Tramp seče kosovski čvor: Kakva sudbina čeka dijalog Beograda i Prištine?

Sastanak u Parizu, u organizaciji vodećeg dvojca EU Angele Merkel i Emanuela Makrona, na kome je trebalo da dođe do susreta delegacije Beograda i Prištine je otkazan prošle nedelje. Već duže vreme je jasno da inicijativa EU u vezi sa normalizacijom odnosa dve strane, oličena u briselskom dijalogu, u ćorsokaku. Zato se sa velikim očekivanjem očekuje septembar, jer prema najavama sa najvišeg mesta tada su moguće nove inicijative. Da li će upravljačku palicu u razgovorima preuzeti SAD, odnosno da li će američki predsednik Donald Tramp preseći kosovski čvor?

Još 10. juna je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je vrlo moguće ili gotovo verovatno da sastanka u Parizu ne bude. Te njegove reči su potvrđene u petak, kada je i zvanično sastanak, iniciran od strane nemačke kancelarke i francuskog predsednika, i zvanično otkazan.

Preporučujemo

Vučić - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Istog tog 10. juna, Vučić je rekao i da pretpostavlja da će s početka septembra biti novih inicijativa u vezi razgovora Beograda i Prištine.

U međuvremenu, pojavio se u javnosti i stav američkog profesora Edvarda Džozefa da bi i SAD trebalo da se uključe u proces rešavanja pitanja KiM.

Takođe, treba podsetiti i na šatl diplomatiju Trampovih ljudi zaduženih za ovaj deo sveta, odnosno razgovore predstavnike Stejt departmenta sa Vučićem i Hašimom Tačijem. Prvo se Filip Riker video sa njima odvojeno u Bratislavi, da bi posle par dana "specijalac" Metju Palmer obišao Beograd i Prištinu.

Vučić i Palmer - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

S tim u vezi, postavlja se pitanje otvoreno pitanje, da li će Tramp preuzeti upravljačku palicu i preseći kosovski čvor, te upisati poen u kampanji za novi mandat rešavajući jednu međunarodnu krizu, kada već bivša briselska administracija nije uspela u tome?

Vučić je, u Minsku, rekao i da nije srećan što je Pariz odložen, za razliku od Ramuša Hradinaja, koji je, primećuje, očigledno želeo da na svaki način stavi do znanja Amerikancima da je on taj koji želi da SAD odlučuje o svemu, a ne Francuzi i Nemci.

- Srbija ima pravo na kovertirani potez - naglasio je Vučić.

Kako je rekao, Albanci se nadaju čudima, a njih u politici nema.

- Na Srbiji ostaje da se traži kompromisno rešenje, a što se tiče priznanja Kosova - čak i da dovedu svih 350 miliona Amerikanaca, to ne može da se reši na taj način - poručio je Vučić.

Smatra da i Amerikanci to znaju, te da i oni žele razgovor.

- Nadam se da ćemo u međuvremeno da izbegavamo tenzije - podvukao je Vučić.

 

 

 

View this post on Instagram

"Korisni razgovori sa predstavnicima SAD. Važno je da razumemo ono što Amerikanci žele, ali i da oni razumeju šta Srbija želi. Sve izraženija je njihova briga za odnose Beograda i Prištine, Amerika shvata zašto su nas takse tako pogodile" - predsednik Vučić sa Filipom Rikerom, pomoćnikom državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, tokom #GLOBSEC2019 u Bratislavi.A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on Jun 7, 2019 at 8:14am PDT

Da je Amerika spremna da pomogne ističe i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat. On kaže da američka vlada neće voditi proces između Beograda i Prištine, da je to posao za Evropsku uniju (EU), "ali ćemo biti tamo da pomognemo koliko možemo".

On je poručio da je ovo dobro vreme za pregovore, kako bi se došlo do kopromisa i normalizacije odnosa dve strane.

- Ali, kakva će biti normalizacija i kakav će biti sporazum, mi još ne znamo - napomenuo je Skat, ističući da SAD podržavaju EU u ovom procesu.

