Hilari ga je pre 7 godina poslala u Beograd, a sada se vraća kao Trampov čovek: Sve o Filipu Rikeru koji će se baviti Srbijom
Mesto Vesa Mičela, koji je u Stejt departmentu bio zadužen za Srbiju i ovaj deo Evrope, prema pisanju grčkih medija, zauzeće čovek koji jako dobro poznaje problematiku ovog regiona i kome zapravo novi posao predstavlja povratak na Balkan. Reč je o Filipu Rikeru.
Kako prenosi grčki "Katimerini", ovaj karijerni diplomata zameniće Mičela na funkciji šefa Biroa za evropske i evroazijske poslove od 18. marta. Sudeći po njegovoj biografiji poznavanje prilika na Zapadnom Balkanu mu je uža specijalnost.
Naime, 54-godišnji Riker je 1999. godine, obavljao funkciju predstavnika za štampu ambasadora Kristofera Hila, američkog izaslanika na Pregovorima u Rambujeu na mirovnoj konferenciji o Kosovu i Metohiji.
U 2003. i 2004. godini Riker je obavljao funkciju portparola Stejt departmenta. Sa te pozicije odlazi na funkciju zamenika šefa diplomatske misije u Mađarskoj, gde se zadržava do sredine 2007. godine. Posle toga, godinu dana provodi u američkoj ambasadi u Iraku, gde je bio savetnik ambasadora.
Veliki povratak na Balkan sledi 2008. godine, kada postaje američki ambasador u Makedoniji.
Na toj funkciji ostaje do 2011. godine, kada biva imenovan za zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta. Na toj funkciji je bio do 2013. godine, posle koje obavljao funkciju u američkoj diplomatskoj misiji u Milanu u Italiji.
Na funkciju dolazi sa mesta zamenika civilnog komandanta Evropske komande SAD (EUCOM).
Riker je 2003. dobio nagradu Edvard R. Marou za izuzetne zasluge u javnoj diplomatiji.
PUT U SRBIJU PO NALOGU HILARI KLINTON
Za Srbiju je posebno značajan period od 2011. do 2013. godine, kada je bio zadužen za ovaj deo sveta, dok je na čelu Stejt departmenta bila Hilari Klinton.
Tada je u više navrata boravio u Beogradu. Posebno je bila upečatljiva njegov poseta početkom jula 2012. godine u jeku razgovora oko formiranje nove Vlade Srbije, posle poraza Demokratske stranke.
On je tada, bukvalno iz aviona otišao u sedište URS-a gde je lider SPS Ivica Dačić vodio razgovore o formiranju Vlade. Riker je tada na pitanje novinara zašto je došao u Srbiju, u prolazu rekao "zato što mi se sviđa Beograd jer je sjajan grad".
Američki zvaničnik je tada razgovarao i sa tadašnjim predsednikom Ujedinjenih regiona Srbije Mlađanom Dinkićem i liderom Liberalno demokratske partije Čedomirom Jovanovićem, a sastao se i sa liderom Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem.
Riker i Vučić sastali su se na ručku, koji je trajao više od sat vremena, obavestio je javnost funkcioner SNS Nebojša Stefanović.
Prema njegovim rečima, Vučić i Riker dogovorili su se da o detaljima sastanka ne obaveštavaju javnost.
Na pitanje da prokomentariše pisanja medija da je povod Rikereve posete lobiranje za veliku koaliciju SNS i DS, Stefanović je rekao da naprednjaci ne učestvuju u bilo kakvim medijskim spekulacijama.
- Inače smo imuni na pritiske - dodao je Stefanović.
STAV O KOSOVU
Riker se naravno tokom obavljanja funkcije zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD bavio i pitanjem Kosova. U skladu sa tadašnjom politikom Vašingtona u januaru 2012. godine je rekao da ne može biti podele Kosova niti promene granica, te da će Srbi sa severa Kosova biti integrisani u kosovske institucije.
