Analitičari ocenili: Evropska unija je najuticajniji igrač na Zapadnom Balkanu

Najuticajniji igrač na Zapadnom Balkanu je Evropska unija, koja ima značajnu ekonomsku ulogu, ali pored toga, na Zapadnom Balkanu su bitna dugoročna politička obećanja, ocenio je danas Florijan Biber, profesor Centra za studije Jugoistočne Evrope i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG).

On je, u emisiji "Pravi ugao" na Radio-televiziji Vojvodine, prenosi Blic, naveo da su svi ostali igrači slabiji - SAD nisu zainteresovane, Rusija, kako kaže, nema mnogo toga da ponudi, dok Kina, prema njegovom mišljenju, ima ekonomski interes, ali nema političku strategiju za Zapadni Balkan.

Preporučujemo

Florijan Biber - Printskrin: Youtube/Bayerischer Rundfunk

Profesor Peloponeskog univerziteta i član BiEPAG-a Nikolaos Cikafis je naveo da se u Srbiji misli da je Rusija najveći donator, ali se, kako je rekao, slabo pominje u statistikama. On dodaje da EU predstavlja 70 odsto investicija u regionu, ali kaže, to ljudi sa Balkana zanemaruju.

Uprkos tome, Cifakis je naveo da je Zapadni Balkan od vitalnog interesa za Rusiju, jer na tom prostoru kontroliše veoma značajnu infrastrukturu vezanu za gas, ali generalno, samtra on, nije puno investirala u region. Kao primer ograničenosti ruskog uticaja naveo je nemogućnost Rusije da spreči pristupanje Crne Gore i Severne Makedonije NATO.

U pogledu proširenja EU, Biber je naveo da je predsednik Francuske Makron jasan da želi reformu EU pre proširenja, ali da nije naveo da ne želi proširenje EU.

- Makron želi da se prvo izgradi struktura u okviru EU, jer su to dva paralelna procesa - kaže Biber.

Cifakis navodi da ne bi potcenio prigovore Francuske upućene EU, jer se Francuska, prema njegovom mišljenju, više bavi institucijama EU, nego sama Unija.

Nikolaos Cifakis - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Biber kaže da EU nikad ne govori jedinstvenim jezikom, tako da se ne može reći da se neće proširiti, jer dobar deo aktera - parlamenata, vlada i stranaka želi proširenje.

- Građani Evrope ne žele proširenje, jer su skeptični, ali moramo ih uveriti da će proširenje biti dobro rešenje. S druge strrane, vlade Zapadnog Balkana nisu napravile dovoljno napretka da ubede svoja građane da dovoljno žele da pristupe EU i onda postavlja se pitanje da li one zaista žele da pristupe EU - smatra je Biber.

Povodom dijaloga Beograda i Prištine, Cifakis je istakao značaj aprilskog sastanka u Berlinu, gde su učestvovali Makron i Merkel, kao i Federika Mogerini i Johanes Han, koji su, kako je ocenio, izašli van svojih nadležnosti i pokušali da pronađu rešenje, odnosno ušli su u domen spoljne politike, gde države vode glavnu reč.

- Institucije EU su davale utisak da bi mogle da pristanu na dogovor za korekciju granica između Srbije i Kosova, iako je to van njihove nadležnosti - kazao je Cifakis.

Biber je ocenio da dijalog između Beograda i Prištine nije uspeo i da će se nastaviti kada bude formirana nova Evropska komisija. Po njegovom mišljenju, u proces treba uključiti i druge članice EU, kao i Kinu, Rusiju, SAD.

On je izneo ocenu da i druge države treba da priznaju samoproklamovanu nezavisnost Kosova, kako bi moglo da postane članica EU i Ujedinjenih nacija.

Cifakis je istakao da Srbiji niko spolja ne može da diktira da li treba ili ne treba da prizna Kosovo, kao i da političari treba da služe interesima naroda i zajednice Srba na u Pokrajini.

On je naveo da je, kako je rekao, "iza nas stanovište da je Kosovo deo Srbije i dodao da je potrebno govoriti o pravima i ljudima, a ne o zemljama i granicama", odnosno, kaže on, "treba razgovarati o tome da li Srbija treba da uđe u EU, da li Srbija želi da napreduje u okviru EU i da li Srbija želi stabilnost u EU".

(Telegraf.rs/Tanjug)