Kakva sudbina čeka dijalog Beograda i Prištine: Na jesen uskaču Amerikanci ili će EU pokazati zube?

Smatram da je vrlo moguće ili gotovo verovatno da sastanka u Parizu ne bude, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sastanku Evropskog konventa u Skupštini Srbije. Istom prilikom je rekao i da pretpostavlja da će s početka septembra biti novih inicijativa. Kako je briselski dijalog otišao u ćorsokak, evidentan je napor nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona da se stvari pomere sa mrtve tačke. S druge strane, ni SAD ne sede skrštenih ruku. Ko će zapravo biti pokretač pomenutih novih inicijativa?

Dan posle izjave Vučića i šef srpske diplomatije Ivica Dačić je rekao da sastanak u Parizu, na kome bi trebalo da se sretnu delegacije Beograda i Prištine na inicijativu Merkel i Makrona, formalno nije još sazvan, te da će biti sazvan ako ima neke nade da će doći do nekog pozitivnog ishoda.

Preporučujemo

Uslov Beograda je jasan, prvo ukidanje taksi na robu iz centralne Srbije, pa nastavak dijaloga.

- S treće strane, SAD daju šansu, pa kažu "hajde neka probaju, pa ćemo da vidimo". Ako ništa ne uspeju, onda ćemo od jeseni da idemo da oni imaju neku svoju inicijativu - rekao je Dačić, i napomenuo da se to sve poklapa sa izborom novih organa u Evropskoj uniji.

Dačić - Foto: Dragan Kujunžić

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić očekuje da do razgovora u Parizu ipak dođe i da će se tamo dogovoriti nastavak dijaloga.

- A, na jesen nas čeka nova Evropska komisija, a onda će ona da odredi novog pregovorača i to može da se tumači kao nova inicijativa - kaže Janjić za Telegraf.rs i dodaje:

- Novi pregovorač će uneti nešto novo, da bi taj dijalog kako tako oživeo.

On smatra da postoji koordinacija između EU i SAD u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i budućim pravno-obavezujućim sporazumom.

- S tim što SAD imaju jednostavnije stavove, što se tiče sadržaja sporazuma. Vašington je tolerantniji nego Brisel. SAD ne traži da se ispune sve norme, Amerikanci traže da se potpiše nešto što je dogovoreno. Ne mora to da bude ni puno priznanje, ni određivanje granica, dok EU traži određivanje granica - da vidi koga prima u članstvo sutradan - napomenuo je Janjić.

Janjić - Foto: Tanjug/Zoran Zestic

Kaže da postoje tu male razlike, koje će tokom pregovora da se otklone, ali da suštinske razlike između SAD i EU nema.

- Ali nema zajedničkog glasa. Administracija želi da nametne svog pregovarača. Ne nekog iz SAD, već nekog ko je iz EU blizak Vašingtonu - napomenuo je Janjić.

Stvar se zavrtela i teško je sada izaći iz ovog procesa, napominje za naš portal Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

- Pokrenut je jedan proces koji traje i velike sile su zainteresovane za ovu temu - Kosova i Metohije. To vidimo i po njihovim aktivnostima, odnosno pre svega po brojnim posetima i Beogradu i Prištinu - rekao nam je on.

Kako kaže, kada su velike sile zainteresovane, onda treba računati da one teže da se tu stvari i razreše.

- Mi smo svedoci svega toga, kako se ponašaju i kakve poruke šalju - ističe Milivojević.

Zoran Milivojević - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

U prilog njegovim rečima, ide i poseta zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmera Beogradu i Prištini, kao i odvojeni razgovori Filipa Rikera sa Vučićem i Hašimom Tačijem u Bratislavi.

- EU se pokazala nesposobnom da to reši, sasvim je sigurno da SAD to koristi. Sigurno da Amerika neće propustiti priliku, u jednom važnom pitanje se pojavi kao arbitar, kao neko ko je u stanju da rešava sporove, ali i na način da to upiše kao jedan svoj spoljnopolitički uspeh, s obzirom na to da je tamo počela predizborna kampanja - kaže Milivojević i objašnjava:

- Za Ameriku će ovo pitanje biti značajno u onoj meri, u kojoj administraciji proceni da može profitirati u rešavanju ovog pitanja i da to može da uknjiži kao pozitivan poen u borbi za novi mandat.

Kada je reč o evropskim državama, potpuno je jasno da EU ima tri interesa: da proba da se legitimiše kao bitan faktor posle fijaska sa Federikom Mogerini i Briselskim sporazumom koji nije realizovan, druga je da EU želi da se preporuči i ojača svoju međiunarodnu poziciju i da se na globalnom planu pojavi kao neko ko može da rešava različita pitanja. Treća stvar je da je ovo neuralgična tačka sa samu Evropu. Sasvim je jasno da od ovog zavisi stabilnosti i bezbednost u Evropi. Svaka eskalacija ne bi bila ograničenog karaktera i proizvelo bi posledice za ceo region.

Samit u Berlinu - Foto: PRINTSCREEN TANJUG VIDEO

Kako je rekao, sve su to razlozi zašto Evropa hoće problem Kosova da rešava na jedan aktivan način, ali i zbog svog odnosa sa Amerikom. To je pokušaj Evrope da se pokaže kao samostalan subjekt, koji može da se bavi ozbiljnim poslovima, pogotovo ako se tiču nje same, kaže Milivojević.

Takođe, tu je interes EU da spreče "maligni uticaj" Rusije i Kine

- Da preduprede ono što druga strana hoće da nametne i učini na štetu evropskih interesa. Sama ta bitka za očuvanje tog uticaja, govori u prilog teze da su velike sile uključene i da imaju interes da se ovo pitanje reši. To nas stavlja u delikatnu situaciju, te da Srbija mora pažljivo da odmerava svoje korake. Veliki neće odustati, jer su duboko ušli u ovu priču - zaključio je Milivojević.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)