Sudar nemačkog i američkog pristupa u rešavanju kosovskog čvora: Šta tačno žele velike sile?

Nemačka i SAD su trenutno na suprotnim stranama kada je reč o načinu rešavanja kosovskog pitanja, a poseban zaokret u pristupu su napravile SAD u poslednjih nešto manje od godinu dana, ocenjuje Radio slobodna Evropa.

S druge strane, Nemačka ostaje pri istom stavu o Kosovu još od 2008. godine, a normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda posmatra kao deo procesa evrointegracije tog dela regiona.

Preporučujemo

Doktorantkinja Londonske škole ekonomije i političkih nauka Julija Himrih za RSE kaže da na sve što je izvan evropskog procesa zvaničnici gledaju "kao na skretanje od tog procesa, dok je za americke zvaničnike to ocigledno drugačije".

- Oni na tu stvar gledaju pre svega kao na izolovan problem između tzv. Kosova i Srbije, na koji pokušavaju da stave tačku i da se povuku sa Balkana, na koji su potrošili mnogo vremena, a koji im više nije relevantan u spoljnoj politici kao što je bio u prošlosti - ocenjuje ona.

Dok SAD, kako tvrdi, teže rešenju konflikta između dve strane, Nemačka to pre svega vidi u kontekstu evrointegracije Srbije i Kosova.

- Tu se sudaraju ta dva pristupa – nemački i američki. Primetili ste, svakako, da su prošle godine na beogradskoj bezbednosnoj konferenciji nemački zvaničnici jasno stavili do znanja da ideje o menjanju granica smatraju odvraćanjem pažnje od onoga što je zaista važno, a to je dijalog o normalizaciji odnosa izmedu Beograda i Prištine - navodi Himrih.

Za razliku od SAD, čiji su visoki predstavnici prvi put posle 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, poslednjih meseci slali poruke da Priština i Beograd treba da dođu do fleksibilnog i kreativnog rešenja, koje ne isključuje ni korekciju granica, što bi Vašington podržao, Nemačka je protiv bilo kakvih pomeranja granica, piše RSE.

- Ipak, ako se dugoročno pokaže da su Srbija i tzv. Kosovo spremni da pokažu više napretka u dijalogu, mislim da bi i Nemačka mogla biti spremnija na veći stepen fleksibilnosti, ali sadašnji stav Berlina jeste da pojedini političari korekciju granica predstavljaju kao paralelno ili alternativno rešenje u odnosu na dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova - ocenjuje Himrih.

VIDEO: Ko je sve povukao priznanje Kosova i da li će se trend nastaviti?

(Telegraf.rs / Tanjug)