"Srbija čvrsto korača svojim evropskim putem": Vučić na konferenciji "Gradimo mostove - pričamo o Evropi" (FOTO)

U Novom Sadu je večeras otvorena međunarodna konferencija "Pričamo o Evropi - gradimo mostove", u organizaciji nemačke fondacije Konrad Adenauer (KAS), uz učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je govorio na temu "Srbija u Evropi".

Konferencija se prvi put održava na Zapadnom Balkanu i drugi put izvan Evropske unije, sa ciljem da se ukaže koliko je značajna evropska baština u književnosti, umetnosti i dijalogu.

Preporučujemo

Na otvaranju je gudački kvartet "Mistik čello" odsvirao numere "Svilen konac", "Hajde Jano"...

Direktor fondacije KAS u Srbiji Norbert Bekman Dirkes je poželeo dobrodošlicu svim gostima, a posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, istakavši da njegovo prisustvo potvrđuje dobru saradnju i veze Srbije i Nemačke.

Naveo je da je Novi Sad za izabran za mesto održavanja konferencije jer je omladinska prestonica Evrope, mlad grad koji ima šta da pokaže i kaže, a 2021. godine biće i evropska prestonica kulture.

- Novi Sad se razvija brzo, a KAS je fondacija koja radi na unapređenju razumevanja unutar Evrope, a samim tim i na Balkanu. A, gde bi čovek mogao bolje da govori o kulturi i vrednostima, nego u parlamentu. Ovde svi sedimo kao u malom evropskom parlamentu, jer govorimo različitim jezicima - primetio je Bekman Dirkes.

On je istakao i da je Srbija pojam za suživot i različitost konfesija.

Kako je rekao, konferencija se održava u zadnju iz doba Bauhausa, dobrom mestu da se govori o istoriji i o budućnosti.

- Imamo dovoljno povoda da govorimo o Evropi. A, pričati o Evropi je jako važan momenat. Ono što mi govorimo o Evropi, to su vrednosti koje zajedno treba da razumemo i živimo. To je jedan od zadataka manifestacije. Radi se o Evropi koja imenuje različitosti i čuva ih kao blago - poručio je Bekmen Dirkes.

Naveo je da je naslov konferencije "Gradimo mostove - pričamo o Evropi" namerno izabran, jer nema ničeg boljeg nego diskutovati o gradnji mostove, i to baš u Novom Sadu.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

"DOBRI SMO AKO SE PONAŠAMO KAKO BI EVROPA ŽELELA"

Dobri smo ako se ponašamo kako bi Evropa želela, konstatovao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji na temu saradnje u Evropi, i istakao da, uprkos takvom stavu prema nama, želimo da uđemo u Evropu i da koračamo evropskim putem.

- Dobri smo ukoliko se ponašamo kako bi oni želeli, ali, istovremeno, prvi put ako im, recimo, kažemo da nije Pandorina kutija to što mi ne priznajemo Kosovo, već je otvaranje Pandorine kutije to što ste vi uradili 2008. ili 2006. rušeći Jugoslaviju...onda ćete da naiđete na zid nerazumevanja, ćutanja ili prećutnog prekora, u najboljem slučaju - rekao je Vučić na konferenciji "Gradimo mostove - pričamo o Evropi".

Govoreći na temu "Srbija u Evropi", istakao je da Srbija danas korača svojim evropskim putem, nekad sporije, nekad brže, ali da napretka ima u tome da bude uspešna i uređena zemlja.

- Još imamo vremena da ispravljamo greške i nesto manje da ih pravimo - naglasio je predsednik Vučić.

 

 

 

View this post on Instagram

"Srbija čvrsto korača svojim evropskim putem, nekada sporije, nekad brže, ali napred ka tome da bude uredjena i uspešna zemlja. Još imamo vremena da ispravljamo greške i sve manje ih pravimo." - predsednik Vučić na konferenciji fondacije #KonradAdenauer "Pričamo o Evropi, gradimo mostove".A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on Jun 3, 2019 at 10:53am PDT

Kako je rekao, nikad se nije bolje živelo u Evropi nego danas i sve činjenice na to ukazuju.

- Mi Evropu i danas priželjkujemo, očarani izlogom i dalje često punim skupocenog besmisla, a ona nas, tobož, ne vidi dobro i nekad nas se plaši kao nečeg nepoznatog. Mi na to reagujemo na dva nacicna - pokazujemo kao da smo je dostojni, ali se istovremeno inatimo. Volimo da živimo evroskim standardom, volimo da imamo izloge kao u Evropi. Ali, ako nam se nešto ne sviđa, makar to bilo i piianje KiM ili vladavine prava, u isto vreme okrećemo leđa Evropi i govorimo o njenom nepravednom odnosu prema svima nama.

I za nas je Konrad Adenauer jedna od najznačanijih fondacija u Srbji, mnogo smo, kaže, naučili od njih, da neke stvari sagledamo iz drugačijeg ugla.

Današnje pitanje, pitanje Srbije u Evropi, je veoma komplikovano, a Lamert je jedan od najboljih govornika, a sebi je postavio devet dilema.

Međunarodna konferencija Fondacije Konrad Adenauer okuplja eminentne političare, pisce, novinare, naučnike i mlade ljude iz čitave Evrope, navodi se na sajtu Fondacije.

Pored predsednika Vučića, na otvaranju konferencije, o evropskim perspektivama govorio je i predsednik Fondacije Konrad Adenauer i nekadašnji predsednik nemačkog Bundestaga prof. dr Norbert Lamert.

Norbert Lamert - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

SRBIJA JE JEDNA OD MALOBROJNIH SA PERSPEKTIVOM ZA ČLANSTVO U EU

Nekadašnji predsednik nemačkog Bundestaga prof. dr Norbert Lamert rekao je danas u Novom Sadu da Srbija spada u malobrojne zemlje koje imaju perspektivu članstva u EU.

- Zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi, to je u njihovom interesu, kao što je u interesu Evrope da ih uključi u procese izgradnje Evrope. Vizija zajedničke budućnosti mora da se ostvari ne samo kroz uzajamne izjave ljubavi, već stvaranjem pretpostavki kako bi ta perspektiva bila stavrna i realna - rekao je Lamert, aktuelni direktor Konrad Adenauer fondacije.

Evropa, kaže, ostaje mesto gde se i dalje gradi, mada ta gradnja ponekad liči na Vavilonski toranj.

- Da bi se izgradio toranj do kraja, to je ambiciozan zadatak za Evropljane. Pojedinčno to niko ne može da uradi, možemo samo zajedno - poručio je Lamert.

On je naveo i da oni koji se bave politikom mora kulturu i književnost da smatra za svoj suštinski posao jer kultura je ta koja održav zajedništvo u društvu, i da ne treba da čudi što se Fondacija Konrad Adenauer bavi tom vezom.

- U ovim vremenima postaje sve jasnije da ono što održava društvo na okupu nosi interesi ljudi, oni pak često razdvajaju, ni tržišta, a sigurno ne ni administracije i političke institucije, već iskustva koja su međusobno stekli, uverenja koja su rasla generacijama, tradicije, vrednosti koje dele... - rekao je Lamert na konferenciji "Gradimo mostove-pričamo o Evropi".

Politika, dodao je, neće moći da savalada svoje izazove bez doprinosa kulture.

Kako kaže, posebno mu je drago što je predsednik Srbije svojim učešsćem na konferenciji podvukao upravo taj aspekt.

Takođe je izrazio zadovoljstvo što se konferencija održava u zgradi pokrajinskog parlamenta, jer, kako ističe, u parlamentima bije srce demokratije - ako bije.

Istakao je značaj dva jubileja koja se obeležavaju u Evropi - pad Berlinskog zida 1989. godine, pre 30 godina, i pregovori u Versaju nakon Prvog svetskog rata kroz koje je trebalo da se izgrad stabilan mirovni poredak u Evropi.

- To tada nije bilo uspešno -  rekao je on i istakao da tadašnje sile nisu imale nikakvu ideju o zajedničkoj ali jesu bolesnu ambiciju da razjasne koja je od njih najvažnija, što je možda bio i najvažniji povod za izbijanje rata.

Pre 30 godina došlo je do pada Berlinskog zida, ali je taj proces doneo novu percepciju evropske budućnosti.

Na kraju, došlo se do utiska da su neka od pitanja razmatrana desetinama godina, dobila svoje odgovore - da jedno prosvećeno moderno društvo može da se organizuje smao u okviru demokratije a ne nekih totalitarnih režima, da su potrebna tržišta, pouzdana pravila suživota, ukazao je on.

Nakon 30 godina neki od tih snova su ostvareni, ali neka pitanja se ponovo nalaze na dnevnom redu, rekao je Lamert.

Gostima se obratio i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Tomas Šib - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

"MOSTOVI SARADNJE VAŽNI ZA MIR U EVROPI"

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib istakao je večeras da je stalna gradnja mostova saradnje važna po mir na evropskom kontinentu, ali da time ne treba da se bave samo državni organi, već i kulturne organizacije, privreda i civilno društvo.

Šib je, na otvaranju međunarodne konferencije "Pričamo o Evropi - gradimo mostove", u organizaciji nemačke fondacije Konrad Adenauer (KAS), kazao da je priča o Evropi jako važna.

