RODOLJUB ŠABIĆ ZA TELEGRAF: Podaci o građanima Srbije nisu bezbedni!

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da podaci o građanima u Srbiji nisu na zadovoljavajućem bezbednosnom nivou i da je Srbija u toj sferi u ozbiljnom zaostatku, i dodaje da su BIA i VBA imali pristup listinzima mobilnih operatera iako je to protiv Ustava Srbije.

 Koliko su podaci o građanima u Srbiji zaista bezbedni?

- Nisu, bezbednost nije na zadovoljavajućem nivou, na to stalno upozoravam. Srbija je u ozbiljnom zaostatku na sva tri, s tim u vezi, relevantna plana. Nedostaju nam odgovarajući dobri zakoni i propisi zasnovani na standardiima demokratskog sveta, sporo unapređujemo resurse institucija koji bi primenu tih standarda trebalo da obezbeđuju u praksi i, konačno, ni izbliza se dovoljno ne radi na edukaciji.

 Da li su tačni navodi da BIA i VBA imaju pristup listinzima mobilnih operatera?

- Da, u skladu sa dosadašnjom praksom i rešenjima iz nekih zakona, na čiju neustavnost smo Ombudsman i ja odavno ukazivali, postojala je takva praksa. Tzv. zadržanim podacima bezbednosne agencije su pristupale na osnovu odluka, odnosno naloga svog direktora ili od njih ovlašćenih lica. Nakon nedavne odluke Ustavnog suda, koji je, postupajući po predlogu koji smo zajednički podneli Ombudsman i ja, ocenio neustavnim odredbe Zakona o VOA i VBA, te nakon razgovora koji smo imali sa premijerom i ministrom unutrašnjih poslova i direktorom BIA, mislim da je takvoj praksi došao kraj.

 Da li je prisluškivanje telefona i telefonskih razgovora, kao i email komunikacije u Srbiji dozvoljeno zakonom?

- Shodno Članu 41. Ustava Srbije, prisluškivanje telefonskih razgovora i uvid u sadržinu elektronske komunikacije dozvoljeni su samo na osnovu odluke suda. Sud takvu odluku može doneti iz dva razloga, ako je neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite državne bezbednosti.

 Šta možemo naučiti od SAD po pitanju zaštite prava građana?

- Nije jednostavno odgovoriti na to pitanje. S jedne strane, SAD su sigurno jedna od kolevki koncepcije ljudskih prava. Tamo su žživeli i radili ljudi kao što su Pejn, Garison, Frenklin, Dejvis, Džeferson, čije su ideje ugrađene u fundament ljudskih prava. S druge strane, nažalost, pogotovo nakon tragičnog 11. septembra, u SAD su kreirana i sprovedena neka normativna i praktična rešenja, koja su za mnoge pobornike ljudskih prava i sloboda i  u SAD i u svetu bila, blago rečeno, veoma kontroverzna. Ja lično smatram izuzetno poučnom legendarnu sentencu Bendžžamina Frenklina: "Oni koji su spremni da se radi bezbednosti odreknu slobode, ne zaslužžuju ni bezbednost ni slobodu".

 Koliko je vaša funkcija danas nezavisna, koliko slobode imate u radu?

- Nezavisno delovanje neke instutucije uvek zavisi od više faktora, i subjektivnih i objektivnih. Na subjektivnom planu nastojim, i verujem da uspevam u tome, da delovanje institucije kojom rukovodim bude zasnovano isključivo na zakonu i emancipovano od bilo kakvih političkih i sličnih uticaja. Na objektivnom planu, međutim, neke akcije koje bih želeo da sprovedem uslovljene su na negativan način odsustvom potrebnih resursa, pre svega, prostora za rad, zbog čega opet nije moguće angažovati potreban broj saradnika. Teško je objašnjivo da, iako su se umeđuvremenu promenile čak četiri Vlade, problem prostora za rad još uvek nije rešen.

(Ivan Trajković)