Više od 200 miliona Evropljana je glasalo i donelo odluku, a šta ona znači za Srbiju?

U protekla četiri dana državljani članica Evropske unije imali su priliku da glasaju na izborima za novi, deveti saziv Evropskog parlamenta. Zajedno sa Savetom Evropske unije, EP čini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisan je kao jedno od najmoćnijih zakonodavnih tela na svetu. Iako se čini da proces pristupanja Srbije EU traje čitavu večnost, pregovori zvaničnog Beograda i EU formalno su počeli januara 2014. godine. U proteklom periodu, zbog više faktora, ti pregovori, odnosno otvaranje poglavlja je u mnogome usporilo. Kakva sudbina čega proces pristupanja naše države evropskoj porodici naroda posle tek okončanih izbora za EP?

Na izborima za Evropski parlament predizborne prognoze uglavnom su se obistinile – proevropske partije imaće skoro 500 od 751 poslaničkog mesta.

Preporučujemo

Konzervativni blok oličen u Evropskoj narodnoj partiji i progresivna Socijaldemokratska alijansa zadržaće najveću reprezentativnost u Evropskom parlamentu. One su izgubile određen broj mandata u odnosu na dosadašnji saziv, dok su, sa druge strane, veći broj mandata dobile stranke Zelenih i liberaldemokrata, ali i ekstremne desnice.

- Gubitak većine koju su četiri decenije u Evropskom parlamentu držali tradicionalni desni i levi centar, zakomplikovaće ionako složeni proces odlučivanja u EU, ali se ne očekuju dramatične promene u evropskoj politici, pošto su, uprkos jačanju populističke desnice, komotnu većinu zadržale proevropske partije - prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Foto: Tanjug/AP

Partije koje podržavaju EU, prema prvim zvaničnim projekcijama, zadržale su većinu u Evropskom parlamentu, dok su evroskeptici osvojili menje nego što se očekivalo, ukazuje Volstrit džurnal, ističući da će desni i levi centar koji su decenijama dominirali evropskom politikom sada morati da se oslone na liberale u centru.

Kako navodi Politiko, haotični rezultati teško da će doneti jasnu situaciju u predstojećim pregovorima za najviša mesta u EU, među kojima su šef Evropske komisije, predsednik Evropskog saveta, predsedavajući parlamenta, kao i visoki predstavnik za spoljnu politiku, što je pozicija koja je veoma značajna za Srbiju, s obzirom na to da je upravo to funkcioner koji moderira dijalog između Beograda i Prištine.

Mogerini - dosadašnja šefica evropske diplomatije - Foto: European Union

PODELA I NAZIV FUNKCIJA BIĆE JASAN SIGNAL

Pored toga, značajan signal državama kandidatima za članstvo biće i da li će u novom sazivu Evropske komisije biti predviđena pozicija komesara za proširenje, što je u prethodnom sazivu nije bio slučaj. Naime, čest gost Beograda i regiona Johanes Han nije bio komesar za proširenje, već za dobrosusedsku politiku i proširenje.

- Ne verujem da će ovi izbori nešti bitno promeniti u smislu da se ponovo vrati samo komesar za proširenje, odnosno da se proširenje vrati na onaj novo unutar EU koji je imalo kada su ušle Poljska, Češka, Mađarska, tada je to bio top prioritet, sada nije - rekao je Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji za RTS.

Dodaje da proširenje neće biti sigurno među prva tri prioriteta novog saziva.

- Evropski parlament u EU nema tako značajnu funkciju da odatle potiče inicijativa, inicijativa uglavnom potiče iz Evropske komisije. EK je najvažniji organ EU kada je reč o vladanju onim što je opipljivo i što je materijalno - objasnio je Crnobrnja.

- Mislim da će njihov prioritet broj jedan biti restruktuiranje Evropske unije, odnosno redizajniranje i jačanje EU. Jer EU je napredovala preko 60 godina na principu da se pojedine stvari iz zemalja polako prenose na nadnacionalni nivo - ukazao je Crnobrnja.

