Opozovite takse: EU napismeno postavila uslov Prištini za napredak

Priština treba da opozove takse na uvoz robe iz Srbije i BiH i da uloži dodatne suštinske napore za stvaranje povoljnog okruženja za zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji je hitan i ključan za napredak na evropskom putu, kako za tzv. Kosovo tako iza Srbiju.

To se navodi u danas objavljenom izveštaju Evropske komisije o Kosovu za 2019. koji je u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta predstavio evropski komesar Johanes Han.

Preporučujemo

U izveštaju se ocenjuje da odluka o taksama na uvoz iz BiH i Srbije podriva napore za regionalnu saradnju i da poseban izazov i dalje predstavlja situacija na severu Kosova.

EK je ocenila da je je tzv.Kosovo napredovalo u sprovođjenju nekih ključnih reformi na putu ka EU, posebno vezano za unapredjenje pravnog okvira u vladavini prava i javnoj upravi, ali da jedan broj mera i ad hok odluka nije u skladu sa proklamovanim reformskim ciljevima vlade.

- Kredibilnost i efikasnost vlasti i dalje je ugrožena preglomaznom vladom i dodatnim povećanjem broja zamenika ministara, a skupština i dalje radi u veoma polarizovanom političkom kontekstu i slabosti u funkcionisanju, što se ogleda se u čestom nedostatku kvoruma zbog čega se zakonodavne aktivnosti odlažu - navela je EK.

Han na predstavljanju izveštaja - Foto: EP/Arnaud DEVILLERS

U izveštaju se ocenjuje da je zaštita ljudskih i osnovnih prava u skladu sa evropskim standardima na Kosovu uglavnom zagarantovana pravnim okvirom, ali da sprovodjenje zakonodavstva o ljudskim pravima često podrivaju neadekvatna finansijska i druga sredstva, posebno na lokalnom nivou, ograničeni politički prioriteti i nedostatak koordinacije.

- Postojeći mehanizmi za koordinaciju i sprovodjenje ljudskih prava su neefikasni i u velikoj merei zavise od stranh donatora - dodaje se.

EK u izveštaju navodi da je na Kosovu potrebno učiniti više kako bi se efikasno garantovala prava pripadnika manjina, uključujući Rome i Aškalije i raseljene osobe, kako bi se osigurala ravnopravnost polova u praksi, uspostavio integrisani sistem zaštite dece i unapredila zaštita kulturne baštine.

Po slobodi izražavanja, predviđenoj ustavom, Kosovo je u izvesnoj meri pripremljeno, navodi se u izveštaju i dodaje da na Kosovu postiji pluralističko i živo medijsko okruženje, institucije reaguju na pretnje i napade na novinare kojih je sve manje, dok je potrebno usvojiti održivo rešenje za finansiranje javnog emitera koji je i dalje podložan političkim uticajima i pritscima.

Predstavljanje Izveštaja - Foto: EP/Arnaud DEVILLERS

U izveštaju se medju političkim kriterijumima govori i o reformi javne uprave i pravosudnom sistemu za koji se ocenjuje da je u ranoj fazi.

- Napredak je ostvaren u borbi protiv terorizma, a kosovske vlasti treba da budu efikasnije u borbi protiv pranja novca uključujući i usvajanjem relevantnih zakona u skladu sa pravnom tekovinom EU i međunarodnim standardima - konstatuje EK.

Po ekonomskim kriterijumima EK ocenjuje da je Kosovo "u ranoj fazi", ali je ostvaren izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.

U ispunjavanju standrada EU Kosovo je pripremljeno u uzvesnoj meri, ali treba da pojača borbu protiv neformalne ekonomije i izbegavanja poreza.

Određen napredak postoji u rešavanju ekoloških pitanja, ali se zaostaje u primeni.

Energetski sektor se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima, uprkos nekom napretku.

- Ukupno gledano, Kosovu je potrebno da unapredi svoje administrativne kapacitete i kooridnaciju u svim sektorima kako bi se obezbedila efikasna primena pravne tekovine EU - zaključuje se u izveštaju.

Federika Mogerini i Johanes Han - Foto: EC - Audiovisual Service/ Lukasz Kobus

BEOGRAD ANGAŽOVAN U DIJALOGU SA PRIŠTINOM 

Beograd nastavlja da bude angažovan u dijalogu sa Prištinom i uzdržano je odgovorio na takse koje su uvele prištinske vlasti, konstatovano je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

U izveštaju Evropske komisije ističe se da će zvanični Beograd morati da uloži velike napore i doprinese pozitivnoj atmosferi u kojoj će se stvoriti uslovi za pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, kako bi obe strane mogle da nastave svoj evropski put.

Uz podsećanje da je održano nekoliko sastanaka na visokom nivou između šefice diplomatije EU Federike Mogerini, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija, u izveštaju je naglašeno da je rad na dijalogu prekinut u novembru 2018. godine, kada su prištinske vlasti donele odluku o taksama od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Po pitanju sprovođenja obaveza iz Briselskog sporazuma, u delu izveštaja koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine se navodi da je došlo do pune primene sporazuma o pravosuđu, dok je primena sporazuma iz avgusta 2015. godine i dalje spora.

Izveštaj konstatuje da nije ostvaren napredak po pitanju Zajednice srpskih opština (ZSO), te da bi prištinske vlasti trebalo da se konstruktivno angažuju na uspostavljanju ZSO.

Energetski sporazum između Beograda i Prištine mora se sprovesti bez odlaganja, kako bi se izbegle moguće posledice po energestku stabilnost i bezbednost na teritoriji Srbije, Kosova, kao i širom Evrope, stoji u izveštaju.

Obaveze iz sporazuma o tehničkom dijalogu iz 2011. i 2012. godine obe strane sprovode delimično ili uopšte ne sprovode, navodi se u izveštaju.

Na zahtevima za međusobnu pravnu pomoć se radi, ali zvanični Beograd, kako se navodi, u pojedinim slučajevima "visokoprofilnih" istraga nije sarađivao, navodi se u ovogodišnjem izveštaju EK.

Saradnja dve strane u dijalogu po pitanju slučajeva ratnih zločina je "ekstremno" ograničena, ocena je izveštaja.

(Telegraf.rs/Beta)