Američke diplomate upozorile: Dva najveća problema na Balkanu imaju korene koji vraćaju u rat

Nedavni samit Nemačke, Francuske i Zapadnog Balkana inspirisao je bivše ambasadore SAD-a Kamerona Mantera i Frenka Viznera da zajedno sa profesorom CEU Markom Prelecom za američki "The National Interest" napišu tekst posvećen stanju na Zapadnom Balkanu. Autori pozivaju na novi pristup Zapadnom Balkanu, ali i upozoravaju na probleme koji bi mogli izbiti ukoliko se ne krene u rešavanje otvorenih pitanja.

PAZITE NA ZAPADNI BALKAN!

Preporučujemo

Kao što pokazuje njihov nedavni Berlinski samit, lideri Francuske i Nemačke shvataju da se moraju usredsrediti na stvarna rešenja problema zapadnog Balkana.

Vizija “Evropa u celini, slobodna i mirna” ima nedovršen deo koji sada nazivamo Zapadni Balkan, ranije poznat kao Jugoslavija, pre nego što se zemlja raspala u ratu, etničkom čišćenju i genocidu. Zemlje - Bosna, tzv. Kosovo, Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora - sada su mirne, ali to je varljiva smirenost.

Kosovska Mitrovica - Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Region je u nevolji, koja se lako može proširiti na ostatak Evrope i uticati na interese i bezbednost Sjedinjenih Država. Najteži problemi su odnos između Srbije i njene pokrajine Kosova; i sukobi u Bosni i Hercegovini u odnosu na identitet i opstanak te države. Oba imaju korene koji se vraćaju u rat, i podižu osnovna pitanja identiteta i duboko su emotivni.

Ovi problemi su kao slomljene kosti koje su na brzinu postavljene i izlečene: one utiču na sve i nastavljaju da stvaraju nevolje - nevolje koje su, opet, dostigle dimenzije krize. Povrh ovih pitanja, celi region pati od endemske korupcije, niskog državnog kapaciteta i upravljanja putem patronata i klijentelizma, a ne zakonom.

Takođe, poslednjih godina je porastao i ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Iako je njegova sposobnost da igra odlučujuću ulogu u regionu ograničena, Rusija može biti beskorisna i ometajuća.

Foto: Tanjug/AP

ŠTA URADITI?

Evropa i Sjedinjene Države pokušale su popraviti zapadni Balkan i to nije uspelo. Potreban je novi pristup, koji priznaje ozbiljnost problema i prihvata da će za njegovo rešavanje biti potrebno mnogo vremena i značajnih resursa.

Prethodni pokušaji pogrešili su na jedan od dva načina: ignorisanje stvarnih problema i pokušaj da se previše brzo uradi.

Već dugi niz godina Evropa i Sjedinjene Države su ohrabrivale lokalne vođe da prebace svoju pažnju sa najtežih problema, koji su ih doveli u ogorčeni sukob jedni s drugima, do tehničkog i apolitičnog rada na integraciji sa Evropskom unijom (EU) i NATO-om. Nadala se da će se na taj način inače neugodni sukobi ublažiti i postati topivi. Sada je jasno da ovaj pristup neće funkcionisati.

Ipak, svaki pokušaj da se napravi "veliki prasak", bilo da se radi o preoblikovanju bosanskog ustava ili premošćivanju jaza između Beograda i Prištine, nije uspeo. Bilo koje prihvatljivo rešenje će uključivati ​​bolne kompromise. Neodoljivo je iskušenje da se oni koji napadaju napadnu kao izdajničke izdaje.

Ovi problemi se ne mogu rešiti preko noći. Oni neće nestati kada balkanske zemlje nađu put ka pridruživanju EU. Oni zahtevaju stalnu, strpljivu pažnju tokom mnogih godina, od strane mnogih ljudi, predvođeni lokalnim akterima uz podršku Evrope i Sjedinjenih Država.

Vučić, Mogerini, Tači - Foto: Tviter@MajaEUspox

Potraga za rešenjima se mora nastaviti, ali tiho, po mogućnosti daleko od bljeska javnosti, i bez nerealnih očekivanja brzih pobeda.

Razumljivo, napredak može potrajati dugo i inkrementalni dobici se mogu izgubiti u povremenim zastojima.

Dok se traga za odgovorima na velika balkanska pitanja i napredak ka članstvu u EU i NATO-u, Evropa bi trebalo da pomogne regionu da se ponovo spoji i ponovo izgradi veze sa svojim širem susedstvu. Tužna je ironija da je danas teže putovati iz jednog dela onoga što je nekada bila Jugoslavija u drugu, nego da ide od Varšave do Pariza. Slobodno kretanje ljudi, ideja, novca, roba, usluga i bajtova na Balkanu i između regiona i Evrope će mnogo doprineti izgradnji poverenja i stvaranju potražnje za dobrom vladom.

Integracija u zapadnu političku, ekonomsku i sigurnosnu arhitekturu je još uvek dostojan, čak i suštinski cilj, ali to je još mnogo godina. Ipak, integracija sama po sebi neće riješiti političke probleme regije. NATO i EU mogu prihvatiti samo dobro uređene države u miru sa sobom i svojim susedima.

Dva preostala balkanska konflikta sprečavaju upravo to: onemogućavaju formiranje stabilnih, dobro vođenih država. Niko ne želi partnera za koga je vladavina prava šala i čiji su susjedi ogorčeni neprijatelji.

Hitnost zapadnog Balkana naglašena je nedavnim napretkom. Bio je i treći izazov: odbijanje Grčke da prihvati ime svog suseda Makedonije. Dve zemlje su to tek rešile, sa novim kompromisnim imenom “Severna Makedonija”. To je bio najlakši od velikih balkanskih problema. Ipak im je trebalo gotovo trideset godina, uz ogromne troškove. Severna Makedonija izgubila je oko petnaest godina napretka ka članstvu u NATO-u i EU, jer je kvalitet njenog upravljanja skliznuo s najboljeg na najgore u regiji.

Severna Makedonija se sada nalazi na putu koji je teško ali se nada. Nema vremena za Bosnu, tzv. Kosovo, Srbiju i ostatak regiona. Trenutak je zreo za evropsko rukovodstvo, u saradnji sa Sjedinjenim Državama, da se ponovo fokusira na zapadni Balkan i da regionu i njegovim pitanjima posveti pažnju koju zaslužuje i naše interese u stabilnoj i prosperitetnoj Evropi i zapadnoj Alijansi.

Frenk Vizner bio je diplomata koji je služio osam predsednika, četiri puta je bio ambasador, a takođe je bio i sekretar za odbranu i državni sekretar za poslove međunarodne bezbednosti. On je sada savetnik za međunarodne odnose u Squire Patton Boggs, međunarodnoj pravnoj firmi.

Kameron Manter je CEO i predsednik EastWest instituta u New Yorku. Američki diplomat, čija je karijera duga tri decenije, bio je američki ambasador u Srbiji (2007–2009).

Manter - Foto: Profimedia

Marko Prelec je stručnjak za južnu i istočnu Evropu i stručnjak za države bivše Jugoslavije. Trenutno je profesor prakse i direktor projekata primenjenih politika, Škole javnih politika, na Srednjoevropskom univerzitetu.

(Telegraf.rs/The National Interest)