Gde je Srbija godinu dana posle usvajanja Strategije za Zapadni Balkan: Članstvo u EU 2025. (ne)dostižan cilj (FOTO)

 ≫ 
  • 21

Ulazak zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju 2025. godine nije nemoguć, ali ni preterano realan u ovom trenutku, jer se ni EU ni države regiona ne trude dovoljno, poručeno je danas na skupu Beogradu "Godinu dana od Strategije za Zapadni Balkan: može li Srbija u EU 2025".

Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan, usvojena u februaru prošle godine, najavila je mogućnost članstva Srbije i Crne Gore 2025. godine, a učesnici skupa poručuju da se do tog cilja može doći samo uz ubrzanje reformi, posebno u oblasti vladavine prava, rešavanje spornih političkih pitanja i jačanje regionalne saradnje.

Navodeći da je Strategija došla u pravom trenutku, jer je pre njenog usvajanja politika proširenja bila na izdisaju, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić izjavila je da se ne može lako odgovoriti na pitanje da li je 2025. realan datum jer to ne zavisi ni samo od Srbije ni samo od EU.

- I sa jedne i sa druge strane postoje prepreke koje taj datum čine nerealnim, ali postoje šanse koje nisu velike, da taj datum bude i izvestan - rekla je Grubješićeva na skupu koji je organizovao European Western Balkan.

Grubješić - Foto: Tanjug/ Sava Radovanović

Ona je navela da bi Srbija u tom slučaju do juna 2023. godine morala da dobije merila za zatvaranje poglavlja i da do decembra 2023. godine zatvori sva poglavlja.

Nakon što Srbija potpiše ugovor o pristupanju, zemlje članice EU imaju rok od dve godine da taj sporazum ratifikuju, u parlamentu ili na referendumu, što dodatno komplikuje proceduru.

- Ulazimo u šestu godinu od otvaranja poglavlja, ako nastavimo ovim tempom, dva po dva poglavlja po međuvladinoj konferenciji, možemo da zaboravimo 2025. kao godinu ulaska - istakla je Grubješićeva.

Skup "Godinu dana od Strategije za Zapadni Balkan: može li Srbija u EU 2025" - Foto: Tanjug/ Sava Radovanović

Navodeći da su glavne prepreke za spor tempo evropskih integracija političke prirode, ona je rekla da će šanse za ubrzanje procesa biti veće kada ti problemi budu rešeni.

- Dok su političke teme u procesu integracija, nema šanse da se druge teme poput vladavine prava, unutrašnjih reformi, nezavisnog pravosuđa, slobode medija, nametnu i izbiju u prvi plan - rekla je Suzana Grubješić.

Ona je rekla da će prvi test za politiku proširenja i kredibilitet i ozbiljnost EU biti junski samit, kada bi bar Severna Makedonija trebalo da dobije datum za otpočinjanje pregovora.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević smatra da je apsolutno nerealno da Srbija završi sav posao i reforme iz oblasti vladavine prava do 2023. godine.

- Izjave od pre godinu dana su bile jasne - da Srbija ne sme do 2023. učiniti nijednu grešku u oblasti vladavine prava. Ako pogledamo proteklu godinu, ne možemo da damo takvu ocenu, jer nema pomaka, ima naprotiv i nazadovanja - rekao je Antonijević.

Antonijević - Foto: Tanjug/ Sava Radovanović

On je dodao da će majski izbori za EP pokazati kako će se EU u narednom periodu odnositi prema proširenju, te dodao da će sam naziv direktorata koji će se baviti tom temom pokazati da li će zemlje Zapadnog Balkana biti prioritet.

Primetio je i da građani Srbije nemaju prevelika ocekivanja od 2025, ali da ni građani EU nemaju švest o tome da postoji proceš proširenja EU.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović smatra da 2025. nije nemoguća, ali da nije ni preterano realna u ovom trenutku jer se ni jedna ni druga strana ne trude previše u onome što bi trebalo da pokaže njihov kredibilitet.

- Očigledan je manjak samopouzdanja sa obe strane. U EU postoje sumnje kakvu ćemo uniju imati u budućnosti, a u zemljama Zapadnog Balkana postoji nedostatak entuzijazma, otpmizma i apetita za ozbiljne društvene reforme - rekao je Majstorović.

Majstorović, Grubješić i Antonijević - Foto: Tanjug/ Sava Radovanović

On je naveo da zemlje Zapadnog Balkana, ako žele da budu bliže članstvu u 2025. godini, treba da nastave razvijanje regionalne saradnje, da pristupe ozbiljnoj demokratizaciji društva i jasno i nedvosmisleno stave vladavinu prava u fokus.

- Nije nemoguće da se iskoristi momentum 2025, ali sa sadašnjim stanjem u EU i na Zapadnom Balkanu nije preterano realno očekivati tako nešto - rekao je Majstorović.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Paco

    2. april 2019 | 16:47

    Ne razumijem ove Rusofile sto su za ujedinjenje sa Rusijom.Vecina nasih gradana radi u zemljama zapadne Europe i Srbija jednostavno nema alternativu.Ili cemo jos godinama biti u odvojenim prilikom prelaska granica

  • Milorad

    2. april 2019 | 16:14

    Pa mi i nećemo u eu

  • aleksa77

    2. april 2019 | 16:11

    Necemo u EU!!!!!!! Idemo sa rusijom!!!!!!!Pitajte narod a ne nastrane politicare!!!!!!Siguran sam da najmanje 70% naroda zeli u savez sa rusijom a ne sa nasim zapadnim dzelatima!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA