Najveći albanski lobista u Americi dolazi u Beograd na sastanak sa Vučićem

Jedan od najaktivnijih i "najtvrđih" albanskih lobista u Vašingtonu, kongersmen Eliot Endžel dolazi u sredu u Beograd, gde će se sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, saznaje Tanjug.

Vučić i Endžel već su se susreli, u februaru ove godine, tokom 55. Minhenske konferencije o bezbednosti, kada se predsednik Srbije sastao sa delegacijom američkog Kongresa, u kojoj je, kako su mediji preneli, bio i Endžel, kao predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD.

Preporučujemo

U fokusu tog susreta bio je slučaj braće Bitići.

Kosovo i Metohija, a time i Srbija, je, međutim, tema na kojoj se Endžel neprestano, sad već više decenija, aktivno angažuje.

On sam se nedavno pohvalio da je njegov "rad na promociji americko-kosovskih odnosa bio medu najsmislenijim dostignućima svih kongresnih godina", od 1989, od kad je u Kongresu, a spisak "dostignuća", s Engelove tačke gledišta, je poduži - od zalaganja za bombardovanje SRJ, do formiranja vojske Kosova, povlačenja poternice za Ramušem Haradinajem, preko ocena da Srbija mora da se izbaci iz Partnerstva za mir, do ocene da Srbija nije spremna za ulazak u EU.

Hey @BillClinton, thanks for your steadfast support of #Kosovo... and welcome to the club! https://t.co/JNuhqxe17I pic.twitter.com/dBG6Ni6yXK— Eliot Engel (@RepEliotEngel) June 11, 2019

Upravo ta njegova ocena o Srbiji i EU, koju je pre dve godine uputio šefiici diplomatije Federiki Mogerini naterala je Vučića, da tokom posete Vašingtonu reaguje.

- Svako ima pravo da kaže gde koga želi. Da li nas žele u Evropi? Ja sam mislio da se o tome pita EU - rekao je tada Vučić, uz podsećanje da je Endžel najistaknutiji albanski lobista.

Vučić je tada dodao da Amerikanci imaju pravo da žele da je Srbija loša ili dobra, ali da je posao Srbije da štiti svoje interese, te da Srbija želi najbolje odnose sa SAD, da ih gradi na ozbiljan i odgovoran nacin, u kojima je jasno da su oni velika sila, a mi brojčano i teritorijalno mala država.

Vučić - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Endžel je u Kongresu 30. aprila otvarajući saslušanje o navodnom silovanju Albanki rekao da čuva fotografije spaljenih kuća u Peći, da bi se svakdnevno podsećao koliko još treba da se uradi po pitanju Kosova.

Za surovu etničku diskiminaciju i tada je optužio bivšeg predsednika Slobodana Miloševića kojeg je nazvao balkanskim kasapinom.

Rekao je, kao i Priština što govori, da su navodna silovanja na Kosovu bila instrument u cilju proterivanja Albanaca na etničkom principu.

Godinama se zalagao za formiranje "Vojske Kosova", i tražio da se suprotan stav Vašingtona po tom pitanju promeni.

Kosovo bi trebalo da ima vojsku, jer Rusija naoružava Beograd, govorio je Eliot, poreklom ukrajinski Jevrejin, čiji su preci emigrirali u SAD iz carske Rusije, kao i da zbog te saradnje sa Rusijom Srbija treba da se izbaci iz Partenerstva.

Tokom agresivnog zastupanja stavova bliskih Prištini nije ispuštao priliku ni da uputi kritike na račun Beograda, što se izborio da 13 zemalja revidira pordšku nezavisnom Kosovu.

Tražio je da se Srbija odrekne te politike, jer je, kako tvrdi, nezavisnost Kosova nepovratna.

Reagovao je i na hapšenje Haradinaja u Sloveniji 2015. i tražio da Srbija povuče tu optužnicu.

Eliot, bivši učitelj, bio je prvi strani politicar koji je govorio u "Skupštini Kosova" nakon samoproglašenja nezavisnosti.

U njegovom kabinetu objašnjavaju da je Endželova motivacija ka zastupanu interesa Albanaca nastala zbog "demografije distrikta" koji predstavlja u Kongresu, a procena je da je reč oko 30.000 birača albanskog porekla, većinom sa KiM.

Na Kosovu je za zasluge, među kojima su i zalaganje za bombradovanje, nezavisnost i investicije (Priština je preko Kongresne agencije za pomoć dobila 49 miliona dolara) dobio poštansku markicu od dva evra, a jedan od najvećih bulevara u Peći nazvan je po njemu.

Zbog svih ovih stavovova i političkog angažmana biće zanimljivo videti - sa kakvom porukom i kakvim ciljem Endžel dolazi u Beograd.

(Telegraf.rs/Tanjug)