Nemačka poruka Srbiji: Od vas sve zavisi

Srbija drži sve konce u svojim rukama da pokaže da skepsa kritičara nije na mestu, na samoj vladi je da sprovođenjem iskrenih i ambicioznih reformi dokaže svoju privrženost procesu pristupanja Srbije zajednici vrednosti Evropske unije, izjavio je Tomas Osovski, direktor za pitanja EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

- Srbija se već nalazi usled pregovaračkog procesa. Međutim, da li će se perspektiva pristupanja i ostvariti, to zavisi od ispunjenja uslova, između ostalih, i od normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Napredak u pregovaračkom procesu zahteva sprovođenje neophodnih reformi i njihovu održivu implementaciju.

Preporučujemo

Automatizma tu nema. Dakle, brzina vođenja pregovora se određuje konkretnim napretkom u sprovođenju reformi. I dopustite da tu posebno naglasim jednu stvar: ti uslovi nisu veštački postavljene prepreke. Naprotiv. Reforme koje su vezane za to doprinose jačanju vladavine prava, transparentnosti, bezbednosti i investicionoj klimi, od čega u prvoj liniji koristi imaju građani vaše zemlje - rekao je Osovski u intervjuu za današnju "Politiku".

On je naglasio da se Nemačka i dalje zalaže za evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana.

- Jedno mora da bude jasno, i to često čujem od predstavnika Vlade Srbije: Srbija ove reforme ne sprovodi radi EU. Ne radi se o štikliranju nekog spiska sa zahtevima. Srbija ove reforme sprovodi radi sebe, kako bi životni standard građanki i građana ove zemlje bio bolji. U tome joj EU pomaže ne samo rečima već i delima, pružanjem konkretne pomoći: samo u periodu od 2014. do 2020. godine EU je Srbiji dala podršku u visini od preko 1,5 milijardi evra - rekao je Osovski.

Upitan o tome kako EU planira da dodatno motiviše zapadni Balkan da sprovede reforme, kada se čini da u ovom trenutku EU ne može da regionu ponudi vremenski preciziranu evropsku perspektivu, on je rekao da se pre svega radi o nesporazumu.

- Postoji sasvim jasna vremenska dinamika za pristupanje EU. Čim budu ispunjeni svi uslovi utvrđeni u 35 poglavlja pregovaračkog okvira, Srbija može, uz saglasnost svih članica EU, da joj pristupi. Ta perspektiva, koja je formulisana 2003. godine u Solunu i potvrđena 2018. godine u Sofiji, i nadalje važi - rekao je Osovski.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Prema njegovim rečima, važi i obrnuta dinamika, odnosno da datum pristupanja zavisi od Vlade Srbije, a ne od EU.

- Uz angažovano spovođenje reformi, taj proces pristupanja bi se mogao odvijati većom brzinom. Ali, zaista samo ako su ti uslovi ispunjeni. S druge strane, nema dileme: ako neko smatra da ima sve vreme za sprovođenje reformi, da ostvari samo neznatan napredak ili čak da uništi već postignut napredak, onda mora biti svestan i da snosi odgovornost za sporiji i samim tim duži proces pristupanja. Dakle, ne radi se o datumima, već o merljivom napretku. To su jedini faktori koji utiču na brzinu i uspešan završetak pristupnog procesa - rekao je Osovski.

Ipak, po pitanju toga gde se Srbija danas nalazi u pogledu ispunjenja reformi, on ističe da je zabrinut, pre svega, zbog reformi u oblasti vladavine prava.

- Tokom prethodnih meseci nismo primetili suštinski napredak. Zastao je rad na reformi pravosuđa o kojoj su se duže vreme vodili pregovori. Rasprave o nacrtima zakona i godišnjim izveštajima ombudsmana, Agencije za borbu protiv korupcije i Poverenika za informacije od javnog značaja u Skupštini se ne održavaju u dovoljnoj meri. Parlament samim tim nedovoljno vrši svoju kontrolnu funkciju. Što se tiče borbe protiv korupcije, Savet Evrope je upravo ovih dana iznova ustanovio da važne preporuke nisu implementirane - kaže Osovski.

Ističe i da je situacija u medijima zabrinjavajuća, što su Reporteri bez granica i Fridom haus konstatovali u svojim izvrštajima.

Po pitanju prilagođavanja spoljne politike Srbije stavovima EU, ona bi želela da Srbija bude posvećenija toj temi, iako nam je drago da Srbija učestvuje u stranim misijama EU, navodi Osovski.

Prema njegovim rečima, druge zemlje u regionu su na tom polju daleko naprednije i pokazuju svoju privrženost teškim spoljnopolitičkim odlukama EU.

Odgovarajći na konstataciju "Politike" da na sastanku lidera zapadnog Balkana s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom nije došlo pomaka u dijalogu Beograda i Prištine, Osovski ističe da je taj sastanak prvenstveno bio dizajniran kao forum za razmenu mišljenja svih učesnika o pitanjima relevantnim za zapadni Balkan, a ne kao nova runda dijaloga.

- Stagnacija u dijalogu o normalizaciji odnosa nosi izvesne rizike. Stoga će početkom jula u Parizu biti održan još jedan sastanak, na kojem će opet biti pokušaja da se obnovi briselski dijalog sa ciljem da se postigne sveobuhvatan, održiv i dugoročan sporazum koji će doprineti stabilnosti celog regiona. Nemačka i Francuska izričito podržavaju postojeći format za dijalog - rekao je Osovski.

Istakao je da je suština uspešne diplomatije održavanje komunikacija, a da se upravo o tome radilo u Berlinu.

- Sastanak u Berlinu potvrdio je koliko je našim zemljama važan zapadni Balkan. Evropska diplomatija i jeste zapravo interakcija zemalja članica i Sužbe za spoljnu politiku EU. Tu interakciju smo 29. aprila mogli da vidimo na deli - rekao je direktor za pitanja EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

(Telegraf.rs/Tanjug)