Radićemo više kako bi sledeći Izveštaj EK bio bolji: Gojković na sednice Nacionalnog konventa o EU (FOTO)

Predsednica Skupštine Maja Gojković izrazila je danas spremnost da sve poslanike podstakne da u saradnji s Nacionalnim konventom o EU više rade kako bi sledeći izveštaj Evoropske komisije bio znatno bolji što se tiče rada parlamenta, navodeći da Srbija želi da uđe u Evropsku uniju i da korača evropskim putem.

Gojković je na otvaranju sedme Plenarne sednice Nacionalnog konventa o EU navela da Izveštaj EK o napretku sadrži određene političke ocene, pogotovu kada je u pitanju rad parlamenta Srbije, ali je dodala da u njemu ima i napomena na kojima se mora raditi kako bi se unapredili određeni segmenti procedura i rada Narodne skupštine koje bi unapredile njen rad.

Preporučujemo

Predsednica Skupštine je istakla da u saradnji s Vladom Srbije želi da sprovede mere koje se tiču rada parlamenta, a kao prvu navela je hitni postupak prilikom predlaganja zakona.

Prema njenim rečima, određeni zakoni zaista ne ispunjavaju uslove hitnosti postupka u skladu sa odredbama Poslovnika, kao i da za 16 akata u ovoj godini Narodna skupština nije prihvatila da ih razmatra po hitnom postupku.

- Uspeli smo da smanjimo procenat zakona donetih na ovakav (hitan) način - kazala je Gojkovićeva i podsetila da je upotreba hitnih zakonodavnih procedura smanjena sa 66 odsto u 2016. godini na oko 44 odsto koliko je u poslednjem izveštaju.

Gojković na Nacionalnom konventu - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Ocenila je da je to još uvek visok procenat, zbog čega će, kako kaže, ubuduće razmatranja zakona sa oznakom hitnosti postupka biti moguće samo izuzetno, kako Poslovnik propisuje, i pre svega kada je reč o ratifikaciji važnih međunarodnih sporazuma i predloga neophodnih akata, kao što su na primer poplave, pa je potrebno reagovati hitno.

- Parlament tako više neće uzimati u obzir na razmatranje zakone po hitnom postupku kada za to uslovi nisu očigledni, već će ih svaki put vraćati Vladi da uspostavi redovan postupak - kazala je Gojkovićeva i istakla da će na tome insistirati.

Kada je reč o radu nezavisnih tela, za koje je stavljena primedba u izveštaju EK, Gojkovićeva je najavila da će se ovog meseca raspravljati u plenumu Skupštine Srbije o izveštajima nezavisnih regulatornih tela za 2018. godinu, s predlozima zaključaka i preporuka.

Istakla je da se s praksom ulaganja većeg broja amandmana od strane poslanika vladajuće koalicije, koji nisu neposredno značajni za predloge zakona, prestalo još u januaru ove godine i primetila da to nije konstantovano u ovom izveštaju, iako smatra da je bilo prostora s obzirom da se odnosi na period od marta 2018. do februara 2019. godine.

Nacionalni konvent o EU - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Najavila je da će predlog budžeta za 2020. godinu, što je ocenila kao najvažniji zakon u godini, biti razmotren samostalno, bez spajanja s drugim tačkama dnevnog reda, osim dva akta koji moraju da budu zajedno s budžetom, a predložiće i da rasprava o tom dokumentu umesto pet sati traje duplo diže za poslaničke grupe, što će biti prvi put nakon 12 godina.

- Kako bi stvorili mogućnosti da se najkvalitetnija rešenja ugrade u zakone koje donosimo i koji utiču na život naših građana snažno ću insistirati da odbori u Skupštini Srbije, u skladu s Poslovnikom, uspostave redovnu praksu održavanja javnih slušanja, posebno kada je reč o sistemskim zakonima - navela je predsednica parlamenta.

Naglasila je da Izveštaj EK ima delove na koje je važno da se obrati pažnja i dodala da su u njemu primećene i pozitivne stvari i napredak, kao što je održavanje sednica na kojima poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade učestalije, potom da je parlament nastavio da održava debate o pregovaračkim pozicijama Srbije za poglavlja o pridruživanju EU, kao i razmene mišljenja s Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji.

Primetila je da kada se govori o nadzornoj funkciji parlamenta nad izvršnom vlašću, u Izveštaju je potpuno zanemaren rad odbora.

