanzija je polako ustupila mesto otvorenom i geopolitičkom stavu i sve većoj aktivnosti u oblasti bezbednosti.

- Tada je i rusko Ministarstvo za vanredne situacije obezbedilo prisustvo u srpsko - ruskom humanitarnom centru u Nišu kroz sporazum sa srpskom vladom. Kasnije je Rusija zatražila da se njihovom osoblju dodeli diplomatski status, što je dovelo do sumnje da Centar može da obavlja i skrivene radnje (u oblasti bezbednosnog i obaveštajnog prikupljanja) pored onih u koje javnost ima uvid - navode iz EU.

Humanitarni centar u Nišu - Foto: Telegraf

KORIŠĆENJE PRAVOSLAVNE CRKVE

Iako je Sovjetski Savez propagirao ateizam, iskoristio je pravoslavnu crkvu u skladu sa ciljevima unutrašnje i spoljne politike. U slučaju neposlušnih “klijenata” na zapadnom Balkanu Moskva se oslanjala na komunističku ideologiju i panslavizam, a ne na religiju, kako bi imala primat.

- Devedesetih godina, ruska politika u regionu ponovo je dobila religijsku dimenziju tako što je vratila korišćenje crkve u svrhu svoje politike na Zapadnom Balkanu. Budući da se u Srbiji nalazi 88 odsto pravoslavaca, Crnoj Gori 72 odsto, Severnoj Makedoniji 65 odsto, a Bosni i Hercegovini 31 odsto, religija igra ključnu ulogu u ljudskim životima i njihovom poimanju nacionalnog identiteta. U Severnoj Makedoniji 88 % ispitanika, u Srbiji 72 %, a u Crnoj Gori 71% ispitanika izjavilo je da je religiozno - ukazaju u tekstu i ističu:

- Rusija koristi religiju za jačanje svoje moći, tokom 2010. godine ruski oligarsi i državne kompanije uložili su velika sredstva u građevinske projekte, podizanje crkvi i drugih verskih objekata u Severnoj Makedoniji, na Kosovu, Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Izgradnja crkve u Banstolu - Foto: Tanjug/Filip Kraičanić

VOJNA OPREMA

Rusija nastoji da prikaže sliku moći koja se vratila u regiju kako bi zaštitila svoju slovensku braću, kaže se u ovom izveštaju.

Na primer, dolazak šest ruskih migova (MiG-29) u Srbiju Sputnjik je predstavio kao potez spašavanja srpskih vazduplohovnih snaga, dok su u stvarnosti ovo avioni za koje Srbija sama finansira modernizovanje.

- I dok Moskva nastoji da neguje svoj pozitivni imidž u regionu, na prisustvo EU, NATO-a i njihovih država članica se primenjuje negativan spin: NATO se često optužuje za antisrpsku ponašanje, EU se optužuje za destabilizaciju Bosne i Hercegovine, a Albaniju i Bugarsku optužuju za skrivene želje za podelu Severne Makedonije - piše u izveštaju.

Na prvi pogled, Rusija je uspešno sprečila svaki korak koje su zemlje zapadnog Balkana preduzele da se približe NATO-u ili Evropskoj uniji, smatraju u ovom institutu.

- Ovo je pomoglo predsedniku Putinu da učvrsti svoju popularnost i osnaži sliku u srpskoj javnosti, (57 odsto ispitanika podržava Putina, što ga čini jednim od inostranih državnika kome se najviše veruje). Istovremeno uživa simpatije u Republici Srpskoj, opštinama na severu Kosova, pro-ruskoj bazi u Crnoj Gori i nacionalnoj političkoj stranci VMRO-DPMNE u Severnoj Makedoniji. Ipak, ova taktika nije dobila nove prijatelje u regionu, naprotiv, ruskih saveznika je sve manje, a opseg podrške na koji se mogu osloniti sve uži - smatraju u ovom Instititu EU.

Na primer, ako je Albanija 2008. bila jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja je glasala za rezoluciju UN o povratku interno raseljenih lica (IRL) iz Abhazije i Osetije (koje Rusija redovno pokušava da opstruira), deset godina kasnije tri države Zapadnog Balkan je glasalo za nju (Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija), i dok je Srbija ranije glasala protiv, sada se, kao i Bosna i Hercegovina suzdržala.

"PATRIOTSKI OMLADINSKI KAMP"

U izveštaju podsećaju i na aktivnosti Vlade Srbije da se suprostavi "otvorenoj agresivnoj politici Moskve".

U leto 2018. godine, srpska policija je zatvorila "patriotski omladinski kamp" koji je organizovala ruska nacionalistička grupa E.N.O.T Corp, čiji su se članovi borili na Donbasu. Beograd takođe nije popustio pred zahtevima Rusije da odobri diplomatski imunitet ruskim oficirima u srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu.

- Čini se da je Beograd srećan što je privilegovani partner Rusije i u skladu s tim uživa privilegije, ali nema nameru da postane njen vojni most u regionu - navodi se u izveštaju.

Kažu da se uprkos preprekama koje je postavila Rusija, Crna Gora pridružila NATO-u, a Severna Makedonija je u završnoj fazi da postane članica, dok je Bosna i Hercegovina dobila Akcioni plan za članstvo.

Pored napretka postignutog u razgovorima o pridruživanju EU i sa Srbijom i sa Crnom Gorom, Severna Makedonija je mnogo bliža otvaranju pregovora o pristupanju nego pre nekoliko godina.

- S tim u vezi, Rusija još uvek ima nekoliko kečeva u rukavu koje može da iskoristi da “igra” na Kosovu i u Bosni i Hercegovini kako bi usporila ove procese i zadržala Beograd i Prištinu, Sarajevo i Banja Luku zarobljenu u trenutnim situacijama - smatraju u EU.

ZAKLJUČAK: EU ATRAKTIVNIJI MODEL

- Sve u svemu Rusija je ostvarila je nekoliko taktičkih uspeha koji do sada nisu promenili strateški pravac Zapadnog Balkana - navodi se u zaključku ovog izveštaja i dodaje da se ne mogu sve sve ove male pobede pripisati Rusiji, jer postoji plodni politički temelj za sve to.

Stoga će u narednim godinama strategija EU prema regionu zahtevati, kako navode iz Instituta, ne samo guranje protiv neprijateljskih akcija Rusije, već i veće napore ka ohrabrivanju i održavanju velikih reformi.

- Za razliku od Rusije, EU ima atraktivan model i finansijsku moć da uspe, ali održiva politička odlučnost da se ove prednosti sprovedu u delo je i dalje neophodna - zaključuje se u izveštaju.

(Telegraf.rs)