Poslanici pitali o poplavama, liderima opozicije i zemljištu, pa počeli raspravu o ovom predlogu

Poslanici su danas na početku rada Skupštine Srbije postavljali pitanja o poplavama u Beogradu, o napadu na predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i članove te partije u Šapcu, o predsedniku Narodne stranke Vuku Jeremiću i o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta.

Poslanica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura povodom obilnih padavina i poplava tražila je da se u državnom budžetu za sledeću godinu izdvoji više sredstava za zaštitu od poplava.

Preporučujemo

Ona je pitala za izgradnju kišne kanalizacije i istakla da izgradnja samo fekalne kanalizacije ne može da reši problem u slučaju obilnih padavina.

Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe "Pokret za spas Srbije-Nova Srbija" ukazao je da se ne troše pare na izgradnju nacionalnog stadiona, što je stvar luksuza, "u trenutku kada je pola Beograda potpoljeno".

- Iluzorno je i neumesno trošiti budžetski novac na izgradnju stadiona - rekao je Vukadinović i dodao da utakmice prve lige gleda u proseku 3.000 ljudi, a nacionalne reprezentacije 10.000 ljudi, a da se najavljuje gradnja stadiona za 50.000 ili 60.000 gledalaca.

On je pitao je ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića da li je policija preduzela nešto u vezi sa incidentom u Šapcu kada su napadnuti i vređani aktiviste Stranke slobode i pravde.

- To nije prvi put da se baš u Šapcu dešavaju takve stvari, to je loše i opasno. Priča o tome kako to gnevni građani ne žele da trpe ne znam koga je ne samo demagoška, nego i štetna. Rasturanje i ometanje skupova političkih protivnika jeste neki od elemenata fašizma - ocenio je Vukadinović.

On se osvrnuo i na privođenje potpredsednika Narodne stranke Nikole Jovanovića navodeći da nema opravdanja da se na običan razgovor privode ljudi tako što se upada u njihove stanove i privode kao nekakvi kriminalci.

Poslanik Narodne seljačke stranke Marjan Rističevic pitao je da li je tačno da je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić od aprila 2008. do 2012. godine preko ambasade Srbije Vašingotnu ukupno platio 2,3 miliona dolara za lobističke usluge "raznim amričkim agencijama".

Rističević je naveo da je ugovor potpisao Mirko Stefanović, sekretar tadašnji ministrstva spoljnih poslova, koji je stric sadašnjeg potpredsednika Stranke slobode i pravde Borka Stefanovića.

On je potom pokazao naslovnu stranu "Ekspresa" iz 2010. godine i pitao da li je moguće da je Jeremić platio usluge za lobiranje protiv Srbije s obzirom "da mu se kosovski časopis na naslovnoj strani zahvaljuje".

- Hoću da znam zašto je potrošio novac srpskih državljana i da li to možda ima veze za korišćenjem novca za albansku stvar - rekao je Rističević.

On je uputio pitanje REM-u , RATEL-u i Komisiji za zaštitu konkurencija da li je tačno da je televizija "Top" promenila ime u "Nova S" i da nije registrovan kao domaći mediji.

On je kazao da u registru medija nema ni N1, ni Sport klubova te pita da li se te televizije i Nova S smatraju prekograničnom televizijom i da li ugrožavaju domaće medije.

-Ne smeta mi šta radi Olja Bećković, ni Ivan Ivanović, smeta mi samo to što nisu registrovani kao elektronski mediji - rekao je Rističević.

Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Petar Jojić tražio je informacije o državnom poljoprivrednom zemljištu i pitao koliko je Srbija imala poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu 2000. godine, a koliko ima danas ocenjujući da su tajkuni na nezakonit način došli do ogromne površine poljoprivrednog zemljišta.

On je pitao na koji način gradovi i opštine izdaju poljoprivredno zemljište u zakup i koliko je individualnih poljoprivrednih proizvođača uspelo da dobije to zemljište u zakup i kolika je površina u pitanju.