Gojkovićeva rekla da je to njena najveća zamerka na izveštaj i podsetila da svi odbori imaju redovnu praksu da pozivaju ministre koji dolaze na odbore i brane svoje izveštaje.

- Kao predsednica parlamenta više puta sam pozivala predstavnike manjeg dela opozicije koji bojkotuje deo rada Parlamenta, pre svega rad u plenumu, jer oni učestvuju u radu odbora, i u parlamentarnim delegacijama, da dođu i da razgovaramo u Parlamentu o unapređenju rada - navela je Gojković, primećujući da se u Izveštaju konstatuje njen poziv na Kolegijum.

- Očekujem da se poslaničke grupe pisanim putem izjasne o svojim predlozima poboljšavanja rada Parlamenta i spremna sam da razgovramo o tome. Sa tom praksom nastaviću i dalje - rekla je predsednica skupštine i dodala da su se jedna poslanička grupa, kao i neki samostalni poslanici koji su do sada bojkotovali rad u plenumu, vratili na zasedanja.

Podsetila je da su u proteklom periodu redovnog zasedanja Narodne skupštine na dnevnom redu bile teme i predlozi zakona koje je inicirala opozicija ili građani, poput zakonskih rešenja u javnosti poznatih kao "Tijanin zakon", "Zakon o švajcarcima", kao i nedavno održana posebna sednica o Kosovu i Metohiji.

Gojković - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

FABRICI: PREMA IZVEŠTAJU EK SRBIJA NIJE NAZADOVALA

- Srbija nije nazadovala, u pojedinim oblastima je imala ograničen napredak, dok je u tri oblasti bila bez napretka -  izjavio je danas šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, govoreći o izveštaju Evropske komisije u Srbiji.

On je danas, na sedmoj Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, istakao da Srbija nije napredovala na poljima slobode medija, konkurencije i javnih nabavki, ali da je uprkos tome otvorila četiri poglavlja u prethodnih 12 meseci.

Fabrici je istakao da će Srbija morati dodatno na radi na razvitku demokratskog društva, podeli vlasti, na nezavisnom, odgovornom i efikasnom pravosuđu i dodao da su mediji ključna komponenta demokratske države.

- Ako razmatramo podelu vlasti, izveštaj šalje nekoliko poruka kako da Skupština radi volje, da pravosuđe postavne nezavisno i kako da učinimo medijski sistem slobodan - rekao je Fabrici.

Fabrici - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Po pitanju bezbednosti, Srbija beleži napredak zahvaljujući svojim regionalnim aktivnostima.

Odnosima sa Prištinom u izveštaju odvojena je jedna strana, kaže Fabrici, ističući da zna koliko je ta tema važna.

- Srbija je angažovana, ali je zaustavljena i osujećena jednostranim odlukama Prištine. Srbija se trudi da stvori odgovarajuće okruženje da dođe do dogovora - rekao je Fabrici.

Smatra da, kako kaže, vlada po pravilu snosi najveću odgovornost i dodaje da bi svi trebalo da udruže snage kako bi se dalje sproveo proces promena.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović izjavila je da bi pažnja javnosti na izveštaj EK trebalo da traje duže nego vest da je taj izveštaj objavljen.

- Mi smo sigurni, čitajući ovaj izveštaj, da 90 odsto onoga što mi preporučujemo kao građani ove zemlje i kao civilno društvo, kaže i Evropska unija - izjavila je Dragojlović.

Dragojlović - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Prema njenim rečima, od 2000. godine do danas nema političara koji nije izgovorio da evropske reforme sprovodi zbog građana, a ne zbog EU.

- Sada mi kao predstavnici jednog dela građana, kao civilno društvo, kažemo uradite to zbog nas. Sve to što pišeu izveštaju EK i mi mislimo da treba - rekla je Dragojlović.

"OVOGODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE NIJE LOŠIJI OD PRETHODNOG"

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da ovogodišnji izveštaj Evropske komisije nije gori od prethodnog i pojasnila da se u izveštaju meri šta je u prethodnih godinu dana, odnosno od poslednjeg izveštaja urađeno, te da je u ovogodišnjem zabaležen napredak u većini oblasti, da postoje oblasti u kojima napredak nije zabeležen, ali da nije zabeleženo ni nazadovanje.

