Amerika finansira naoružavanje vojski srpskih suseda: Od helikoptera do borbenih vozila

Sjedinjene Američke Države (SAD) odobrile su 110 miliona dolara pomoći za četiri zemlje Zapadnog Balkana za nabavku naoružanja, u okviru programa koji za cilj ima zamenu borbenih sistema iz perioda Sovjetskog saveza naoružanjem zapadnog porekla.

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža (www.balkansec.net) Pentagon će delimično finansirati nabavku borbenih vozila za Hrvatsku vojsku i Armiju Severne Makedonije i višenameskih helikoptera za Oružane snage Bosne i Hercegovine i Albanije.

Preporučujemo

Vlada SAD je u fiskalnoj 2017. godini pokrenula program ERIP (European Recapitalization Incentive Program) sa početnim budžetom od 190 miliona dolara i ciljem da se vladama šest istočnoevropskih zemalja pomogne da sovjetsku tehniku u svom arsenalu zamene zapadnim naoružanjem.

Iz okruženja Srbije su Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Hrvatska dobile ukupno 110 miliona, dok su programom obuhvaćene i Slovačka i Grčka.

Helikopter hrvatske Vojske - Foto: morh.hr

S obzirom da je za zamenu sovjetske tehnike u tim zemljama potrebno neuporedivo više novca, nezvanično se procenjuje da je u pitanju samo 20 odsto neophodnog novca, dok ostatak treba da obezbede države korisnice pomoći.

Oružane snage Bosne i Hercegovine poseduju u resursu jedan sovjetski helikopter Mi-8 nasleđen od Vojske Republike Srpske i jedan Mi-8MTV-1 iz Vojske Federacije koji je nabavljen nov tokom građanskog rata.

Za BiH je namenjeno 30 miliona dolara, ali za ovu cifru nemoguće je kupiti više od jednog ili eventualno dva srednja transportna helikoptera američkog ili zapadnog porekla. Međutim, moguće je remontovati i modernizovati korišćene letelice tipa UH-60 Blek Hok ili Super Puma.

Albanija je dobila 30 miliona dolara za nabavku helikoptera američkog porekla, ali nije jasno koje letelica treba zameniti, jer albansko vazduhoplovstvo poseduje helikoptere evropskih proizvođača.

U aprilu, ministarka odbrane Albanije Olta Džaka je u SAD dogovorila donaciju tri polovna helikoptera UH-60 Blek Hok, ali nije precizirano da li je dogovor deo programa ERIP. Albanija će plaćati obuku svojih pilota.

Hrvatskoj se nudi 25 miliona dolara za program zamene jugoslovenskih borbenih vozila pešadije M-80, starih po 30 i više godina. Zagreb nikada nije najavio plan da modernizuje M-80, tako da je izvesno da je plan da se kupi nešto novo.

Za zamenu više od 100 komada M-80, međutim, 25 miliona dolara nije dovoljna suma. Zato se možda američka vojna pomoć odnosi na podršku nabavci dodatnih točkaša ili povećanje broja jače naoružanih Patria AMV koje Hrvatska već koristi.

Vozila hrvatske Vojske - Foto: HV / V. Jovanovac

Istu cifru, 25 miliona dolara, dobili su Grci koji imaju 400 oklopnih vozila BMP-1, sovjetskog porekla, koje su kupili iz stokova bivše istočnonemačke narodne armije i delimično ih modernizovali.

Iako je bilo najava za kupovinu novih ruskih BMP-ova, kriza u Ukrajini je definitivno stavila tačku na priču o BMP-u, a program ERIP otvorio put za kupovinu američkih ili nekih drugih zapadnih oklopnjaka guseničara.

U možda najboljoj situaciji sa programom ERIP je Severna Makedonija, koja je za zamenu 22 gusenična borbena vozila (11 BMP-2 i 11 MT-LB) dobila 25 miliona dolara.

Za zamenu nije dovoljno 25 miliona dolara, ali je moguće kroz donaciju polovnih američkih borbenih vozila pešadije Bredlija ili M113 napraviti najnapredniju dostupnu modernizaciju.

Zanimljivo je to što su ekonomski snažnije zemlje, kao što su Poljska, Češka i Mađarska, koje imaju rusku tehniku, izostavljene iz programa. Bilo zbog toga što ime nije potrebna finasijska podrška ili zato što već imaju ozbiljne ugovore sa evropskim proizvođačima naoružanja.

Portal navodi da je sve počelo kao posledica tenzija u odnosima Zapada i Rusije, koje su navele Vašington da pokrene program finansiranja kojim će istočne članice NATO početi da menjaju sovjetsko i rusko naoružanje opremom zapadnog porekla.

Zemlje nekadašnjeg istočnog bloka, ali i Grčka i Turska koje su već gotovo 70 godina u NATO, i dalje koriste značajne količine sovjetskog naoružanja pa često slike sa NATO vežbi koje se u današnje vreme održavaju po centralnoj i istočnoj Evropi podsećaju na manevre iz vremena Varšavskog pakta.

- Posle krize u Ukrajini, nastao je ozbiljan problem, pre svega kod nabavke rezervnih delova i remonta tehnike, jer se između novih NATO-a zemalja i ruskih kompanija isprečila politika. Zapad je uveo sankcije Rusiji, ali su iz restrikcija izuzeti ugovori nabavke rezervnih delova i remonta naoružanja, kako se ne bi ugrozila borbena gotovost NATO… Dugoročno gledano, prisustvo ruske tehnike u arsenalu Severnoatlantskog saveza više nije prihvatljivo - navodi se u tekstu.

(Telegraf.rs/Balkanska bezbednosna mreža)