- Ovu mafiju sa državnim poljoprivrednim zemljištem treba što pre hapsiti treba izvršiti popis ko je koliko uzeo zemljišta i po kojoj pravnoj osnovi i smatram da treba da se vrši revizija jer je to od opšteg interesa za našeg poljoprivrednog proivođače - rekao je Jojić.

Kako je ocenio, mladi hoće da ostanu na selu, ali nemaju mogućnost da dodju u zakup džavnog poljoprivrednog zemljišta.

Foto: Tanjug/Tanja Valic

O FINANSIRANJU ISTRAŽIVAČA

Poslanici su posle postavljanja pitanja počeli raspravu o Predlogu zakona o nauci i istraživanju, koji je obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razboja Mladen Šarčević, rekavši da se njime reguliše finansiranje istraživača.

On je rekao da je resorno Ministarstvo uzelo u obzir brojne probleme i činjenicu da je većina istraživača u naučnoj zajednici nezadovoljna postojećim zakonskim okvirom i odlučilo da sprovede kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja.

- Imali smo sistem u kome niko do kraja nije bio zadovoljan, a najmanje država. To je bila neka vrsta kvazi institucionalnog ili kvazi projektnog modela. Prvi konkretan korak u toj reformi je već učinjen početkom decembra prošle godine kada je usvojen Zakon o fondu za nauku - rekao je Šarčević.

On je naveo da je prvi poziv za izvrsne projekte mladih istraživača već raspisan 21. juna 2019.godine preko Fonda za nauku i dodao da se do kraja godine mogu očekivati još dva poziva.

- Posebna vrsta grane Fonda za nauku biće projekti vezani za veštačku inteligenciju, robotiku, i mislim da Srbija ima pametne naučnike i šansu da ih zadrži - rekao je Šarčević.

Podsetio je da je ustanovljeno šest instituta od nacionalnog značaja, navodeći da Fond za inovacionu delatnost permanentno raspisuje pozive za saradnju nauke i privrede.

Kako je rekao, Fond za inovacionu delatnost je u poslednje dve godine podržao 141 projekat i 264 preduzeća i podeljeno je više od 320 inivacionih vaučera, što ukupno iznosi 18, 6 miliona evra.

- Povećan je kapacitet i broj programa naučno-tehnološkog parka u Beogradu. U njemu radi više od 72 tehnoloških kompanija sa preko 700 inženjera. Prihodovali su 46, 4 miliona evra za poslednje dve godine - rekao je Šarčević.

Ministar je ukazao da Srbija ulaže u infrastrukturu naučnih institucija, navodeći da je 23,9 miliona evra opredeljeno za Naučno- tehnološki park u Novom Sadu, a 30 miliona evra za Naučno-tehnološki park u Nišu…

Šarčević je precizirao da povećanje budžeta za nauku od 2015. do 2019. godine iznosi 35,8 odsto i približio se procentu od jedan odsto ukupnog budžeta Srbije.

Kao drugi ključni korak u reformi sistema, Šarčević je naveo izradu novog Zakona o nauci i istraživanjima koji je danas pred poslanicima.

- Zakonom se rešava institucionalno finansiranje istraživača, da ne zavise od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. To je već dugo zahtev naučne zajednice - rekao je Šarčević.

On je istakao da je sprovedena javna rasprava od 3. decembra 2018. do 3. januara 2019. godine u više gradova u Srbiji.

Šarčevcih je kazao da Zakon o nauci i istraživanjima zajedno sa Zakonom o Fondu za nauku stvara pravni osnov za prelazak sa isključivo projektnog finansiranja na dvojno finansiranje - institucionalno i projektno.

On kaže da će istraživači svakako morati da pokažu rezultate.

- Čeka nas izrada podzakonskih akata koji će definisati šta se očekuje kao rezultat za institucionalno finansiranje - istakao je Šarčević, navodeći da se od naučne zajednice očekuje da da doprinos društvu.

(Telegraf.rs/Tanjug/Beta)