Buran dan u Skupštini Srbije: Poslanici o izborima, odnosima sa Crnom Gorom i Tačijevoj rezoluciji

Poslanici Skupštine Srbije pitali su danas izvršnu vlast o odnosima sa Crnom Gorom, o izbornim uslovima, rezoluciji Prištine koju je juče podneo predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači o pripajanju tri opštine u Srbiji takozvanom Kosovu.

Poslanik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić pitao je dokle će Vlada Srbije i predsednik Republike da tolerišu “antisrpsku histeriju u Crnoj Gori”, navodeći da već duže vreme tamošnje vlasti “srpskom korpusu” vrše različite pritiske.

Preporučujemo

On je rekao da svako ko se u Crnoj Gori izjašnjava kao Srbin ne može da nađe posao u državnim institucijama, ali i u privatnim kompanijama takođe.

- Ono sto Vlada Srbije treba da učini, po nama, je da konačno pozove bar ambsadora Crne Gore u Beogradu i saopšti oštar stav - rekao je Mirčić i dodao da je sada najaktuelniji pritisak na Srspku pravoslavnu crkvu.

FOTO: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ nr

Kako kaže, neprihvatljivo je da se toleriše kada vlast u Crnoj Gori za svaku eventualnu opasku iz Srbije poziva našeg ambasadora u Podgorici da saopšti svoj oštar stav. On je istakao i da se crnogorska vlast meša i u unutrašnje stvari Srbije kada iznose stavove po pitanju samostalnosti Kosova i Metohije.

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Marković imao je pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije, u vezi sa istragom koju, kako kaže, protiv Dragana Ðilasa i Dragana Šolaka vodi Holandsko finansijska obaveštajna služba koja se bavi istraživanjem finansijskih malverzacija, pranjem novca i kutajom poreza.

Navodeći da je već postavljao pitanje u vezi sa eventualnim saznanjima o tom slučaju, Marković kaže da sada pita ima li Agencija neka dodatna saznanja u vezu sa tom aferom, tim pre, što se, kaže, holandska služba obratila organima Bugarske, Luksemburga, ali i Srbije tražeći infroamcije I povezanosti firme "Dajrekt medija" i novoformirane holandske komapnije "Ascanius Netherland BV".

Kako Marković kaže, osnovano se sumnja da "iza Dajrekt medije stoji Ðilas, iako je formalno Šolakova", dok je, dodaje, jedini deoničar holandske firme kompanija iz Luksemburga, "Ascanius Sarl".

Foto: Tanjug

- Oni naime, sumnjaju da se radi o neuobičajenim finansijskim transakcijama sa ciljem da se prikrije stvarni vlasnik a tokom svoje istrage Holanđani su posebno apostrofirali Bugarina ?rasimira Petrova Gergova, koji se vodi kao vlasnik Ascanius Netherland BV, a ovdašnjoj javnosti je poznat po tome što mu je, navodno, Ðilas svojevremeno prodao Dajrekt Mediju - rekao je Marković.

Postavlja se, kaže, i pitanje "Šolakovog motiva da finansira Ðilasovu kampanju".

- Možda je i to odgovor na pitanje kako je moguće da ona njegova televizija N1 svakodnevno sprovodi najbrutalniju kampanju protiv Aleksandra Vučića i SNS - zaključio je Marković.

Poslanik “Pokreta za spas Srbije - Nova Srbija” Ðorđe Vukadinović poslao je pitanje "na adrese" predsednika Republike, premijerke i ministra spoljnih poslova u vezi sa predlogom rezolucije kojom Hašim Tači traži pripajanje Medveđe, Bujanovca i Preševa takozvanom Kosovu.

Poslanik Srpske moderne stranke (SMS) Vladimir Ðurić želeo je da zna da li će nadležna ministarstva izmeniti pojedine zakone koji se tiču poboljšanja izbornih uslova, podsetivši da deo opozicije u suprotnom neće izlaziti na izbore.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Te izmene se, kako je objasnio, tiču funkcionerkse kampanje, radu REM-a i promene Zakona o izboru narodnih poslanika.

Pitao je Ministarstvo kulture da li će eventualnim izmenama Zakona o elektronskim medijima, REM-u biti uvedena obaveza da periodično izdaje izveštaje o radu medija, odnosno o zastupljenošću kandidata tokom kampanje, te da li će to regulatorno telo biti u obavezi da objavi konačan izveštaj o radu medija tokom kampanje.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je pitao da li su u planu izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnih izbora koji bi, kaže, drugačije regulisali izbornu administraciju.

POSLANICI O AMANDMANIMA NA PREDLOG ZAKONA O NAUCI I ISTRAZI

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas rad raspravom o amandmanima na Predlogu zakona o nauci i istraživanjima kojim se reguliše finansiranje istraživača, i to delom iz budžeta, a delom preko projekata.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Narodni poslanici podneli su 49 amandmana na predloženi zakon, a Vlada Srbije i resorni odbor su prihvatili šest, dok je ministar prosvete Mladen Šarčević na sednici odbora prihvatio i dva amandmana koje je podnelo to telo.

Šarčević je u načelnoj raspravi rekao da se zakonom institucionalno rešava finansiranje istraživača, da ne zavise od toga da li su prošli na nekom projektu, navodeći da je to već dugo bio zahtev naučne zajednice.

Predloženi zakon, kako je rekao, stvara pravni osnov za “dvojno finansiraje”.

Šarčević je tada kazao i da će istraživači svakako morati da pokažu rezultate, što će biti definisano podzakonskim aktima.

(Telegraf.rs/Tanjug)