Prema njegovim rečima, "bilo koje trajno rešenje trebalo bi da dođe od strane pregovarača, odnosno iz Beograda i Prištine".

- Ne može međunarodna zajednica reći jedno ili drugo i da svi to primene, nego mora biti od vas i Kosova. Mora biti nešto što je trajno, što se može sprovesti, a ne neka nesprovodiva ideja - objasnio je ambasador SAD.

Rešenje mora dati stabilnost regionu, a ne da region učini nestabilnim, predočio je Skat i rekao da SAD nemaju "crvenu liniju", niti kažu da će "prihvatiti bilo šta što dolazi od Beograda i Prištine".

Uključivanje samo SAD u dijalog Beograda i Prištine koji vodi Evropska unija za šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića nije realno.

- Za sada nema najave bilo kakve promene formata i nije predvidjeno uključivanje drugih zemalja u dijalog". Teško da mogu samo SAD da se uključe, a ne i još neko, to nije realno - naveo je Dačić.

Prema njegovim rečima, ako se bude došlo do dogovora između Beograda i Prištine, to će morati da bude verifikovano u UN, gde će se pitati i Kina i SAD i Rusija.

Dačić - Foto: Dragan Kujunžić

- SAD bi mogle da odigraju pozitivnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, ali samo ukoliko rade zajedno sa EU - smatra profesor političkih nauka na londonskom Univerzitetu Sent Meri, Džejms Ker-Lindzi.

- Ukoliko Evropa i SAD rade zajedno - da, SAD može igrati konstruktivnu ulogu. Ukoliko pak SAD igra svoju igru mislim da ćemo videti da učesnici procesa igraju svoje igre sa SAD, kao što sada igraju sa EU - rekao je Ker-Lindzi za RSE.

Prema njegovim rečima, pozicija Evropske komisije verovatno je bliža opciji SAD, ali je Nemačka najuticajnija u Evropskoj komisiji.

- SAD apsolutno mogu da postanu vitalan faktor, ali trenutno imamo haos. Zapravo SAD su postale deo problema, jer imamo težnju da se zaobiđe EU, i da se ključna uloga preda SAD. Ali znamo da je Evropska unija nosilac najznačajnije uloge u svemu ovome - mišljenja je Ker-Lindzi.

On smatra da postoje razlike između načina na koji su Evropska komisija i Berlin hteli da vode proces dijaloga, da je očigledno da je pred kraj mandata Komisije Berlin želeo da preuzme vođstvo i da je pogrešio u načinu na koji je to izvedeno.

- Mislim da tu postoji sledeći problem: kredibilitet Francuske na Zapadnom Balkanu je u ovom trenutku mali, jer Francuska predvodi blok zemalja koji se protive proširenju EU - naveo je Ker-Lindzi.

Ker-Lindzi - Printskrin: Youtube/IIEA1

Prema njegovim rečima, Francuska i Nemačka, svaka za sebe, misle da će moći da zaobiđu EK koja je bila odgovorna za vođenje pregovora, makar kada je u pitanju normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.

- Kako sada da ih vode Francuska i Nemačka kada se jedna od njih trudi da zatvori opcije za Zapadni Balkan i da blokira članstvo. Naravno da to nije dobra kombinacija i da ona doprinosi da SAD stekne veći autoritet u pregovorima - konstatovao je Ker-Lindzi.

Kako navodi, Priština i Beograd bi iz više razloga mogli da preferiraju uključivanje SAD u pregovore, pre nego Nemačke.

- Problem je, naravno, i u tome što će nova Evropska komisija biti formirana na jesen, i pitanje je da li će taj sastav Komisije biti u stanju da ponovo ubedi aktere u bitnost svoje uloge - dodao je on.

Posle otkazivanja sastanka u Parizu, planiranog za početak jula, Ker-Lindzi kaže da ne vidi da postoji plan za izlazak iz krize dijaloga Beograda i Prištine.

VIDEO Vučić: Za Srbiju nemoguće da svi koji žele glavnu ulogu budu oni koji su priznali nezavisnost Kosova

(Telegraf.rs)