- Ne može biti promene granica, niti podela, niti zamena teritorija u ovom regionu. Srbi na jugu Kosova su se integrisali i oni su građani slobodnog i demokratskog Kosova. I Srbi na severu će se integrisati u kosovske institucije - izjavio tada je Riker za Radio-televiziju Kosova.
Međutim, u proteklih sedam godina mnogo stvari se promenilo, pa i ovaj tvrdi američki stav. Sudeći prema poslednjim izjavama američkih zvaničnika, Vašington će podržati svaki dogovor Beograd i Prištine, koji je prihvatljiv za obe strane.
A, upravo Riker, kako pišu grčki mediji bićezadužen za proces normalizacije odnosa Srbije i tzv. Kosova, kao pristupanja Albanije Evropskoj uniji.
Za nekadašnjeg ambasadora SAD u Skoplju grčki crisismonitor.gr. piše da se "iz njegove biografije vidi da ne poznaje samo Severnu Makedoniju već i ceo Balkan, jer je bio uključen u važne diplomatske mirovne procese u regionu."
Kao neko ko ima iskustva iz prve ruke i upoznat je sa stanjem u regionu, Riker se smatra čovekom koji "završava posao", prenosi ovaj grčki portal i dodaje da će on raditi i na učvršćivanju veza SAD i Grčke.
ŠTA SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE OD RIKERA?
S obzirom na to da je Riker karijerni diplomata za očekivati da je on usaglašen sa politikom aktuelne američke administracije, kaže za naš portal Zoran Milivojević.
- On je usaglašen sa Trampovom adminstracijom i izbor je Majka Pompea. Prema tome on predstavlja kontinuitet politike koju sada zastupa Bela kuća, odnosno ono što sadrže pisma iz decembra i nedavna čestitka američkog predsednika, tj. podrška kompromisnom rešenju, ali u kratkom roku i pod arbitražom SAD - kaže za Telegraf.rs ovaj karijerni diplomata.
Milivojević podseća da je Riker bio prisutan i u Rambujeu.
- Izbor Rikera, koji ima iskustvo sa ovim prostorom, pokazuje interes SAD za ovaj region, ali i koliko je aktuelna globalna konfrontacija, od rešavanja "linije vatre", preko proširenja NATO-a, do suzbijanja uticaja Rusije i Kine na ovim prostorima i uključenja Zapadnog Balkana u zapadnu sferu uticaja - zaključio je Milivojević.
Upravo je Riker, govoreći pre izvesnog vremena na skupu u Solunu, podsetio na značaj NATO i regionalnih partnerstava, kao i na načine na koje regionalne institucije pomažu u unapređenju bezbednosti i stabilnosti, uključujući oblast Istočnog Mediterana, i posebno ukazujući na ulogu Grčke u regionalnom kontekstu.
- Kao prvo, mislim da je važno reći da u pogledu odnosa SAD sa NATO i EU, Amerika ostaje odlučna. Naša posvećenost bezbednosti naših saveznika je nepokolebiva i čvrsta. U interesu je SAD da saveznici budu snažni, suvereni i posvećeni jačanju naših zajedničkih vrednosti i ideala - naglasio je Riker na skupu povodom otvaranja Međunarodnog sajma u Solunu.
Američki diplomata je naveo da su "terorizam, ruske agresivne akcije, tekući konflikti na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, kao i migracioni tokovi ka Evropi koji su bez presedana, među najhitnijim izazovima sa kojima smo svi suočeni".
On je ukazao da se ti izazovi po bezbednost ne mogu ignorisati, ali da se sa njima može suočiti kroz partnerstva i saveze, institucije i organizacije, "kao što smo to činili više od 70 godina, čuvajući najduži period stabilnosti i mira u evropskom prostoru".
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
caja
Ubica se vraca na mesto zlocina.
Podelite komentar
Goran
Konj bio i konj ostao.
Podelite komentar
Zoran
Svi su isti bilo ko da dodje mi srbi sa kosova ocekujemo samo gore igore.
Podelite komentar