- Ni logički ovogodišnji izveštaj ne može da bude lošiji od prethodnog. Ako neko misli da će sve preporuke u jednom izveštajnom periodu biti implementirane, onda naš proces ide mnogo sporo, jer ne otvaramo poglavlja u kojem bi se pratio taj napredak. Izveštajni period je relevantan, meri šta se u prethodnih godinu dana uradilo, a u ovom izveštaju se notira da je u odnosu na prošlogodišnji u većini oblasti postignut napredak, a postoje i oblasti u kojima nije evidentiran napredak, ali nije evidentiran ni nazadak - kazala je Joksimović na otvaranju sedme plenarne sednice Nacionalnog konventa o EU.

Kako kaže, izveštaj može da sadrži kritičke osvrte na određene delove obaveza koje je Srbija preuzela, i to u smislu tempa, nepostojanja dovoljno vidljivih rezultata, ali ukupno reći da je izveštaj negativan ili lošiji, to ne stoji.

- Ono što je bitno jeste da smo mi nakon dobijanja izveštaja, nakon sastanaka, predočili naše mišljenje gde mislimo da nije do kraja evidentirano ono što smo uradili, gde mislimo da je bilo političkih ocena. Odmah se konotacija ubacuje da se mi svađamo sa nekim i činimo nažao evropskom putu, ali naprotiv mi činimo jako dobro kredibilitetu Srbije kao ozbiljnog kandidata za članstvo - kaže Joksimović.

Jadranka Joksimović - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Kako je navela to je zato što je proces EI susret dve političke volje, EU i zemalja članica sa jedne i sa druge strane zemlje kandidata, koja je dobrovoljno ušla u taj proces i prihvatila da bude nadgledana, ocenjivana, instruina u smislu davanja instrukcija šta treba uraditi bolje i brže.

To ne znači, dodaje Joksimović da ta druga strana, odnosno zemlja kandidat ne sme da kaže kako nešto vidi, jer ona je partner u procesu, a suština EU je konsezus.

- Čak i kada ima razlike u mišljenju, suština EI je da se dođe do dogovorne platforme, koja može da uvaži i razmimoliaženje u mišljenju, ali neće blokirati zajednički rad i partnerski odnos koji je temelj EU - ističe Joksimović i dodaje da smatra da se Srbija tu pokazala kao maksimalno odgovoran i ozbiljan kandidat.

Istakla je da je osnovna poruka iz izveštaja da napretka ima, da bi trebalo da se ide brže u nekim oblastima, što će, dodaje Srbija na pravi način uvažiti.

- Sa najozbiljnijom posvećenošću smo primili sve preporuke iz ovog izveštaja - kaže Joksimović i dodaje: - Sve preporuke koje smatramo da su opravdane nastojaćemo da implementiramo, ali uvek ćemo davati i komentare za ono što mislimo da nije dovoljno primećeno ili dobro impretirano.

Navodeći da svi govore i iz EU, i civilni sektor i vlade da su reforme najvažnije zbog građana i da je to moto evrointegracija, Joksimović kaže da se delimično slaže sa tim, jer se reforme mogu sprovoditi i bez EU integracija.

Kako navodi, reforme bi u tom slučaju bile možda sporije i teže, ali mogle bi da se sprovedu.

- Poenta statusa kandidata i celog pregovaračkog procesa su reforme, ali suštinska logika je punopravno članstvo. Nova platforma odgovornosti je i na zemljama kandidatima i na EU, zemlje kandidati treba da pokažu punu posvećenost i ne zaostajanje i nazadovanje, već korake koji idu napred. EU bi trebalo to na adekvatan način da valorizuje kroz konkretak napredak, a to je približavanje EU - zatvaranje, otvaranje poglavlja i na kraju mora da dođe i do članstva - navodi ministar.

Jadranka Joksimović - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Kako kaže, reforme su važne pre svega zbog građana, ali i zbog članstva, koje je cilj.

Navodeći da je pre nekoliko dana počelo da se priča o Balkanskoj uniji, Joksimović kaže da su prvo neke zemlje Balkana već u Uniji, a s druge strane nema potrebe da neko misli da je istorijski ili kultorološki Skandinavija više evropska nego Balkan.

Smatra da je Balkan uz sve reforme potpuno uklopljiv u sistem EU i da nam je tamo mesto.

- Da bi se kredibilna politika proširenja zadržala, mislim da je pred nama puno posla, ali i pred EU, da osnaži sebe, reformiše svoje politike, nađe i počne da govori jednim glasom o svojim zajedničkim politikama - kaže Joksimović i dodaje da su izbori za EP pokazali da će proevropska većina postojati, te da su građani pokazali da je EU modus na koji oni žele da rešavaju probleme, kao što su osnivači želeli da EU bude model za rešavanje tadašnjih ižova.

- Naša posvećenost na evropskom putu i neodustajanje od evropskih integracija treba da budu impuls za EU da razume da je još uvek model koji ima integrativnu moć, koji ima moć da prenese ono što jeste - mir, bezbednost, prosperitet - ističe Joksimović.

Smatra da je ovogodišnji Izveštaj dobio zasluženu i značajnu pažnju kakvu nije imao u prethodnih petnaestak godina, posebno imajući u vidu da je Srbija dobijala izveštaje i pre nego što su započeti pregovori sa EU.

- Ako negde postoji otvorena debata mislim da je to na ovogodišnjem izveštaju pokazano, što pokazuje otvorenost Vlade i ukupnog društva, jer nosioci procesa smo svi i nije implementacija medijske strategije, ni ustavnih amandmana deo samo obaveze Vlade, to je obaveza celog društva, a najveća odgovornost je Vlade da kreira ambijent i efikasno uspostavi zakonski okvir da bi svi drugi mogli na pravi način da implementiraju, pa i civilno društvo - kaže ministar.

"POLITIČKI KRITERIJUMI EVROPSKE UNIJE JE KLJUČAN ZA NAPREDAK"

Izveštaj Evropske komisije je možda i najznačajniji mehanizam koji Komisija ima kako bi u celini procenila napredak zemalja na Zapadnom Balkanu, izjavila je Sonja Liht iz Beogradskog centra za političku izuzetnost.

- Čuli smo da su ovde već neke mere preduzete, naročito po pitanju ispunjavanja političkih kriterijuma. Mislim da je to dobra vest i mislim da to ustvari pokazuje da su ovi izeštaji iz godine u godinu sadržajniji - izjavila je Liht na Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Prema njenim rečima, politički kriterijumi su fundamentalni i bez njih nije moguće da se ispuni ono što se očekuje od Srbije u razvoju demokratskih institucija.

Ističe da je debata o Izveštaju EK veoma važna obaveza civilnog društva, te da je ne bi trebalo centralizovati.

- Nadam se da će razgovori biti svuda po Srbiji, jer Izveštaj pripada društvu u celini i mislim da je izuzetno važno da se taj razgovor maksimalno decentralizuje, da bismo uspeli da se ponesemo sa, po meni, najznačajnijim zadatkom - izjavila je Liht.

Kako kaže, činjenica je da Srbija još uvek ima problem neuravnoteženog razvoja cele institucionalne strukture i nedovolnje podele vlasti.

- Izvršna vlast je i dalje nesrazmerno jača od zakonodavne i sudske i tu moramo očigledno mnogo više da radimo da se to promeni - smatra Liht.

Upozorava da ukoliko se građani ne zainteresuju sa dešavanja po pitanju EU u Srbiji, manje će verovati institucijama, a sve će više odlaziti iz Srbije.

- To je put kojim ćemo izgubiti one koji bi trebalo da budu nosioci kako ekonomskih, tako i političkih i društvenim promena u Srbiji - rekla je Liht.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević kaže da je očigledno da izveštaj EK nije prepisan od organizacija civilnog društva, već je produkt diskusije koja je trajala, kao i brojnih dokumenata koje su organizacije poslale i koje su očigleno bile razmatrane i u Briselu i u Delegaciji EU u Srbiji.

Prema njegovim rečima, postoji izražena potreba za jačim preporukama u pojediim oblastima, a konkretno za integraciju tražilaca azila, izbeglica, interno raseljenih lica i osoba bez državljanstva.

Ukoliko Srbija zaista veruje u dinamiku pristupanja bloku do 2025. godine, onda će 2023. godine uhi u ciklus evaluacije svega što je urađeno, kaže Antonijević.

- Izbori 2020. godini po toj dinamici bili bi poslednji koji bi se održavali pre započinjanja postupka pred državama članicama i stoga preporuke iz izveštaja, ODIR-a, drugih organizacija civilnog društva moraju naći svoj odgovor u narednim nedeljama, ukoliko želimo da poslednji izbori pred započinjanje postupka, i da, ukoliko ne gledamo previše optimistično, a nadam se da je to i moguće, da se oni pokažu kao izbori koji nas uvode u EU - rekao je Antonijević.

(Telegraf.rs/Tanjug)