- Priča o zajedničkoj Evropi važnija je nego ranije, jer je evropska fragmentacija sve veća. Očuvanje evropskog političkog koncenzusa biće tema u budućnosti - rekao je on.

Šib je ukazao da na Zapadnom Balkanu postoje mnoge rane prošlost koje nisu još zarasle.

- Pomirenje i razmena mišljenja, gradnja mostova, kao i svest o zajedničkoj kulturi je od centralnog značaja i to između zemalja unutar EU, a takođe i zajedno sa onima koje su na putu u Uniju - poručio je Šib.

Rekao je da se Srbija nalazi na značajnom putu ka EU, i da joj Nemačka u tome stalno pomaže.

Šib je ukazao da bogata i kompleksna istorija karakterišu Srbiju, ali i mnoštvo različitih kultura i veroispovesti, dodajući da je vrlo vazno očuvati suživot različitosti.

Naveo je da su upravo u Novom Sadu mostovi važni i u bukvalnom smislu, a kao metafora se koriste za postojanost i kao mesto susreta predstavnika dve obale.

Šib je ukazao da je veliko zadovoljstvo što na ovom skupu učestvuje i jedan od najvažnijih političara Nemačke, nekadašnji predsednik te zemlje i sada predsednik KAS-a.

Ištvan Pastor - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

"VOJVODINA TREBA DA BUDE UZOR CELOJ EVROPI"

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor poručio je večeras da Vojvodinu s pravom nazivaju ''Evropa u malom'' i da ta pokrajina po tome kako neguje kulturne i nacionalne različitosti, treba da bude uzor svima u Evropi.

Pastor je, na otvaranju međunarodne konferencije ''''Gradimo mostove-pričamo o Evropi'''' u Novom Sadu, rekao da je tema povezivanja unutar Evrope važna i aktuelna i da traži od svih odgovor na pitanje kakvu ćemo Evropu ostaviti svojoj deci i unucima.

- Postavlja se pitanje da li građanin male zemlje ima pravo da o tome govori ili su to teme za moćne i velike zemlje? Mislim da imamo pravo jer se radi o našoj budućnosti, a to nije pitanje veličine već stava, ubeđenja, osećaja pravičnosti i pravde i zalaganja za realizaciju toga - rekao je Pastor na otvaranju konferencije koju organizuje Fondacija Konrad Adenauer.

Pastor je istakao da je Vojvodina domovina više od 23 naroda, u kojoj 17 nacionalnih saveta imaju svoje sedište, kao i da je višenacionalna i ''''mnogobojna'''' zajednica u kojoj se različitost doživljava kao vrednost.

- Razlikujemo se po jeziku, kulturi, običajima, muzici, kuhinji, ali imamo zajednički imenitelj, a to je naše zajednicko opredeljenje i namera da Srbija, a unutar nje i Vojvodina, bude prosperitetna država - poručio je Pastor i dodao da je to normalno, jer je Srbija domovina Vojvođana.

Kako je rekao, ponosan je što Vojvođani grade odnos iskrenosti, međusobnog poštovanja, zajedničkog života i istovremeno odbacuju licemerje, dvostruke aršine i stvaranje razlika na osnovu rnacionalne pripadnosti.

- Jako je malo prostora u Evropi koji je toliko natopljen sukobima iz prošlosti, ali mi smo bez obzira na to, našli zajednički imenitelj i stavili sve razlike po strani. Mislim da smo po tome uzor za sve u Evropi i da s pravom možemo da kažemo da smo Evropa u malom - zaključio je Pastor.

Zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je učestvovao u otvaranju konferencije, što mu je, kako kaže, omogućio da mu bude partner u prethodnim godinama i da doprinese da Srbija bude više u Evropi i da Evrope bude više u Srbiji.

Pastor je izrazio zadovoljstvo što je Fondacija Konrad Adenauer izabrala Novi Sad za domaćina i Skupštinu AP Vojvodine za mesto održavanja repsektabilne međunarodne konferencije.

Konferencija traje do 6. juna u Skupštini AP Vojvodine.

Ideja konferencije je da se na jednom mestu okupe intelektualce iz oblasti politike, novinarstva, književnosti kako bi se prikazalo koliko je značajna evropska baština književnosti, umetnosti i dijaloga.

Tokom naredna tri dana u Novom Sadu će se diskutovati na brojne teme, među kojima su "Ko se plaši Nemačke? Istorija jednog evropskog problema", "Koliko sećanje je potrebno budućnosti?", "Regioni i nacije - osnovni preduslovi evropske zajednice", "Između Magreba i moderne: gde se nalazi Beograd"...

Konferencija traje do 6. juna u Skupštini AP Vojvodine.

(Telegraf.rs/Tanjug)