Crnobrnja - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

"OVO NIJE LOŠA VEST ZA NAS"

Ministar evropskih integracija Jadranka Joksimović poručila je da su preliminarni rezultati izbora za Evropski parlament pozitivni za politiku proširenja i istakla da očekuje da i 2019. bude godina solidnog tempa za Srbiju na putu ka EU.

- Mislim da rezultati pokazuju da je i za građane EU Evropa još u modi i da EU nije doživela zaborav svojih građana, već da su oni vrlo zainteresovani i agilni, iako su se različite zemlje bavile različim temama u predizbornoj kampanji - rekla je Joksimović na Evropskoj izbornoj noći, u organizaciji Delegacije EU u Srbiji i portala European Western Balkans.

Navodeći da sledi kombinatorika u EP kad je reč o koaliciji, Joksimović je navela da je očigledno da su proevropske snage odnele pobedu, što nije loša vest za zajedničku politiku proširenja, uz sve razlike koje postoje među političkim grupama u parlamentu.

- Očekujem da politika proširenja neće pasti u zaborav, već da će novi saziv evropskih insittuicja ponovo razmatrati zajedničku politiku proširenja kao svoju mogućnsot za obnavljanje liderskih kapaciteta EU - istakla je Joksimović.

To bi značilo da stabilnost, prosperitet i bezbednost, mirovni projekat EU, i dalje putem aktivne integracije može da bude preneseno i na druge, koji su van EU.

- Ovo danas nije loša vest za nas, ni za proširenje - istakla je Joksimović.

Fabrici i Joksimović - RADE PRELIC

Kako kaže, rezultati izbora, uz sve kombinatorike koje će kreirati konsutlaciju u EU institucijama, nisu loša vest.

- Najbolji scenario za Srbiju, što se tiče izbora za Evropski parlament, jeste da Evropa ostane otvorena po pitanju politike migracija, investicija i trgovine, kao i proširenja - izjavio je sinoć šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

- Mislim da je proširenje jedna od najuspešnijih politika EU, ona predstavlja hram u Ugovoru o Evropskoj uniji - rekao je Fabrici za Tanjug.

EU NIJE CILJ NEGO SREDSTVO

Na pitanje šta Srbija treba da radi narednih pet godina, Crnobrnja kaže da godinama govori to da Evropska unija nije cilj, nego sredstvo.

- Mi moramo da modernizujemo našu državu, pa onda da uđemo u EU. Naš posao jeste bez obzira da li ćemo biti primljeni u EU 2022. godine, 2025, 2028. ili 2030. koramo da radimo na tome da naša država bude po nekoj strukturi ekonomskoj, političkoj, socijalnoj nalik većini zemalja EU - istakao je Crnobrnja.

- Ja duboko verujem da mi ne smemo da odstupimo od evropske agende, od pristupanja Evropskoj uniji, jer to je put koji nas popravlja. Ulazak u EU će nam doneti i neka dodatna finansijska sredstva, to je sasvim sigurno i to nije za bacanje i nije za zanemarivanje, ali suština je promena društva - zaključio je Crnobrnja.

Foto: Medija tim predsednika Vlade

IZVEŠTAJ O NAPRETKU 29. MAJA

A gde je Srbija na putu ka EU, čućemo 29. maja. Tada će još uvek aktuelni evropski komesar za proširenje Johanes Han predstaviti izveštaje o napretku za zemlje Zapadnog Balkana na sednici Spoljnopolitičkog odbora (AFET) Evropskog parlamenta.

Han je sredinom maja, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, najavio da će Evropska komisija prilikom objavljivanja godišnjih izveštaja o napretku zemalja koje su u procesu proširenja, 29. maja preporučiti otvaranje pristupnih pregovora o punopravnom članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Izveštaji o napretku koji će biti objavljeni 29. maja, poslednji su godišnji izveštaji za Zapadni Balkan u mandatu ove Evropske komisije i Johannesa Hana kao komesara za proširenje EU.

(Telegraf.rs/Tanjug/Beta/RTS)