Korišćenje sile je bilo i potrebno i legitimno: Prvi čovek NATO-a o godišnjici bombardovanja SRJ

NATO intervencija 1999. godine nije bila uperena protiv naroda u Jugoslaviji već je njena uloga bila da zaštiti civile u širem regionu, ocenjuje u pisanom intervjuu za Tanjug generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg bombardovanje u kome je učestvovalo 19 zemalja Alijanse i koje je trajalo 78 dana razarajući vojne i civilne ciljeve u tadašnjoj SR Jugoslaviji.

- Ne smemo nikada da zaboravimo prošlost, ali možemo da idemo dalje i to je ono što NATO i Srbija danas rade kao partneri - ističe Stoltenberg.

Preporučujemo

Povodom 20 godina od bombardovanja SR Jugoslavije prvi čovek Sevrnoatlantske alijense kaže da vrlo dobro zna da je NATO i dalje sporan u delovima srpskog društva.

- Sećanja na vazdušnu intervenciju 1999. godine su i dalje vrlo bolna za mnoge pogotovo one koji su izgubili svoje voljene. Ja sam izrazio saučešće porodicama i svima koji su tokom te intervencije izgubli nekoga, na obe strane u konfliktu - navodi Jens Stoltenberg.

Na pitanje Tanjuga kao danas gleda na tu intrevenciju, pogotovo na činjenicu da je do nje došlo bez saglasonosti Saveta bezbednosti UN, generalni sekretar NATO kaže da je Alijansa u martu 1999. godine pokrenula Operaciju združenih sanga kako bi zaustavila humanitarnu katastrofu koja se tada odvijala na Kosovu.

Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević

Stoltenberg podseća da je ta odluka doneta nakon više od godinu dana, kako kaže, borbi na Kosovu i nakon više neuspešnih pokušaja UN i Kontakt grupe, čiji je član bila i Rusija, da nađe mirno i diplomatsko rešenje za konflikt.

Prema njegovim rečima, do kraja 1998. godine Miloševićeve snage su proterale preko 300 hiljada kosovskih Albanaca, a Savet bezbednosti UN je više puta upozoravao na kršenje ljudskih prava na Kosovu i činjnicu da porast broja izbeglih postaje pretnja za međunarodni mir i bezbednost.

- U svetlu ove krize, korišćenje sile od strane NATO je bilo i potrebno i legitimno. Cilj je bio da se zaustavi vojna akcija i represija protiv civila na Kosovu, da se izbeglima omogući povratak, a humanitarnim organizacijama pristup. Operacija je postigla svoj cilj - smatra Stoltenberg.

On dodaje da je NATO nakon povlačenja jugoslovenske vojske, prekida nasilja i povratka izbeglih pokrenuo Misiju za podržanje mira, pod mandatom UN, KFOR, koja je, tvrdi, do danas garant slobode kretanja i bezbednosti svih zajednica na Kosovu, uključujući i Srbe.

- Do danas, KFOR ostaje osnovni garant stabilnosti na Kosovu i u širem regionu. Misija bukvalno spašava živote - poručuje Stoltenberg i navodi primer bebe kojoj je KFOR 2016. godine spasao život tako što je prebacio u srpsku bolnicu na lečenje.

Do kraja 1998. godine Miloševićeve snage su proterale preko 300 hiljada kosovskih Albanaca Foto: Profimedia/AFP, Pixabay

- Nikada ne smemo zaboraviti poršlost, ali možemo da idemo dalje. To je je ono što NATO i Srbija rade u svom partnerstvu idući ka konstruktivnom odnosu koji je od zajedničke koristi. Srbija je jasno stavila do znaja da ne želi da bude član NATO i mi to u potpunosti poštujemo - naglašava Stoltenberg.

On ističe da politika neutralnosti za koju se opredelila Srbija nije bila smetnja da NATO i Srbija budu bliski partneri.

Prvi čovek Alijanse pri tome podseća na veliki broj svojih poseta Srbiji prethodnih godina, uključujući i prisustvo na najvećoj vežbi u oblasti upravljanja posledicama vanrednih situacija ”Srbija 2018” koja je, kako kaže bila od koristi i NATO saveznicima i Srbiji u povećanju osposobljenostiu za odbranu u slučaju prirodnih katastrofa.

- Mi takođe podržavamo Srbiju u razvoju njenih bezbednosnih snaga i institucija, što uključuje i NATO treneinge koji obučavaju srpske vojnike za učešeće u međunarodnim mirnovnim misijama - podseća Stoltenberg i navodi da NATO pomaže Srbiji i u bezbednom odlaganju viška municije.

Foto: AP/Tanjug

Kako kaže, za te namene su članice Alijanse do sada izdvojile 4 miliona evra, a 200 tona municije je bezbedno uništeno. Istvremeno srpski naučnici i istraživači rade i razvijaju svoje prijekte kroz NATO Program za nauku i mir, navodi i dodaje da, sa druge strane Srbija doprinosi NATO u obuci vojnih medicinskih službi u Iraku kao i u uspostavlkanju stabilnosti na Bliskom Istoku.

- Sve su to konkretni primeri praktične saradnje koja dorinosi i NATO i Srbiji i širem regionu. To pokazuje i da NATO može da ima jake odnose sa partnerima kao što su Srbija, Austrija, Finska ili Švedska, a koje nisu članice Alijanse - kaže Stoltenberg.

Na pitanje Tanjuga kako vidi svoj lični doprinos odnosima Srbije i NATO nekadašnji premijer Norveške i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg naglašava da je vezan za Srbiju i da joj želi uspeh.

- Ja imam jaku ličnu vezu sa Srbijom. Tu sam proveo deo svog detinjstva i stekao mnoge dobre prijatelje i uspomene. Za mene je uvek zadovoljstvo da se vratim u Beograd - navodi Stoltenberg.

On kaže da je zadovoljn činjenicom da su NATO i Srbija poslednjih godina ojačali svoje partnerstvo, što je prema njegovim rečima, dobitna kombinacija za obe strane i pokazatelj da se može prevazići zajednička teška prošlost.

- Ja želim da Srbija uspe na putu koji je izabrala za sebe i radim na zajedničkoj dobrobiti Srbije i NATO, zasnovanoj na odnosima koji su prihvatljivi za vašu zemlju i našu Alijansu - zaključio je Stoltenberg u intrevjuu za Tanjug.

Pitanje Tanjuga - da li danas mogla biti doneta odluka o bombardovanju bez odluke SB UN, i da li bi on uradio isto što i njegov prethodnik Havijer Solana pre 20 godina - ostalo je bez odgovora, jer je još tokom dogovora o ovom intervjuu odbačeno kao hipotetičko.

VIDEO: Delije i Grobari ujedinjeni prozivali NATO ispred američke ambasade

(Telegraf.rs / Tanjug)