Godina velikih promena u ambasadama u Beogradu: Svetske sile menjaju svoje diplomate
Reč je o Kini, Rusiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama
Osim što se živa diplomatska aktivnost ovih dana odigrava u Beogradu zbog najvažnijeg državnog pitanja, odnosno Kosova i Metohije, veoma važne stvari se dešavaju i u ambasadama smeštenim u glavnom gradu Srbije. Naime, tokom ove godine četiri velike svetske sile promeniće svoje najviše diplomatske predstavnike u našoj zemlji. Reč je o Kini, Rusiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
KINA
Kina, koja je sve prisutnija u ovom delu sveta, pre svega kroz inicijativu "Pojas i put", prva je izvršila zamenu svog ambasadora u Srbiji. Naime, krajem januara svoj akreditivno pismo predsedniku Republike Aleksandru Vučiću predala je Čen Bo.
Ona je nasledila Li Mančanga, koji je ostavio dubok trag u odnosima dve države. Čen Bo je u Beograd stigla iz Sarajeva.
U periodu od 1992-1996. radila je u Direkciji za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju Ministarstva inostranih poslova.
Nakon toga, od 1996. do 1999. godine bila je ataše, treća sekretarka u Ambasadi Kine u SR Jugoslaviji. Od 1999. do 2004. ponovo je bila raspoređena u Direkciju za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju Ministarstva inostranih poslova.
Od 2004. do 2006. bila je šefica odeljenja u Direkciji za Evropu Ministarstva inostranih poslova.
U periodu od 2006. do 2008. bila je savetnica u ambasadi Kine u Srbiji. Od 2008. godine do 2014. bila je savetnica, zamenica šefa Direkcije za Evropu a 2014. bila je i zamenica gradonačelnika grada Tangshana u provinciji Hebei.
Čen Bo je često prisutna na različitim gradilištima na kojima rade kineske firme, a koje obilazi najviši srpski zvaničnici, u prvom redu predsednik Vučić.
Ona je i prilikom prvog razgovora sa Vučićem prenela pozdrave koje je predsednik Si Đinping uputio, kako je rekla, svom prijatelju, predsedniku Vučiću.
RUSIJA
U Beogradu je sinoć prigodno obeležen Dan Rusije, što je ujedno bio i oproštajni prijem, koji je priredio Aleksandar Čepurin, odlazeći ambasador ove zemlje u Srbiji. Na njegovo mesto predsednik Rusije Vladimir Putin imenovao je Aleksandra Bocana-Harčenka za novog ambasadora u Srbiji.
Ime ovog predstavnika Rusije poznato je na međunarodnoj političkoj sceni, pogotovo kad je reč o naporima da se reši budući status južne srpske pokrajine, jer je taj diplomata od početka svoje karijere uključen u diplomatske procese koji su pratili raspad bivše Jugoslavije.
Bocan Harčenko je jedan od najboljih stručnjaka Rusije za region Balkana, a njegovi saradnici ga opisuju kao vrhunskog profesionalca, blagog, staloženog, ali odlučnog, sa velikom radnom energijom.
Reč je o karijernom diplomati, koji je ranije bio na dužnosti specijalnog predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova za Balkan i učestvovao je u radu Saveta za implementaciju mira koji je pratio ispunjavanje Dejtonskog sporazuma.
Bio je i šef Odseka za zemlje bivše Jugoslavije, a potom i zamenik direktora u odeljenjima za Evropu.
Bocan Harčenko je bio dugogodišnji predstavnik Rusije u Kontakt grupi i, uz diplomate SAD i EU, predstavnik u posredničkoj trojci za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije.
Takođe, bio je član ruske delegacije na Dejtonskim mirovnim pregovorima i mirovnoj konferenciji o BiH u Parizu, a učestvovao je i na brojnim međunarodnim forumima u okviru Kontakt grupe i OEBS.
VELIKA BRITANIJA
Još sredinom januara Forin ofis je imenovao Šan Meklaud za novu ambasadorku Velike Britanije u Srbiji.
Proud and delighted to have been appointed the next UK Ambassador to the Republic of Serbia, I look forward to following in the footsteps of @DenisKeefe and taking up my new post next summer. Radujem se ovom novom profesionalnom izazovu! 🇬🇧🇷🇸📝https://t.co/pc21EAsFOb… pic.twitter.com/BL20F3jUHN— Sian MacLeod (@SianCMacLeod) January 14, 2019
Ona će dužnost ambasadorke preuzeti na leto od sadašnjeg ambasadora Denisa Kifa.
Meklaud u Srbiju dolazi s dužnosti ambasadorke i šefice delegacije Velike Britanije u Organizaciji za Evropsku bezbednost i saradnju u Beču, koju obavlja od 2015. godine. Prethodno je, 2014. i 2015. godine bila kodirektor u Direktoratu za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
Meklaud (56) bila je od 2009. do 2014. godine ambasadorka Velike Bitanije u Pragu. Pre toga je, od 2004. do 2007. godine radila u britanskoj ambasadi u Moskvi, i to u početku kao šef političke sekcije, a zatim i kao ministar savetnik i zamenik ambasadora.
U Forin ofisu bila je na čelu više odeljenja, između ostalih i odeljenja za Rusiju i odeljenja za biološko i hemijsko naoružanje, kontrolu naoružanja, razoružanje i proliferaciju i kadrovskog odeljenja, navodi se u saopštenju.
Do dolaska u Forin ofis, 1986. godine, radila je kao programski rukovodilac u Britanskom savetu.
Kif dužnost ambasadora u Srbiji obavlja od juna 2014. godine.
SAD
Aktuelnom ambasadoru Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajlu Skatu mandat ističe na leto, ali iz Stejt departmenta još uvek nisu najavili ko će ga naslediti. Međutim, upućeni kažu da nije isključeno da Skatu bude i produžen mandat.
Skat je u Srbiju došao 2016. godine. Pre toga je od 2014. godine viši saradnik Stejt departmenta u Nemačkom Maršalovom fondu.
Prethodno je bio generalni konzul SAD u Milanu od 2011. do 2014. godine i direktor Kancelarije za odnose sa Rusijom od 2009. do 2011. godine.
Takođe je bio zamenik šefa misije SAD pri OEBS-u od 2005. do 2009. i savetnik pri misiji SAD u EU u Briselu od 2003. do 2005. godine.
Radio je i pri ambasadama SAD u Budimpešti, Zagrebu, Moskvi i Tel Avivu.
Govori nekoliko evropskih jezika, među kojima ruski, hrvatski, srpski, italijanski, nemački, mađarski.
Skat je u intervjuu za Telegraf.rs aprila prošle godine prvi preneo stav SAD da je cilj Vašingtona direktan dogovor Beograda i Prištine bez koga nema održivog rešenja.
Očigledno da je istekli mandati i da je u pitanju redovna promena, kaže za Telegraf.rs, Zoran Milivojević, komentarišući promene u ambasadama u Beogradu.
- Druga bitna stvar su okolnosti u vezi sa aktuelnom situacijom i da je ovaj prostor postao posebno interesantan svetskim silama. Te promene se onda sprovode na način da budu efikasne i u skladu sa interesima tih velikih sila - kaže Milivojević.
Treća stvar je posebno važna, kako kaže on, izbor ličnosti.
- Kada je recimo, u pitanju Rusija, izbor ličnosti pokazuje da je ta država jako zainteresovana za situaciju na ovom prostoru i da na taj način daje do znanja da želi da ima aktivniju ulogu u ovim kretanjima i da hoće da ih prati na način koji podrazumeva i njen poseban interes - napomenuo je Milivojević.
VIDEO: Dačić: Glupi ste koliko ste teški
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Video: Jake policijske snage obezbeđuju Univerzitet Hauard
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boža zemunac
Skote voleo bi da ti vidim leđa.
Podelite komentar
Гоги
Кина и Русија су добродошли! а амери и британци могу и да оду.
Podelite komentar
Sara
Skot (Skat) treba da ostane u Srbiji. Znam da nismo baš zadovoljni svime što kaže, ali on ipak iznosi stavove države koju predstavlja, a ne svoje lično mišljenje. Srpski jezik govori skoro kao maternji govornik, a s'obzirom da su nam jezik i gramatika među najtežima na svetu, činjenica je da mu se jezik mnogo dopao.
Podelite komentar